TV Most

Gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić ranije je za Tanjug rekao da se nada bar stavljanju parafa na principe na kojima treba da se zasniva Zajednica.

Povodom predstojećeg sastanka u Briselu direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić danas je na sastanku s predstavnicima Srba sa KiM poručio da će delegacija Beograda u pregovorima s Prištinom naredne nedelje otputovati u Brisel s ciljem da za srpski narod u južnoj pokrajini izbore stvaranje ZSO.

"Verujem da ćemo učiniti apsolutno sve da dogovor bude postignut. Nastavićemo da se ponašamo konstruktivno s ciljem da ZSO bude formirana i teško da naš odnos prema tome neko može da dovede u pitanje", poručio je Đurić.

On je ukazao da je usaglašen veliki deo stvari u vezi sa formiranjem ZSO i da ima još pitanja o kojima treba postići dogovor, ali i podsetio da Priština ima obavezu da ispuni ono što je dogovoreno, kao i da je i međunarodna zajednica odgovorna, jer je garant sprovođenja Briselskog sporazuma.

Nakon sastanka s Đurićem, zamenik je kosovskog premijera Branimir Stojanović primetio da se sadašnji korpus za zaštitu prava Srba mora dalje unapredi i uokviriti u ZSO, koja će biti "most izgradnje boljih odnosa Srba i Albanaca na Balkanu", dok je koordinator pregovaračkog tima za uspostavljanje ZSO Ljubomir Marić uveren da će stvaranjem ZSO "srpski narod imati svoju kuću i budućnost".

Gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom, inače, juče su pozvali vlade u Prištini i Beogradu da na sledećem sastanku u Briselu postignu sporazum o formiranju ZSO, a u izjavama Tanjugu rekli su da očekuju da buduća zajednica bude garant stabilnosti srpske zajednice u pokrajini.

I sam je izvestilac Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister izjavio ranije da kao najurgentnije pitanje vidi Zajednicu srpskih opština.

On je prilikom nedavne posete Beogradu ponovio da u tom poslu obaveze imaju obe strane, a ne samo Beograd, uz napomenu da je u prošloj rundi razgovora u Briselu kompromis gotovo postignut.

Pojedini kosovski mediji javili su ranije, pozivajući se na izjavu kosovskog premijera Ise Mustafe da će u Briselu 25. avgusta biti potpisana četiri sporazuma između Beograda i Prištine, među kojima će biti i sporazum o Asocijaciji, odnosno Zajednici srpskih opština.

Ključni uslov za otvaranje poglavlja je normalizacija odnosa, smatra predsednica Beogradskog fonda za politicku izuzetnost Sonja Liht, a u tom smislu centralni deo Briselskog sporazuma i istovremeno način kako Srbi na KiM mogu da ostvare svoja prava, jeste upravo formiranje Zajednice srpskih opština, izjavila je ranije za Tanjug.

Politički analitičari i u Beogradu i u Prištini primećuju da bi za nastavak dijaloga možda bio potreban i dodatni pritisak na Prištinu, pre svega u smislu prihvatanja principa za formiranje ZSO, a koje su već usaglasili Beograd i predstavnici Evropske unije.

Konkretno, oni su uvereni da Albanci moraju da pristanu da funkcioneri i zaposleni u ZSO imaju status "državnih službenika".

Prištinska delegacija je, naime, 29. juna, u prethodnoj rundi dijaloga, odbila da prihvati dogovor o ZSO upravo zbog tog pitanja.

Na stolu je tada bio novi kompromisni predlog Brisela po kom bi se službenici ZSO smatrali "zaposlenima u javnom sektoru", a to je rešenje, prema pisanju medija, bilo prihvatljivo i za Beograd.

Državni službenici i zaposleni u javnom sektoru, naime, razlikuju se po poslovima koje obavljaju.

Državni službenik obavlja poslove iz delokruga organa državne uprave - ministarstava, sudova, javnih tužilaštava, dok zaposleni u javnom sektoru obavljaju poslove javnih službi ili onih u nadležnosti javnih agencija u oblastima obrazovanja, nauke, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite…

Zato je da bi se postigao dogovor o ZSO, tako bar smatraju poznavaoci prilika u odnosima Beograda i Prištine, potreban pritisak Vašingtona i Berlina na Prištinu da prihvati novi predlog Brisela.

Analitičari, naime, tvrde da bi otklanjanjem te prepreke sve bilo spremno za potpisivanje sporazuma o ZSO ali i za parafiranje već postignutog dogovora o telekomunikacijama.

Prema navodima pojedinih medija kosovski premijer Isa Mustafa je praktično već prihvatio da ZSO bude oslobodena poreza, carina i taksa, a prema tekstu koji je do sada usaglašen, Srbija ima neograničeno pravo da finansira srpsku zajednicu na KiM.

Briselski dokument, kako prenose mediji, predviđa i konkretna izvršna ovlašćenja koja će imati ZSO, a osim opštinskih nadležnosti, to su i nadzor u obrazovanju, zdravstvu, urbanističko planiranje, ekonomski razvoj, povratak interno raseljenih...

Organi ZSO, na koje je pristala i Priština, biće predsednik (predstavlja ZSO u pokrajini i šire), savet od 30 clanova (političko telo u kom će biti gradonačelnici, predstavnici SPC, viđeniji građani), izvršno veće, (bord od sedam članova koji će resorno da donose operativne odluke) i šef Zajednice koji je odgovoran bordu.

Podsetimo i da je nakon pet godina u Briselu u junu postignut dogovor o pozivnom broju za Kosovo, u kojem je ispoštovano gotovo sve što je Beograd tražio.

Tako Kosovo nije dobilo međunarodni broj kakav imaju uobičajeno države, nego broj za geografsku oblast i to indeksiran sa zvezdicom kako bi sve bilo usklađeno s Rezolucijom 1244.

Takođe, sva imovina Telekoma ostaje u vlasništvu te kompanije, s tim što će biti formirana i ćerka firma na teritoriji KiM.

Priština će tako i dalje imati pozivni broj 038, dok će se svi pozivi između centralne Srbije i KiM tarifirati kao i sada. To će morati da poštuje i eventualni budući kupac Telekoma ili će ćerka firma sa KiM biti izdvojena od privatizacije i pridružena sistemu specijalnih veza koje se neće prodati.

Međutim, iako je sve to prihvatila, Priština nije htela da potpiše sporazum o telekomunikacijama, držeći se principa da "ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno", a šefica je evropske diplomatije zbog Federika Mogerini zbog toga prekinula razgovore.

Liht je ranije u izjavi Tanjugu podsetila da je realizacija Briselskog sporazuma u ovom trenutku, kad je reč o Srbiji, uslov bez kojeg se ne može otvoriti poglavlje 35, kao i da se pregovori ne mogu otvoriti bez prihvaćenih akcionih planova za poglavlja 23 i 24, koja se bave vladavinom prava i pitanjima ljudskih prava.

Izvor: Tanjug