TV Most

Suzana Grubješić za Tanjug kaže da je, Dijalog Beograda i Prištine "zarobio" čitav proces evropskih integracija Srbije.

Grubješić podseća da je prošle godine jedno isto takvo istraživanje u saradnji sa FPN na istom uzorku pokazalo da su podrška procesu evropskih integracija i podrška ulasku Srbije u EU bile oko 42 odsto.

Trenutno, pored 14 otvorenih poglavlja, za otvaranje su spremna još četiri, uključujući i poglavlje 2 – sloboda kretanja radnika.

Njihovo otvaranje se, kaže, može očekivati do kraja godine.

"ÄŒetiri poglavlja su spremna za otvaranje i poslata su u Brisel. Opet zavisi od njihove odluke i procene da li će sva četiri ili tri, dva biti otvorena. Nadam se da će ovaj put sva četiri biti otvorena", ističe Grubješićeva.

Navodi da poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, neće biti otvoreno do kraja godine.

"To ne možemo da očekujemo. Postoje indicije da se to poglavlje pred kraj otvori. Kako god bilo, naša je obaveza iz tog poglavlja da svoju spoljnu, bezbednosnu, odbrambenu politiku progresivno usaglašavamo sa politikom EU", kaže Grubješićeva.

Nije dobro, ocenjuje, što se procenat usklađenosti sa odlukama EU u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike smanjuje i navodi da on trenutno iznosi 49 odsto što znači da opada.

"Izveštaj o skriningu još nije dostavljen, ali je konstatovan pad usklađenosti naših odluka u domenu spoljne politike sa odlukama EU", navodi Grubješićeva.

O poglavlju 31

Spekulacije u medijima da Litvanija koči otvaranje poglavlja 31, te da je izveštaj o skriningu "u fioci" nekog ministrastva spoljnih poslova jedne moćne države članice EU, treba, kaže, ostaviti po strani.

"Ono što je, takođe, izvesno to je da nas neće pritiskati za ovo poglavlje sve dok ne vide neki rezultat dijaloga Beograda i Prištine", smatra Grubješić.

Podsetila je da poglavlje 31, kao apsolutno političko poglavlje, za druge zemlje nije bilo uopšte zahtevno i za njih nije bilo problem, jer su one svoju spoljnu bezbednosnu politiku usaglašavale mnogo brže nego Srbija.

Međutim, kaže, od 2014, kada smo otpočeli pregovore o članstvu u EU, međunarodne okolnosti su se promenile i EU je uvela sankcije Rusiji zbog Krima.

"Samim tim, nas je stavila pred veliku dilemu – da li se pridružiti tim sankcijama ili ne? Naša odluka, za koju mislim da je ispravna, bila je i ostala da se mi sankcijama Rusiji ne pridružujemo. Za zemlju koja je maltene energetski zavisna od Rusije bilo bi čisto samoubistvo uvoditi sankcije", smatra Grubješić.

Ono što nije dobro je, ističe, to što se sankcije prema Rusiji obnavljaju svakih šest meseci i što se ne vidi kraj kada će EU to zaustaviti.

"Dokle god se to ne desi, kako sada stvari stoje, mi to poglavlje očigledno nećemo otvoriti", zaključuje Grubješić.

Izvor: Tanjug