Srbija vodi odgovornu politiku pomirenja u regionu, bez koje nema budućnosti, stabilnosti, ekonomskog razvoja i normalizacije odnosa, poručila je ministarka pravde Maja Popović na današnjoj sednici Saveta bezbednosti.

Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta ocenjuje kao "besmislenu i apsurdnu" tvrdnju da je Vojska Republike Srpske 1995. godine počinila genocid u Srebrenici i ističe da zapadni centri moći moraju da promene politiku i pomognu da se utvrdi stvana istina o stradanjima svih naroda u ratu devedesetih. 

Britanski ambasador u Prištini Ruari O'Konel tvrdi da Priština ne može da osnuje međunarodni tribunal za ratne zločine. 

Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič reagovala je na pogrešna tumačenja u prištinskim medijima njene izjave za lajmi.net, date povodom inicijative predsedavajućeg kosovske skupštine Kadrija Veseljija za stvaranje međunarodnog tribunala za navodne srpske zločine na Kosovu.

Predsednik opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Isa Mustafa hoće da se formira novi tribunal koji bi se bavio navodnim srpskim zločinima na KiM, ali predlaže da ga osnuju UN i EU, navodi Ekonomia Online.

Kosovski sudovi su preuzeli slučajeve ratnih zločina od Euleksa, pa će se, osim zločina koje su počinili pripadnici OVK nad Srbima, baviti i zločinima nad Albancima za koje su osumnjičeni Srbi. Od 11 optužnica, tri su protiv penzionisanih srpskih generala: Božidara Delića, Ljubiše Dikovića i Momira Stojanovića.

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu (naslednik Haškog tribunala) izreći će danas, nakon tri godine žalbenog postupka, drugostepenu presudu prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.

Advokat Branko Lukić tvrdi da su u Haškom tribunalu planski oštećeni materijali koji idu u prilog srpskim optuženicima. Tokom suđenja Karadžiću i Mladiću polomljeni stabilizatori sa projektila ispaljenih na sarajevsku pijacu.

U Hagu bi sutra pred tužilaštvom Specijalnog suda za zločine tzv. OVK trebalo da počne saslušanje bivših pripadnika te vojne formacije, a sagovornici T a n j u g a iz Beograda i Prištine se nadaju da smo korak bliže saznavanju istine o zločinima na Kosovu, ali ističu da će tek podizanje prvih optužnica pokazati u kom smeru će se taj proces kretati. 

U zatvorima evropskih država trenutno 14 srpskih državljana osuđenih pred Haškim tribunalom izdržava višedecenijske zatvorske kazne između 20 i 40 godina, dok dva osuđenika izdržavaju kazne doživotnog zatvora, a Srbija poslednjih 10 godina traži od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da im se omogući služenje kazne u Srbiji.