:

:

TV Most

Foto: N1

clock

Decembar 05, 2019   18:35

0

63

Zapadni Balkan između Brisela i Pariza

Nasuprot predsedniku Francuske koji sve čvršće „betonira" svoju ideju o kočnici za proširenje Evropske unije, a za koju tvrdi da ima podršku „još nekih zemalja-članica", u Briselu govore o pozitivnim pomeranjima za zemlje na putu evrointegracija i ohrabruju region da nastavi sa evropskim reformama, piše Dojče Vele (DW).

Tako je komesar za proširenje Oliver Varhelji za sledeću nedelju najavio otvaranje novog poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom.

Za Crnu Goru Varhelji kaže da je najnaprednija u pristupnim pregovorima i poziva je, kao i Srbiju, na brže reforme u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda i izbornih zakona.

I Bosna i Hercegovina je, tokom prvog obraćanja novog komesara za proširenje, pohvaljena zbog nominacije predsedavajućeg Savetu ministar i pozvana na „puno formiranje i funkcionalnost" svih nivoa izvršnih i zakonodavnih vlasti u zemlji.

Takođe, komesar za proširenje kaže da je važno i da se u Prištini što pre formira nova vlast, jer Kosovu predstoji „značajan posao", uključujući i prioritetne oblasti kao što su ekonomski razvoj, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali i nastavak dijaloga sa Beogradom.

„Kada je reč o Severnoj Makedoniji i Albaniji, Evropska komisija će se zalagati za što brže otvaranje pristupnih pregovora, što očekujemo da se desi pre majskog samita u Zagrebu“, najavio je komesar Varhelji.

Na strani proširenja stoji i nova predsednica Komisije, Ursula fon der Lajen, koja se na prvoj konferenciji za novinare nakon stupanja na dužnost obratila regionu rečima da je "strateški je apsolutno važno da što jasnije pokažemo Zapadnom Balkanu da ih želimo na našoj strani i da imamo veliki interes u njihovom približavanju EU“, navodi DW.

Istog dana, novi šef diplomatije EU Žozep Borel u Evropskom parlamentu je naglasio da se, i pored otvorenih pitanja i debate o metodologiji proširenja, taj proces ne može dovesti u pitanje.

Taj iskusni diplomata, nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta i ministar spoljnih poslova Španije, podsetio je na tragične posledice koje je rat u bivšoj Jugoslaviji ostavio na region Zapadnog Balkana, ističe se u tekstu.

„Nasleđe te tragedije stvorilo je podele, siromaštvo i sukobe na etničkim i nacionalnim osnovama, a Evropa je jedina koja može da ponudi rešenje za tu situaciju“, rekao je Borel.

"Rešenje" za Zapadni Balkan novi komesar za proširenje Oliver Varheji vidi u većoj kredibilnosti i bržem dinamizmu procesa. „Na kraju mog petogodišnjeg mandata, trebalo bi da imamo bar jednu zemlju spremnu da uđe u EU“, kaže Varhelji.

On je najavio da će Evropska komisija početkom januara izaći s konkretnim predlogom o promeni metodologije pristupanja na osnovu čega će se dalje voditi debata među zemljama-članicama. "Govorimo o promeni metodologije i niko ne dovodi u pitanje evropsku perspektivu zemlja Zapadnog Balkana. On je nedodirljiva i o tome se neće razgovarati“, kaže Varheji.

Gotovo istovremeno, samo s druge strane Lamanša, govoreći na završnoj konferenciji samita NATO u Londonu, predsednik Francuske je tu priču vratio na njen početak – odnosno na blokadu, piše DW.

"Eksplicitno kažem da želim da dođe do reforme procedura pregovaranja pre bilo kog sledećeg pokretanja pregovora“, rekao je Emanuel Makron. I isto tako je „eksplicitno“ dodao da će biti protiv svakog proširenja EU "koje nije praćeno dubokom reformom funkcionisanja Unije".

Za francuskog predsednika "rešenje" za Zapadni Balkan je njegovo čvrsto vezivanje za Evropsku uniju. "To usidravanje za neke možda znači pristupanje EU, ali treba biti jasan: to znači i fazu strateškog partnerstva i jačeg investiranja“, objašnjava Makron.

I dok novi komesar za proširenje Varheji kaže da institucionalna reforma EU nije uslov za proširenje i da će Unija „biti sposobna da ponovo radi sa 28 članica“, za predsednika Makrona je funkcionisanje EU s trenutnim brojem članica krajnje neefikasno, a sa novim članicama – neodrživo.

Varhelji, Makron i Borel slažu se u jednom, a to je da se od samita EU-Zapadni Balkan koji je planiran za maj 2020. godine u Zagrebu, očekuje da bude prekretnica za politiku proširenja. Do tada bi trebalo da se definišu i usklade pozicije zemalja-članica i EU-institucija kada je reč o budućnosti proširenja, a samim tim i budućnosti Zapadnog Balkana, navodi se u tekstu DW.

Hrvatska, koja od 1. januara 2020. godine preuzima predsedavanje Savetu EU, kaže da želi da samit u Zagrebu bude odrednica koja će dati pravac odnosno „mapu puta za narednih deset godina politike proširenja“.

U Briselu, uoči nastavka debate o proširenju, upozoravaju da politika proširenja Evropske unije ne može da zavisi od pojedinačnih zemalja-članica, odnosno njihovih domaćih politika. Dodaje se i da će unutrašnja funkcionalnost Unije, kao i njena globalna geopolitička uloga, biti na testu upravo u samom srcu evropskog kontinenta – na Zapadnom Balkanu.

Izvor: Танјуг

EUZapadni Balkan
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva