„Pokažimo ljubav, solidarnost i plemenitost jedni prema drugima. Gospod nas uči da onaj koji hoće da bude prvi, svima treba da bude sluga, da je najveći izraz snage ne arogancija vlasti i moći, već služenje i žrtva ljubavi prema bližnjem. Uzrastajući u ovoj tajni, postajemo istovremeno kao ljudi plemenitiji jedni prema drugima, učimo se da nosimo slabosti jedni drugih, da se žrtvujemo jedni za druge“, poručio je vladika raško-prizrenski Teodosije uoči Vaskrsa.

Brinemo o svim lokalitetima verskog i kulturnog nasleđa, bezbednosna situacija je znatno unapređena prethodnih godina, kaže u intervjuu za “Kurir” dosadašnji komandant Kfora Mikele Risi.

Oko 7.00 časova iz Beograda je krenula auto-litija do granice sa Crnom Gorom, u znak podrške tamošnjim građanima koji protestuju protiv Zakona o veropispovesti, a u koloni dugačkoj oko pet kilometara učestvuje nekoliko stotina građana.

Tim za zaštitu srpske i hrišćanske duhovne baštine na prostorima na kojima živi ili je živeo srpski narod, mogao bi da bude pravi korak, ali samo ukoliko se efiksano objedine, osmisle i usmere ukupna pregnuća svih u odbrani višestruko ugroženog srpskog kulturnog i duhovnog identiteta. Tamne senke su nad srpskom baštinom, nužna je samoodbrana.

Kako izgledaju srpske svetinje na Kosovu danas, ali i kako su izgledale one koje su nažalost porušene, moći će uskoro da vide gledaoci širom Srbije, piše „Politika“.

Srpske crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji vekovima odolevaju osvajačima, rušenjima i paljevinama. Nov izazov su političke odluke.

Širom Crne Gore i danas su održani molebani i litije za odbranu svetinja. 

Posle molebana koji je služen u crkvi svetih apostola Petra i Palva gradskim ulicama Bijelog Polja do crkve u Nikoljcu krenula je litija, koju je, pored episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija, predvodio episkop raško-prizrenski Teodosije.

Od ranih jutarnjih časova Crna Gora se nalazi u krsnom hodu. Meštani više mesta rano jutros krenuli na put dug i po više desetina kilometara kako bi prisustvovali molebanima i litijama u obližnjim gradovima.

Rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović poručio je da litije u Crnoj Gori nisu uperene protiv te države, da je njihova zemlja Crna Gora i da je okupljanje naroda motivisano očuvanjem svetinja, koje, kako ih je nazvao, predstavljaju ovozemaljske ambasade hrišćanskog carstva.

Zaštita kulturno-istorijskih spomenika u Metohiji i na Kosovu prioritet je rada pokrajinske službe zaštite u Leposaviću. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije za očuvanje kulturnog nasleđa u Leposaviću, Zvečanu, Štrpcu i Velikoj Hoči, izdvojilo je pet miliona dinara.

Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije rekao je da je crnogorski Nacrt zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica pokušaj da se napravi presedan kako bi onda, po istom tom modelu, na Kosovu i Metohiji srpske svetinje bile uzete i prepisane na "Veliku Albaniju".

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da Crna Gora godinama unazad pokušava na antisrpskim stavovoima da gradi svoj položaj i međunarodni identitet. Ističe da se Srbija i Crna Gora nikada u istoriji nisu svađale i ratovale.

Novi atak Albanaca u Crnoj Gori na srpske svetinje. Ovoga puta u Martinovićima nedaleko od Gusinja, gde se protive obnovi crkve Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, oskrnavili su krst sa do sada obnovljenih temelja!

Kulturna dobra u Metohiji i na Kosovu, posebno ona iz srednjeg veka predstavljaju integralni deo kulturne bašine Evrope. Visoki Dečani, prestoni hram Srpske pravoslavne crkve, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Gračanica - spomenici srpske istorije upisani su 2006. i u Uneskov registar ugrožene svetske baštine. Koliko simbolična obnova porušenih svetinja znači narodu koji je odlučan da živi na Kosmetu.

Tražiti od Srbije da ne lobira protiv prijema Kosova u međunarodne organizacije ili priznavanja Kosova, potpuno je van pameti, kaže bivši ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković.