:

:

TV Most

clock

Maj 09, 2015   12:05

0

113

Godišnjicu poplava - opštine bez plana zaštite

Prema podacima Sektora za vanredne situacije svega pet opština od 164 počelo je proces donošenja tih planova, ali je postupak u fazi izrade dokumenta koji se zove Procena rizika. Do izrade samih Planova zaštite i spasavanja nije došla ni jedna lokalna samouprava.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Predrag Marić smatra da razlog nije nedostatak finansija, ističući da u sektoru preventive proteklih godina "nismo položili ispit".

"Tu se radi o ljudskim životima, o boljem reagovanju, da imate pravila kako ćete reagovati a ne da improvizujete", rekao je Marić za agenciju Beta, dodajući da planove spasavanja nemaju najveći gradovi u Srbiji, kao ni mesta koja su najviše stradala u prošlogodišnjim poplavama.

Na pitanje šta lokalne samouprave navode kao razlog za neispunjavanje te obaveze, Marić kaže da je to uglavnom nedostatak finansijskih sredstava ili činjenica da nemaju koga da angažuju za taj posao, iako je do sada, prema njegovim rečima, oko 80 ljudi položilo ispit za licencu koja je potrebna da bi se bavili izradom procene rizika i plana zaštite i spasavanja.

On dodaje da je važeći Zakon o vanrednim situacijama stupio na snagu 2010., ali da je tek dve godine kasnije donesen pravilnik o metodologiji izrade procene rizika i ustrojen princip dobijanja licenci.

"Svejedno, već su prošle dve godine od kako je ceo taj proces ustrojen, a veoma je slab odziv lokalnih samouprava", rekao je Marić, ističući da je situacija oko preventive dovela do toga da se menja Zakon o vanrednim situacijama i uvodi odgovornost za "one koji se i dalje ne pridržavaju zakonskih obaveza".

Prema njegovim rečima, po važećem zakonu praktično nema sankcija za one koji ne ispunjavaju te obaveze, a sada se uvodi prekršajna kazna za najodgovornija lica - predsednike opština i gradonačelnike.

"Nadamo se da ćemo i na taj način podstaći izradu ovih akata, a opet se nadam da niko neće sebi dozvoliti da dobija prekršajne prijave za nešto što zaista moža da se uradi, samo je neophodno da se neko time bavi ozbiljno", kazao je on.

U tom kontekstu su i druge predložene izmene, poput uvođenja menadžera za vanredne situacije u okviru opština, koji bi bili "apolitične ličnosti koje postavlja skupština opštine", i kojima će merilo za ostanak na poziciji biti kvalitet rada, a ne pripadnost nekoj stranci.

Na pitanje da li je moguće da se procene rizika i planovi spasavanja izrade u što skorijem roku, odgovara odrečno i kaže da će lokalnim samoupravama biti ostavljen rok da to urade.

"Ako izmene zakona prođu skupštinu u maju, do 2016. će svakako biti ostavljen rok da se ta dokumenta pribave", rekao je Marić.

Načelnik je kazao da je Kancelarija za obnovu Vlade Srbije obezbedila "ozbiljan novac" za obnovu zaštitnih nasipa, i da podržava rad direktora te Kancelarije Marka Blagojevića kao "prvi organizovani pokušaj da se napravi jedan održivi finansijski sistem zaštite i spasavanja u Srbiji".

On naglašava da, kada se govori o dužnostima lokalnih vlasti, treba objektivno proceniti kakve su njihove mogućnosti za održavanje vodotokova drugog reda, što je njihova zakonska nadležnost.

"Budžeti koji su projektovani po lokalnim samoupravama su takvi kakvi jesu, devastirana vodoprivredna preduzeća u najvećem broju gradova u Srbiji zapravo se svode na hroničare nečega što se dešava, a nemaju mogućnosti da nešto ozbiljnije urade", rekao je on.

Predrag Marić naglašava da "ozbiljnijim" smatra popravku nasipa, ne i komunalne poslove poput čišćenja korita reka, u vezi čega, po njemu, "ne bi trebalo da bude opravdanja".

"Ne mogu da kažem, za razliku od procene rizika, da to niko ne radi. Trgli su se ljudi, radi se to po Srbiji sada mnogo agilnije nego ranije, ali ne u dovoljnoj meri. Kad neko baca smeće u reku morate ga kazniti, a ta kaznena politika se sprovodila retko ili nikad", kazao je on.

Izvor: Beta

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva