TV Most

Vladika raško – prizrenski Teodosije uputio je danas apel vernom narodu eparhije na čijem je čelu, da ostane na svojim ognjištima i ne otuđuje imovinu svojih pradedova.

“Ostajući na svojim imanjima i svojim ognjištima,  mi bivamo čuvari našeg identiteta i naših svetinja koje su organski povezane sa vernim narodom i verom pravoslavnom”, poručuje vladika Teodosije.

Ističe i da “nije u pitanju samo obična zemlja, koja se prodaje ili kupuje, već je to zemlja zasejana kostima naših predaka, osveštana molitvama, nakapana suzama trudbenika i zalivena krvlju mučenika”.

Podseća da srpski pravoslavni narod već vekovima živi na prostorima stare Raške, Kosova i Metohije, “gde se nalaze i najdublji koreni našeg duhovnog bića, oličeni u brojnim svetinjama naše Crkve”. 

“Naše je samo da očuvamo ono što nam pripada i što su nam naši preci ostavili u nasleđe”, ističe vladika Teodosije. 

Apel prenosimo u celosti:

Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije
a duši svojoj naudi? Mt. 16.26

“Draga braćo i sestre, deco duhovna, ljubljeni u Hristu narode Božji!
 
Srpski pravoslavni narod već vekovima živi na prostorima stare Raške, Kosova i Metohije, gde se nalaze i najdublji koreni našeg duhovnog bića, oličeni u brojnim svetinjama naše Crkve.

Vekovima ove svetinje svetle kao svetionici, ukazujući i nama i onima oko nas da smo ovde svoji na svome, da ne želimo da otimamo ništa tuđe. Sve što je oteto to je i prokleto.

Naše je samo da očuvamo ono što nam pripada i što su nam naši preci ostavili u nasleđe.
 
Sledujući  svetolazarevskom zavetu i ovom prilikom, kao Episkop raško-prizrenski, očinski pozivam naš verni narod da ostane na svojim vekovnim ognjištima i da ne otuđuje imovinu koju su naši preci u najteža vremena turske vlasti, kroz brojne ratove i stradanja, sa mukom čuvali i sačuvali. 

Nije u pitanju samo obična zemlja, koja se prodaje ili kupuje, već je to zemlja zasejana kostima naših predaka, osveštana molitvama, nakapana suzama trudbenika i zalivena krvlju mučenika.
 
Ostajući na svojim imanjima i svojim ognjištima,  mi bivamo čuvari našeg identiteta i naših svetinja koje su organski povezane sa vernim narodom i verom pravoslavnom.

Naša vera nas je vekovima očuvala na vetrometini istorijskih zbivanja da bismo bili narod Božiji,  naslednici Svetoga Save i velikih Nemanjića, Svetog Kneza Lazara i brojnih svetitelja mučenika koji su prosijali u zemlji Raškoj i Kosovsko-metohijskoj.
 
Nažalost, svaki put kada čujemo da naši ljudi prodaju zemlju i trajno odlaze sa svojih ognjišta, osećamo bol i gubitak. Ovde smo svi povezani u Hristu kao jedno telo i jedna duša, bez obzira u kom delu naše zavetne zemlje živeli.

Znamo da život nije lak i da se mnogi od nas suočavaju sa teškim materijalnim uslovima, ali znamo i to da su naši preci u mnogo težim uslovima ostajali verni svojoj veri i rodnoj grudi i time dali ogroman doprinos da bi i nas danas ovde bilo.

Svaki put kada neko ima nameru da proda svoju imovinu, treba prvenstveno da pomisli na svoje rođake i komšije, koji žele tu  da ostanu. Treba da vodimo računa da svojom sebičnošću njih ne  dovedemo u još teži položaj.

Neko će prodajom možda privremeno rešiti svoje finansijsko pitanje, ali se treba pitati, da li ta prolazna uteha vredi da se  poredi sa svešću i savešću da smo time još više otežali položaj naših srodnika i komšija.

Oni su čvrstog opredeljenja da  ostanu na našoj svetoj zemlji, a naš postupak može da ih dovede u još teži položaj.

Nijedan čovek ne treba da misli prvenstveno samo na sebe, već da ispunjava Hristovu zapovest o ljubavi perema Bogu i bližnjemu.
 
Pastirski apelujemo na sve vas, braćo i sestre, da se, ako se ikada nađete pred ovim izborom, duboko zapitate da li vredi prodati zemlju i zaraditi novac, a istovremeno poneti teško breme savesti.

Zato, pokažimo i u ovim istorijskim trenucima hrišćansku i iznad svega ljudsku odgovornost prema sebi, svojoj deci koja treba da znaju odakle su potekla, i prema svojim komšijama kojima ostavljamo teret koji mislimo da smo olako skinuli sa svojih pleća.
 
Zato poslušajmo svi, evanđelske reči samoga našeg Gospoda i Spasitelja koji nam poručuje: – Kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi? (Mt. 16.26).

Pokažimo trpljenje i žrtvu ljubavi, držeći se zajedno kao jedan narod Božiji, ugledajući se na svete iz roda našeg, kako bismo se našli vernim slugama Gospoda našeg.

Sačuvajmo ljubav i bratsku solidarnost kako bi time pokazali da smo dostojna deca svojih predaka i kako bi time sačuvali našu veru, ime i postojanost na našem najsvetijem Rasu, Kosovu i Metohiji”.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica, Eparhija raško prizrenska