TV Most

ÄŒepurin je u intervjuu datom televiziji Most rekao da je “što se tiče članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, svima poznato da Kosovo nije država, ali da se ulaže mnogo napora da se ono progura u neku međunarodnu organizaciju”.

Govoreći o pitanju Kosova i Metohije i Rezoluciji SB UN 1244, koja je, kako kaže, “temeljni dokument koji su svi prihvatili i koji je osnov za rešavanje kosovskog problema”, ÄŒepurin je rekao da je važno da Beograd ne priznaje jednostrani akt secesije.

”Pristup Srbije, stav Srbije imaju i imaće ključni značaj. Evropska unija ima neke okvire svog delovanja utvrđene od strane Saveta Bezbednosti UN, koje treba da poštuje. Ne bi trebalo da na svoju ruku predaje neke nadležnosti kosovskim vlastima. Kada nemamo drugog rešenja, nemamo saglasnosti, treba da čuvamo ono što imamo. Beograd i Priština su potpisali Briselski sporazum, gde postoji nekoliko vrlo važnih tačaka”, ocenio je ÄŒepurin.

Jedna od tih tačaka je i formiranje Zajednice srpskih opština.

“Briselski sporazum, kojim je predviđeno osnivanje ZSO, može da doprinese rešavanju problema Kosova.Generalno, kao prvo, treba da idemo napred bez sukoba, bez krvi. I tako tražimo da rešimo te probleme na miran način. Druga stvar, koja je bitna – to su prava Srba na Kosovu. I ovde vrlo važnu ulogu ima ta Zajednica srpskih opština. U Briselu je potpisan dokumenat, i kad govorimo da treba da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, mislimo da se moraju ispuniti već postignuti dogovori”, rekao je ruski ambasador u Beogradu.

ÄŒepurin ističe da je odlaganje formiranja ZSO problem jer “kada imamo dogovor, trebalo bi i da ga realizujemo”.

“Zaštita prava Srba i stvaranje Zajednice - to su, sa moje tačke gledišta, ključne stvari za napredak dijaloga Beograda i Prištine. Imamo mnogo problema koji bi trebalo da budu rešeni uz pomoć međunarodne zajednice - problem otimanja imovine, rušenja kuća, i to srpskih kuća. Druga stvar su srpske izbeglice sa Kosova i Metohije. Opet isto – postoje sporazumi i potrebno je stvarati uslove. Treće je očuvanje srpskog verskog kulturnog nasleđa”, rekao je ÄŒepurin i dodao da je potrebno obezbediti zaštitu srpskog nasledja na teritoriji celog Kosova i Metohije.

Ocenjujući rad EULEX-a na Kosovu i Metohiji ÄŒepurin postavlja pitanje “zašto Specijalni sud za zločine koje je počinila OVK do sada nije proradio.

“Međunarodni predstavnici u Prištini su nam rekli da sve vodi do toga da će Sud uskoro početi sa radom. Ali koliko to uskoro? I koliko efikasno? Sve aktivnije se postavlja pitanje o transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku”, rekao je ÄŒepurin.

Kada su u pitanju dalji pregovori koji se vode izmedju Srba i kosovskih Albanaca ÄŒepurin ističe da je optimista ali kada je u pitanju realizacija dogovorenih sporazuma on kaže da se “sporazumi sklapaju ali se vrlo loše realizuju”.

“Međunarodna zajednica, sve zemlje koje su podržali Rezoluciju 1244 treba da doprinose njenoj realizaciji, umesto da rade tajno i javno protiv nje”, rekao je ÄŒepurin i naglasio da “svako tumači na svoj način ono šta je potpisao, na primer, u Briselu”.

ÄŒepurin je ocenio da je “ljudima na Kosovu i Metohiji vrlo važno da imaju posao, platu za rad, da izdržavaju decu, da prežive”.

“Kada je takva ekonomska situacija i na jugu i na severu Kosova, onda naravno nema osnova za veliki optimizam. A kad govorimo da se 300-350 militanata sa Kosova sada nalazi u Siriji – onda šta očekuje ovaj region kada se taj rat završi? Zbog tih faktora ne možemo da razgovaramo mirno, racionalno i sa optimizmom. Ali ako imamo ove probleme, treba da ih nekako rešavamo. Evropska unija uz saglasnost Beograda je preuzela ulogu posrednika u rešavanju konflikta.Ali danas je sve jasnije da joj nedostaje snage da obezbedi sprovođenje čak i prvog sporazuma”, rekao je ÄŒepurin.

Govoreći o odnosu Srbije i Rusije ÄŒepurin je rekao da su odnosi ove dve suverene zemlje uspostavljeni pre više od 500 godina i da “svaki put kada se Srbija nalazi u komplikovanoj situaciji i nema kome da se obrati, obraća se Rusiji, i Rusija koliko može se trudi da joj pomogne”.

“Trudimo se da Srbiji na svaki način pomažemo kada je to moguće. Želeli smo da izgradimo gasovod „Južni tok“, ali EU to nije dopustila. Imamo režim slobodne trgovine, koji je jako koristan za Srbiju. I više drugih pogodnosti, sporazuma. Saradjujemo sa Srbijom, i naša saradnja nije uperena ni protiv koga. Nema valjanih razloga da bi neko pokušavao da naruši naše odnose. A i Kosovo je važan elemenat. Podržavamo stav Srbije, trudićemo se da učinimo ono što će Srbima najviše koristiti”, rekao je ÄŒepurin.

Kada je prisustvo Srbije u Rusiji u pitanju ÄŒepurin je istakao da je “je potrebno da u Rusiji više znaju o Srbiji i to je zadakat srpske države – jače pozicioniranje u svetu uključujući i Rusiju”.

“ To je zadatak i za nas, mi treba da širimo znanje o Srbiji u Rusiji, da dolaze grupe umetnika, neke izložbe. U Rusiji ima interesa za te stvari. I ne samo zbog umetničkog nivoa, nego i zbog interesovanja za Srbe. Srbija ima pozitivan imidž u Rusiji, i istorijski i savremeni, i to treba da iskoristimo”, rekao je ÄŒepurin i dodao da je prisustvo Rusije na KiM bitno ali je potrebno i stalno biti u kontaktu sa ljudima koji rade u medjunarodnim organizacijama kao i sa Srbima koji žive na teritoriji Kosova i Metohije.

Govoreći o situaciju u svetu i borbi protiv terorizma ruski ambasadror u Beogradu Aleksandar ÄŒepurin rekao je da je “sasvim očigledno da je nemoguće boriti se protiv tog zla samostalno i pojedinačno”.

“Koreni terorizma su veoma stari. On potiče još iz kolonijalnih vremena kada su se vekovima izvozila bogatstva iz nekih zemalja. Koreni terorizma su i u „arapskom proleću“, kada je bio uzdrman čitav Bliski Istok. Sada se takozvani„pokušaj demokratizacije“ ovih prostora od strane Zapada i NATO vraća bumerangom u Evropu”, ocenio je ÄŒepurin i dodao da se “ni Rusija ni Srbija nikada nisu bavili takvim stvarima”.

ÄŒepurin smatra da se svi suočavamo sa pretnjom islamskog terorizma i da nema druge mogućnosti osim saradnje Istoka i Zapada u borbi protiv tog zla.

Izvor: TV Most