:

:

TV Most

Foto: T a n j u g

clock

Februar 04, 2024   12:51

0

51

Veliki kašalj se lako širi i dugo leči

Od marta 2023. do 28. januara ove godine u Beogradu je registrovano 764 slučaja velikog kašlja, ali se veruje da je broj obolelih veći. Reč je o veoma zaraznom oboljenju, koje dugo traje i može biti veoma opasno, posebno ukoliko je osoba zaražena još nekim virusom, kaže načelnica jedinice za zarazne bolesti Zavoda za javno zdravlje u Beogradu Slavica Maris.

Dr Maris kaže za RTS da je broj obolelih od velikog kašlja veći od broja registrovanih slučajeva, jer u svakom domaćinstvu, pored zvanično obolelog, ima i drugih ukućana koji su bolesni – bake, deke, braća, sestre.

“Najviše obolevaju deca uzrasta od 10 do 19 godina i njihovo učešće je 60 procenata. Zatim, ovi najmlađi, do 4 godine. Njihovo učešće je 9,7 odsto“, kaže dr Maris.

Dodaje da je među obolelima najviše onih koji su potpuno vakcinisani - 64 odsto. Nepotpuno vakcinisanih je 5,8 odsto, dok je nevakcinisanih 6,4 odsto.

Što se tiče Beograda, veliki kašalj je registrovan u 16 opština – najmanje u Sopotu, najviše u Zemunu. “U Zemunu je oko 21 odsto svih obolelih. Zatim imamo veliki broj obolelih registrovanih na gradskoj opštini Voždovac, Zvezdara, Čukarica i Palilula", kaže doktorka.

Objašnjava da veliki kašalj izaziva bakterija bordetella pertussis i da je reč o veoma zaraznom oboljenju.

“Ono ima tri stadijuma. Prvi stadijum, kateralni, kada je osoba najzaraznija. On obično počinje nekim respiratornim simptomima, na osnovu kojih ne možemo reći da je u pitanju veliki kašalj ili neko drugo akutno respiratorno oboljenje. Curenje iz nosa, imamo povišenu temperaturu koja obično ide do 38 stepeni, malaksalost, kašalj ali blag, nije prepoznatljiv“, kaže doktorka Maris.

Ozbiljniji kašalj javlja se u drugoj fazi. “Kada imamo te napade kašlja, sa zacenjivanjem, koji mogu završiti povraćanjem. Oni su naročito izraženi tokom noći i ti napadi mogu biti jako dramatični. Naročito kod male dece uzrasta do godinu dana, mogu se javiti prekidi u disanju koji mogu izazvati ozbiljne posledice“, ističe doktorka.

Trećina obolelih beba, starosti do godinu dana, zahteva bolničko lečenje.

“Od tih beba koje su na bolničkom lečenju, dve od tri će imati prekide u disanju. Jedna od pet će imati upalu pluća. Jedna od 50 će imati nevoljne pokrete, odnosno konvulzije. Jedna od 150 će imati oštećenja mozga, odnosno encefalopatiju, a nažalost jedna od 100 tih beba će umreti“, rekla je dr Maris.

Veliki kašalj zove se i magareći kašalj, ali i bolest od 100 dana, jer dugo traje. “Ova prva faza bolesti traje od jedne do dve nedelje, druga faza traje duže, od tri do šest nedelja, i treća faza je oporavak“, kaže doktorka.

Velika je opasnost ako postoji koinfekcija još nekim virusom, kao kod beba koje su u januaru preminule od velikog kašlja. 

"Jedna je imala respiratorni sincicijalni virus i rinovirus, druga je imala rinovirus i koronavirus, tako da su to sve infekcije koje su svakako doprinele težoj kliničkoj slici i ovakvom ishodu. Česte su inače takve situacije da pored velikog kašlja zakačimo još dodatne viruse, pogotovo kada su mala deca u pitanju“,navodi ona.

Roditeljima poručuje da treba da zaštite decu u ovom periodu kada vladaju respiratorni virusi. “Nema poseta, zna se, ipak su ta deca jako osetljiva. Moramo voditi računa, naročito treba zaštititi malu decu uzrasta do godinu dana, posebno do dva meseca, jer vakcinacija komponentom ove vakcine koja štiti protiv velikog kašlja, kreće u drugom mesecu života", napominje.

Vakcina ide u tri doze, sa minimalnim razmakom od četiri nedelje. "Prva revakcinacija se daje u drugoj godini života, odnosno u godinu dana od poslednje vakcine, i druga revakcinacija se daje deci pred polazak u školu. Od sledeće godine, prema programu obavezne imunizacije, planirana je imunizacija dece u osmom razredu“, kaže doktorka.

Ističe da je proteklih godina smanjena imunizacija, ali da u ovom trenutku, nakon upozoravajućeg podatka da je od velikog kašlja umrlo četvoro dece, vlada veće interesovanje za vakcine. “Rade se revizije kartoteka za nevakcinisanu decu, odnosno propuštenu vakcinaciju“.

Objašnjava da vakcina ne daje doživotnu zaštitu, te da ona slabi nakon četiri godine. Imunitet kod onih koji preleže veliki kašalj traje od 10 do 15 godina. “Tako da odrasle osobe koje su vakcinisane u dečijem uzrastu, da kažemo u toj prvoj, odnosno drugoj godini života, nemaju zaštitu“, ističe doktorka. Međutim, napominje da je kod njih blaža klinička slika.

Savetuje da se izbegava kontakt sa osobama koje imaju neke respiratorne probleme, kao i boravak u prostorijama sa velikim brojem ljudi.

“Ukoliko je to neminovno, onda treba nositi masku. Da češće provetravamo, češće boravimo na otvorenom, češće peremo ruke i podižemo imunitet - adekvatnom ishranom, uz dovoljno sna i naravno fizičke aktivnosti“, naglašava dr Maris.

Izvor: RTS

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva