TV Most

Formiranje Zajednice srpskih opština ne može da bude puko formalno da bi se zadovoljili američki zahtevi Prištini, već sprovođenje u praksi onoga što piše u Briselskom sporazumu što je suština ZSO.

Ovo za Sputnjik kaže Zoran Anđelković nekadašnji predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije uoči nastavka tehničkih pregovora Beograda i Prištine u Briselu gde će, prema rečima direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića, prva tema biti upravo ZSO. 

ZSO nije formalnost

„U sporazumu jasno piše i šta su ovlašćenja ZSO. Prema tome, to ne može biti pitanje samo imena niti pitanje neke nevladine organizacije, već onoga što je napisano u sporazumu. Dakle, ovlašćenja, obaveze i prava ZSO ili Asocijacije. Pritom, nije bitno kako se zove, već  suština onoga šta piše u sporazumu: za šta je ovlašćena ZSO, koji su njeni organi i o čemu treba da se brine, odnosno, koja su njena autonomna prava“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

Upitan da li se iza pritiska Amerike na Prištinu da prihvati ZSO možda krije samo zamka da bi se dijalog priveo kraju Anđelković kaže:

„Mislim da je i Amerika napokon shvatila da je neophodno da ono što je potpisano bude i primenjeno. Priština mora da počne da sprovodi i Vašingtonski, i Briselski sporazum. S druge strane, i Americi je na neki način u interesu, kao i Briselu i Prištini, da se sprovede dogovoreno, jer bi tako mogli da nastave pritisak za konačno rešenje.“  

Amerika ne menja stav

Anđelković napominje da Amerika, odnosno Zapad, nije promenio stav kada je reč o statusu Kosova, ali je sigurno da je shvatio da od primene potpisanih sporazuma zavise i pomaci u dijalogu. Međutim, kako dodaje naš sagovornik, to što Amerika kaže da ZSO mora biti u skladu sa Ustavom Kosova nema utemeljenje u stvarnosti i zasniva se samo na činjenici da su oni koji su dali nezavisnost Kosovu kada su to činili previše obećali. 

„Prištinu najviše koči obećanje koje je dobila od Zapada, odnosno od onih koji su im dali pravo na nezavisnost i koji su ih priznali, da će dobiti  - sve“, objašnjava Anđelković.

O tome je, podseća on, govorio i doskorašnji ambasador Amerike na Kosovu, da je pravilo da se države ne mogu pozivati na pravila unutrašnjeg prava da bi izbegle ispunjenje  međunarodne obaveze.

„Pitanje neslaganja briselske ZSO sa tzv. Ustavom Kosova je malo devalvirano. I doskorašnji ambasador Amerike na Kosovu Filip Kosnet poručio je da ni Ustav nije sveto pismo i da će se on sutra menjati prilikom potpisivanja nekog sporazuma, bilo zbog pridruživanju EU, bilo  zbog dogovora sa Srbijom, što znači da se Ustav prilagođava međunarodnim sporazumima,“ napominje Anđelković.  

Opstanak Srba na KiM počiva na ZSO

Naš sagovornik takođe ističe da bi, s druge strane, ZSO za Srbe na Kosovu i Metohiji značila mogućnost da kao zajednica lakše nastupaju prema pokrajinskim organima i da na adekvatan način brinu o opstanku srpskog stanovništva u našoj južnoj pokrajini.

„Faktički, da legalizuju time sve - od osnivanja fakulteta, pa nadalje. Dakle, mogućnost da potpuno brinu o srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji,“ kaže on.

Zajednica srpskih opština je kamen temeljac Briselskog sporazuma ali ujedno i najveći kamen spoticanja dijaloga Beograda i Prištine, iako je njeno osnivanje prištinski parlament ratifikovao, ali nikada nije primenio u praksi.

Od  potpisivanja Briselskog sporazuma navršilo se 3.000 dana, a kosovska strana još nije ispunila preuzetu obavezu da formira Zajednicu opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo. Sadašnja Vlada Aljbina Kurtija kao argument da ne osnuje ZSO iznela je stav da ne može da postoji „jednoetničko udruženje“ kao ZSO, jer to nije u skladu sa „duhom Ustava Kosova“.

Izvor: Sputnjik