TV Most

Ime Frenka Viznera ponovo se prethodnih nedelja u medijima dovodi u vezu sa dijalogom Beograda i Prištine, uz "saznanja" da se sa Ketrin Ešton i Miroslavom Lajčakom bavi izradom moguće verzije sporazuma dve strane, ali u ekskluzivnom intervjuu za Kosovo onlajn nekadašnji američki specijalni predstavnik demantuje da ima formalnu ulogu u ovom poslu, iako smatra da je model "dve Nemačke" dobro rešenje.

"Moram da odbijem to “opažanje” da sam bio u kontaktu s baronicom Ešton i specijalnim izaslanikom Lajčakom. Ono što sam rekao u razgovoru s nekoliko novinara jeste podržavalo opciju – rešenje na modelu "dve Nemačke". Dugo sam verovao da je to logičan korak napred, da strane mogu da se dogovore šta bi to podrazumevao model "dve Nemačke". To nije ništa novo od mene, i drago mi je da čujem da su i drugi zainteresovani", kaže Vizner.

Kažete da se niste čuli s Lajčakom i baronicom Ketrin Ešton, ali da li vas je neko u prethodnom periodu kontaktirao u vezi saveta kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine?

Povremeno mi prilaze za savet i mogu da vas uverim što sam vama sada rekao, to je stav koji zauzimam prema tim zahtevima.

Da li je moguće primeniti model "dve Nemačke" kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine?

Moj stav je odavno da je menjanje granica na Balkanu završeno i da nisu otvorene za raspravu. Verujem i verovao sam otkako sam bio uključen u direktne pregovore Srbije i Kosova kao član trojke (Išinger, Harčenko, Vizner - prim.aut.) 2007. godine, da rešenje dve Nemačke odgovora okolnostima iz jednostavnog razloga. Ne izgleda mi verovatno da će Srbija priznati nezavisnost Kosova, a istovremeno najbolji interes Kosova jeste da krene da gradi odnose sa Srbijom koji otvara ekonomske veze i širi pogled u balkanskom napretku ka EU. Iz tih razloga, model dve Nemačke nije perfektan, ali je koncept dobar.

Koliko rat u Ukrajini utiče na dijalog?

Dobro pitanje i otvoreno za debate. Rat u Ukrajini je uznemirio Evropu, francuska i nemačka vlada su se angažovale da nađu rešenje za Zapadni Balkan. Ali ključna stavka je da dugoročno Srbija nije voljna da prihvati nezavisnost Kosova, a Kosovo insistira da Srbija prizna njihovu nezavisnost. To pitanje je tu od 2007. godine i Ukrajina tu ništa ne menja.

Dosta “buke” se diglo oko nedavnog potpisivanja protokolarnog sporazuma između MSP Srbije i MSP Rusije. Koje je Vaše mišljenje?

Jeste, Srbija je plesala sa obe strane ograde - jedna pozicija u UN i jedna biletarelno sa Rusijom. Srbija želi da zaštiti istočni i zapadni blok i manevriše da oba zadrži u ravnoteži.

Mogu li Srbi na severu Kosova da dobiju autonomiju?

Znate, jako sam skeptičan da srpska definicija autonomije ne podrazumeva ekvivalent Republici Srpskoj u  BIH, a to je nešto što verujem da bi bilo katastrofalno i za Srbiju, jer bi se problemi nastavili, kao i za Kosovo. Nisam za autonomiju, dogovor je u originalnom Ahtisarijevom planu, koji Srbima daje zaštitu. Trebalo bi da bude dovoljno i ne treba puna autonomija koja otvara vrata nemilim događajima.

Kosovski premijer Aljbin Kurti tokom prethodnih meseci dosta je pričao o mogućnostima za rat i o tome da će “Srbija da napadne Kosovo”. Vaš komentar? 

Nisam za priče o ratu, imamo dovoljno rata i priče od Tajvana do Ukrajine, to je dovoljno rata za danas. Voleo bih da svi izmere svoje reči, da ne bacaju reč rat okolo. Izjava Kurtija da postoji opasna situacija kojoj se treba posvetiti, ta odgovornost pada na Beograd i Prištinu i EU sa podrškom SAD. Da ljudi iskoriste potrebu za mirom. Postoji formula i model "dve Nemačke" za korak napred koji štiti srpske interese i daje Kosovu šta njima treba. 

Šta mislite o stavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne postoji šansa da Beograd prihvati Kosovo u UN? 

Žao mi je što je to rekao. Nije mudro i realistično. Model dve Nemačke uključivao je mesto u UN za obe Nemačke. Ali, mogu da zamislim dogovor Srbije i Kosova za drugačiji rezultat, ali na privremenoj osnovi. Na kraju moj jak stav je da je Kosovo nezavisno i da zaslužuje mesto u UN i Srbija bi bila mudra da to dozvoli.

Bivšim liderima OVK se sudi u Hagu za ratne zločine, a Priština preti Beogradu tužbom za genocid. Može li se doći do konačnog dogovora pre nego što se ovakve stvari razreše?

Ne bi trebalo da se čeka. Finalni dogovor koji podrazumeva model "dve Nemačke" ne treba da čeka suđenja u Hagu ili bilo šta drugo. Treba obe zemlje staviti u dogovor, otvoriti granice da Zapadni Balkan može dalje da krene s ekonomskim životom, a to je danas negirano dešavanjima na Kosovu i BiH. 

Kolika je uloga SAD u daljem nastavku dijaloga i da li postoji mogućnost da u narednom periodu dođe do posete predsednika Bajdena Zapadnom Balkanu?

Vidite, da budemo iskreni jedni prema drugome. Srž dogovora leži u Beogradu i Prištini. SAD pružaju punu političku podršku EU da premosti razlike između dve strane, i to je gde SAD treba da budu. Sada, da Bajden usled krize u Ukrajini, izbora koji dolaze uskoro, veoma teškog dijaloga s Kinom i dubokih razlika između Kine i SAD, da Bajden dođe u Prištinu i Beograd, zaista nije verovatno.

Da li ste optimista u pogledu konačnog dogovora Beograda i Prištine i da li on može uskoro da se desi?

Nisam ni pesimista niti optimista. U interesu Beograda I Prištine je da se dogovore, u interesu EU da dođe do dogovora i da se smanje tenzije na Zapadnom Balkanu, u interesu SAD da se EU “odmakne” od problematičnog regiona i zato podržavaju dijalog. Ja čekam od 2007. godine na dogovor. Tako da pretpostavljam da mudar čovek mora biti strpljiv. Glavna stvar je da pokrenemo dijalog, da strane sednu zajedno i da obezbedimo da ishod bude nagrađen od EU i Zapada ako se dogovor postigne.

Šta bi Srbija dobila pristankom na model "dve Nemačke"?

Srbija dobija prepoznavanje realnosti i dozvoljavanje regionu da krene napred. To otvora put Srbiji da se pridruži EU i popravi odnose sa Zapadom. To će otvorit viziju stabilnosti Srbije koja će pomoći investicijama. To je interes Srbije kratkoročno i dugoročno.

Izvor: Kosovo online