TV Most

Izvestilac nemačkih socijaldemokrata za Zapadni Balkan Adis Ahmetović ocenio je danas da rezolucija Bundestaga otvara Bosni i Hercegovini vrata za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

Ahmetović, jedan od kreatora i predlagača rezolucije poreklom iz BiH, rekao je za portal sarajevskog "Dnevnog avaza" da je izuzetno važna poruka to što su dokument uz klubove stranaka vladajuće koalicije podržali i zastupnici iz kluba CDU/CSU, sestrinske grupacije HDZ u BiH i Hrvatskoj.

"Mi smo danas jasno rekli da nećemo dopustiti da neko radi na cepanju države ili da stvara treći entitet i da su BiH i zapadni Balkan deo evropske porodice, da treba biti deo EU i da na tom putu treba da ih podržimo. Ta rezolucija otvara vrata i stvara novi put da BiH dobije status kandidata za članstvo u EU", kazao je Ahmetović.

Za njega je važna i podrška Bundestaga nemačkoj vladi da pošalje u BiH kontingent vojnika koji će biti sastavni deo operacije održanja mira Eufor Althea.

Pripadnici Bundesvera u BiH "neće biti tek dekoracija" nego će zaista raditi na očuvanju sigurnosti i jačanju demokratije, ocenio je Ahmetović.

"To je i jasan signal da ne može više Rusija ili neka druga autokratija pretiti BiH", kazao je Ahmetović najavivši dodatno nemačko angažovanje na jačanju civilnog sektora u BiH.

Kazao je i kako će sankcije dobiti "svako onaj ko bude radio na cepanju BiH kao države".

Radman: Rezolucija Bundestaga o BiH nije zvaničan stav Nemačke

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman smatra da Rezoluciju o BiH usvojena u nemačkom Bundestagu nije zvaničan stav Nemačke.

"Ovde se radi o jednoj neobvezujućoj političkoj izjavi potaknutoj od jednog zastupnika bošnjačkog porekla koja ne odražava službeni stav Nemačke", rekao je hrvatski šef diplomatije uoči 15. međunarodne konferencije Dubrovnik Forum, prenosi portal Kliks.

Dodao je da je zvaničan stav Nemačke sadržan u aktima Evropske unije, a da je usvojena rezolucija, kako je naveo, "politička izjava parlamenta jedne zemlje članice, jedne frakcije, koja ne menja strukturu niti ima uticaja na međunarodno pravo, tj. Dejtonsko-pariški sporazum".

Gralić Radman smatra da je važno sve ono što je sadržano u dokumentu EU, a pre svega to je Strateški kompas, gde su sve zemlje članice EU podržale referencu koja govori o jednakopravnosti tri konstitutivna naroda, koja je kasnije ušla i u zaključke Evropskog saveta.

Rezoluciju koju je nemački parlament usvojio Grlić Radman ocenjuje kao štetnu, dodajući da ona ne doprinosi dijalogu, a da BiH treba da bude zasnovana na dijalogu i Dejtonskom sporazumu.

"Apelujemo i na bošnjačke lidere da uspostave dijalog s hrvatskim liderima kako bi se prevladali nesporazumi", rekao je Grlić Radman.

Bundestag je usvojio rezoluciju pod nazivom "Podrška BiH na putu u bolju budućnost" kojom se od nemačke vlade traži da se u EU založi za "sankcije protiv onih koji potkopavaju teritorijalnu integritet i ustavni poredak BiH".

Nemačka upozorava na situaciju u BiH

Nemački Bundestag je usvojio odluku o ponovnom upućivanju vojnika u misiju EUFOR/Althea i usvojio rezoluciju u kojoj upozorava na situaciju u BiH.

Ove odluke donete su glasovima vladajuće SPD, Zeleni i FDP, kao i unionista CDU/CSU.

Rezolucija pod nazivom "Potrebno pružiti podršku BiH na putu u bolju budućnost" zahteva od nemačke vlade veće angažovanje u toj zemlji.

U Rezoluciji je ukazano da u BiH postoje tenzije i naglašava da je situacija plod ratnih zbivanja u devedesetim i trodecenijske nefunkcionalnosti države.

Poslanici su zatražili od nemačke vlade snažnije angažovanje u BiH kako bi sprečili dalji rast tenzija i separatističke tendencije.

Traži se od nemačke vlade da se u EU založi da se osobe, institucije i preduzeća koji "potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet i ustavno-pravni poredak BiH" sankcionišu.

"Nacionalističke političke elite u srpskim, hrvatskim i bošnjačkim strankama ciljano instrumentalizuju navodne etničke razlike, a sve u svrhu svog bogaćenja i održavanja moći", navodi se u rezoluciji i posebno pominje nacionalističko delovanje Milorada Dodika i Dragana Čovića uz tvrdnju da usmereno rade na uništavanju BiH kao države i domovine različitih naroda.

Rezolucija sadrži i poruku Beogradu i Zagrebu.

Tako poslanici Bundestaga od političkih rukovodastava Srbije i Hrvatske traže distanciranje od nacionalističko separatističkih snaga u BiH.

Isto tako u rezoluciji se od Berlina traži snažna podrška visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH.

Pored toga u rezoluciji se zahteva i reaktiviranje Berlinskog procesa.

U diskusiji o upućivanju vojnika Bundesvera u misiju EUFOR/Althea Levica i Alternativa za Nemačku (AfD) su bile protiv povratka nemačke vojske u BiH smatrajući da se time doliva ulje na vatru.

Međutim, vladajuće partije i CDU/CSU ocenili su da se upućivanjem nemačkih vojnika, koji su poslednji put u BiH bili pre deset godina, sprečava širenje ruskog uticaja.

U diskusiji je Adis Ahmetović, izvestilac SPD za Zapadni Balkan, koji je inicirao rezoluciju, rekao da je protiv stvaranja trećeg entiteta u BiH, i ukazao da Berlin mora da sankcioniše sve separatiste.

Inače usvajanju rezolucije prethodila je burna diskusija unutar same SPD, na šta je ukazao Ahmetović.

Naime, poslanik Josip Juratović, izaslanik za Zapadni Balkan Bundestaga, tražio je da se u rezoluciju, pored imena Dodika i Čovića ubaci i ime Bakira Izetbegovića, kao predstavnika treće nacionalističke struje koja sprečava napredak i funkcionisanje države.

Takođe u raspravi o rezoluciji poslanik SPD Kristijan Petri pomenuo je Izetbegovića kao nacionalističkog političara.

Izvor: T a n j u g