:

:

TV Most

clock

Februar 01, 2019   19:41

0

99

"Vašington koling", Priština pod pritiskom

Gnevni telefonski pozivi, lupanje vratima i tajnoviti sastanci sa kojih su se ćutke iskradali lideri prištinskih institucija najbolji su pokazatelji ogromnog političkog pritiska pod kojim su se, mahom zbog taksi na proizvode iz Srbije i BiH, poslednjih dana našli Ramuš Haradinaj, Fatmir Ljimaj i Kadri Veselji.

Četvrti iz koalicije koju listom čine bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova, Hašim Tači, mudro stoji na strani Vašingtona i EU, čekajući da, vremenom, pritisak Zapada omekša Haradinaja kako bi čitavo zamešateljstvo oko taksi ustupilo mesto nastavku briselskih pregovora sa Beogradom i učvrstilo njegov status najuticajnijeg od svih kosovskih Albanaca.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton i ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet prethodnih dana su prilično grubo ubeđivali Haradinaja da, makar na neko vreme, odustane od taksi i sada već višedecenijski sukob sa Tačijem oko najrazličitijih problema pomeri na niže mesto političkih prioriteta.

Kosnet je, kako tvrde prištinski mediji, izgubio deo diplomatskog takta pa se jedan od susreta sa Haradinajem završio lupanjem vratima i demonstrativnim odlaskom predstavnika najvećeg saveznika svih dosadašnjih kosovskih vlada.

Ambasador SAD je, kako navode prištinski mediji, dao kosovskim liderima dve opcije za izlazak iz ove krize: da odmah odustanu od taksi na proizvode iz Srbije i BiH, ili da se suoče sa sankcijama SAD koje bi "izazvale ozbiljnu štetu odnosima" Vašingtona i Prištine.

Odmah zatim, usledio je i poziv Džona Boltona koji je, navodno, bio jednako buran, ali i neproduktivan, pa je nekadašnji ambasador Amerike pri Ujedinjenim nacijama do cilja odlučio da dođe sporednim putem, preko albanskog premijera Edija Rame i naravno Tačija. Dvojica albanskih prvaka su Boltonu obećali punu saradnju pa se Haradinaj, suštinski, našao sam na strani na kojoj se ni jedan od kosovskih Albanaca poslednjih decenija nije nalazio. Osim, naravno osnivača pokreta "Samoopredeljenje" Aljbina Kurtija.

Motive zbog kojih je Haradinaj odlučio da uvede taksu na srpske proizvode pokušao je da objasni poslanik opozicionog Demokratskog saveza Kosova, Anton Kuni, koji je rekao da je kosovki premijer ovim potezom "želeo da zada udarac Srbiji", ali i istovremeno spreči eventualni dogovor Tačija i srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Kuni je, takođe, rekao da takse ne smeju da utiču na odnose sa Amerikom.

Pritisak pod kojim su se nalazili Haradinaj, Ljimaj i Veselji verovatno je najozbiljniji u poslednjih dvadesetak godina, pre svega jer su se Amerikanci, umesto šargarepe, ovoga puta odlučili da upotrebe štap, ostavljajući Haradinaja politički izolovanog nasuprot celom političkom spektru kosovskih Albanaca.

Da su stvari ozbiljne pokazuje i činjenica da je Vašington, od 1999. godine, u svega nekoliko navrata uistinu ozbiljno pritiskao kosovske Albance – prilikom formiranja delegacije za pregovore u Rambujeu, dve godine kasnije kada su Haradinaja naterali da se pismeno odrekne podrške pobunama u Makedoniji i na jugu Srbije, tokom formiranja vlade bez Kurtija i prilikom formiranja Specijalnog suda za zločine OVK.

U ostalim slučajevima, američka diplomatija uticaj je instrumentizovala na mnogo elegentniji način, diskretnim susretima sa problematičnim političarima, posle kojih se kosovska politička scena, gotovo odmah, vraćala u uobičajenu kolotečinu.

Haradinaj, međutim, već nedeljama odbija da se povinuje željama Vašingtona i Brisela, nadajući se da će njegovih osam odsto podrške, koliko mu je bilo dovoljno da zauzme mesto premijera, porasti do nivoa koji bi ugrozio Hašima Tačija, koga su SAD proizvele u lidera kosovskih Albanaca posle smrti Ibrahima Rugove 2006. godine.

Takav razvoj situacije doveo je u pitanje opstanak vladajuće koalicije, pošto je došlo do ozbiljnih neslaganja Haradinaja i predstavnika Demokratske partije Kosova oko smislenosti daljeg insistiranja na taksama za srpske proizvode, iako se tome glasno protive SAD i Evropska unija.

Haradinaj je takvu političku tvrdoglavost već platio činjenicom da, uprkos pozivu, neće uspeti da dobaci do Vašingtona, kako bi prisustvovao tradicionalnom Molitvenom doručku, jer mu ambasada SAD u Prištini jednostavno nije izdala vizu.

Kosovski premijer je, u pokušaju da omekša Amerikance, rekao da prema SAD ima "ogromno poštovanje".

"Amerika je moja porodica, čak i kada ne delimo isto mišljenje", rekao je Haradinaj. Njegovi, doduše neubedljivi, pokušaji da smekša Vašington nisu doneli nikakve rezultate, jer su diplomate u Prištini upozorile lokalne lidere da, dokle se ne reši problem taksi, nijedan kosovski zvaničnik neće dobiti američku vizu.

Na taj način, Haradinaj je dodatno izolovan, jer je teško pretpostaviti koji bi ga od tamošnjih političara mogao podržati ukoliko ostane ustrajan u odbijanju da ispuni zahteve Vašingtona.

Izvor: RTS

takseboltonkosnet
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva