TV Most

Po nalogu pape Franje, otvoreni su tajni arhivi koji se odnose na period Drugog svetskog rata, kada je poglavar bio Pije Dvanaesti. Jevreji koji su otvaranje ahiva tražili decenijama, isto kao i naučnici i istoričari, očekuju odgovore na pitanja o papinoj ulozi u borbi protiv nacizma, a domaći naučnici o odnosu prema NDH, Anti Paveliću i Alojziju Stepincu.

Počelo je na pozorišnoj sceni, u predstavi u Nemačkoj, 1963., u kojoj je Sveta stolica optužena da je pasivna prema nacizmu.

Pre pozorišnih dasaka, sve se zapravo odigralo tokom Drugog svetskog rata. Piju Dvanaestom, izabranom pre početka rata, pripisuje se ćutanje na stradanje Jevreja, uključujući i one koji su 1943. iz Rima deportovani u Aušvic.

"Papa Pije Dvanaesti je šampion humanosti, čovek duboko zabrinut za sudbinu ljudi za one koji su bili progonjeni tih užasnih godina, neko ko je i sam bio objekat mržnje nacista i fašizma", rekao je Pol Galager, sekretar Svete Stolice za odnose sa državama.

Drugo ćutanje zanima ovdašnje istoričare - o odnosu pape, Stepinca i NDH.

"Tu bi mogli da zaključimo šta je sve Vatikan znao o onome što se događalo u NDH, a bio je odlično obavešten. Ono što se dešavalo u NDH je jedna velika i krupna mrlja na delovanju Vatikana i Svete stolice, jer tu nije bilo reči samo o fizičkom uništenju Srba, nego i prisilnom pokatoličenju", istako je istoričar Milan Koljanin.

75 godina moralo je da prođe da bi se arhivi otvorili, a čak 14 da se dva miliona dokumenata složi po datumima i temama koji obuhvataju i period posle rata.

"Ne samo bekstvo Pavelića, nego i drugih važnih nacističkih zločinaca, recimo Ajhman, i mnogi drugi su se sklonili tzv. pacovskim kanalima u Južnu Ameriku, i na Bliski istok. Tu treba posebno naglasiti stav Vatikana i Svete stolice prema komunizmu i Hladnom ratu", dodao je Koljanin.

Deo dokumenata o Drugom svetskom ratu već je objavljen 70-ih godina. Istoričarima to nije bilo dovoljno.

"Ne verujem da crkva ima ičega da se plaši, jer, ono što je rekao papa Lav Trinaesti pre 100 godina, crkva se ne plaši istine, zato moramo da sačekamo rezultate istraživanja", kazao je Andrea Tornieli, direktor "Vatikan medija".

Za početak želju da istražuju pokazali su mnogi naučnici. Mesta u Vatikanu rezervisana su do kraja godine.

U preko 150.000 dokumenata trebalo bi da se nađu odgovori na pitanje koje najviše muči istoričare: Je li papa znao za konačno rešenje, je li znao za istrebljenje Jevreja, je li znao za Holokaust? 

Izvor: RTS