TV Most

Poslanici Skupštine Srbije od prošle nedelje raspravljaju o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje, između ostalog, predviđaju da izabrani lekar umesto dosadašnjih 30, otvara bolovanje do 60 dana. Za koga je ta odluka prednost i ima li straha od zloupotreba?

Novina da se na komisiju ne ide posle mesec dana bolovanja korisna je za teško bolesne, a izabranim lekarima donosi glavobolju - kako pomiriti dijagnoze, mogućnosti i želje pacijenata?  

"Pred nama je edukacija pacijenata pre svega da bolovanje nije godišnji odmor. Imamo dobru saradnju sa pacijentima i ukoliko oni kažu da su umorni i da postoji neki zdravstveni problem uzrokovan opterećenjem na poslu, mi izađemo u susret i otvorimo im bolovanje. Međitim, ovakve stvari ne bi trebalo da budu primer, jer je to po meni zloupotreba", kaže dr Dušanka Vujadinović iz Doma zdravlja "Stari grad".

Pravo na bolovanje najčešće koriste zaposleni u javnom sektoru, jer je u privatnom, strah od otkaza ponekad jači od bolesti.

Naša sagovorica objašnjava da su dijagnoze poput dijareje, vrtoglavice, ukočenosti teško dokazive, pa ne preostaje ništa drugo osim da se pacijentima veruje na reč. Da mu takve "bolesti" u sezoni branja malina radnike masovno ne odvuku u polja, pobrinuo se vlasnik fabrike tekstila iz Arilja, koji svoje zaposlene tada šalje na kolektivni godišnji odmor.

"Jasno je da stanovništvo Arilja dobrim delom dopunjava svoje prihode od malina i uopšte voćarske proizvodnje, pa je veliki problem prilagoditi se tome, u smislu organizovati proizvodnju tako da ljudi dobiju slobodne dane baš kad im treba – od sredine juna do sredine jula. Što se tiče korišćenja bolovanja, postoji i ta praksa, koliko čujem od kolega, ali nije tako često", kaže Milutin Stefanović, direktor preduzeća "Stefan Arilje".

Zahtev za proveru bolovanja RFZO-u najčešće podnosi poslodavac, a samo pet odsto bolovanja kontrolisano je tokom prethodne dve godine.

"Kod 70 odsto kontrolisanih od ovih pet odsto je potvrđena ocena, a za 30 odsto njih sprečenih je utvrđeno da je postajao neki propust", kaže Vesna Latinović iz RFZO-a.

Bolovanje do 30 dana i dalje plaća poslodavac, a nakon toga ta obaveza prelazi na teret RFZO-a. Prema njihovim podacima, na bolovanju je prošle godine bilo više od 300.000 ljudi, a najzastupljenije su bolesti koštano-mišićnog sistema, maligna oboljenja, duševni poremećaji i poremećaji ponašanja.

Izvor: Танјуг