TV Most

U Kraljevu su danas svečano uručene Boračke spomenice za braću Milić, Srđana i Bobana, blizancima koji su poginuli na Kosovu 1999. godine, tokom NATO agresije.

Prve Boračke spomenice, koje se u Srbiji dodeljuju posle osam decenija kao znak poštovanja i zahvalnosti države hrabrim borcima koji su devedesetih godina prošlog veka u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije branili svoju otadžbinu i narod, primila je njihova majka Nada Nadi Milić, koja danas živi u Kraljevu.

Spomenice su uručili potpredesednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković,

Vučević je poručio je da se danas i Srđan i Boban, oficiri naše vojske, ali i njihov stariji brat Goran i otac Dragoljub, nalaze tamo gde su oni koji su svoj život proživeli čestiti i pošteno, koji su svoj krst izneli na svoju Golgotu kao što je to učinio Gospod naš.

"Imaju svoje mesto u carstvu nebeskom gde nema ni tuge ni bola i gde poput anđela nebeskih stoje uz Oca i sina i duha svetoga - u rajskim naseljima. Njihove blagočestive duše danas su sa nama. Oni su sva četvorica u svakom izlasku i zalasku sunca, u zvezdanim noćima, u mirisu sena i žuboru reka Srbije. U dušama našim i u večnosti. I njihov život i stradanje kroz prizmu naše vere hrišćanske daju nam možda i najači odgovor na ključno pitanje o smislu života", istakao je Vučević na Instagramu.

Vučević je obraćajući se prisutnima u u Kraljevu kazao da je porodica Milić živela svoj život utemljen u našoj veri i Gospodu i spasu našem Isusu Hristu, prenose Novosti.

"Život ispunjen ljubavlju prema porodici, bližnjima, svome narodu i otadžbini i svima drugim ljudima. I, kao što Isusa nije mimoišla čaša stradanja, tako nije ni Miliće. Kao što je on svojim stradanjem, ljubavlju i verom pobedio smrt, tako su i oni zablistali u večnosti i stoje u nebeskom stroju Srbije kao naši molitvenici pred Bogom", naglasio je Vučević.

Dodaje da njihovu ljubav i žrtvu nikada ne smemo da zaboravimo.

"Ljubav brata za bratom, ljubav oca i majke prema sinovima svojim i ljubav prema otadžbini. Zato neka se piše istorija, neka uđe u udžbenike i neka se zna da ova zemlja ima anđele na nebu, heroje, sokolove, mučenike i stradalnike, sinove Srbije koji svojom nevinom krvlju preuzeše i naše grehove, zarad naše slobode i slobodne majke Srbije", naveo je Vučević.

Ministar Selaković je upitao zašto Milići nisu mogli da se izmaknu sudbini kao što je reka Sitnica iz njihove postojbine Vučitrna mogla da se izmigolji iz starog kamenog mosta Vojinovića iz 14. veka i zar nisu i oni mogli da promene tok istorije, kao što je Sitnica promenila svoj tok.

"I šta posle svega, posle ovakve žrtve? Šta država Srbija može i šta ima obavezu da učini za ovu majku Jugovića 20. veka? Ipak može! Ako može majka Nada, može svako od nas. Sinovi su stradali braneći otadžbinu prema kojoj su gajili neizmernu ljubav, verujući da za nju vredi dati i život. Postojala je ljubav, postojala je vera, evo je danas među nama stoji nada", rekao je Selaković.

Kako je dodao, može Srbija da pamti i da se seća, može da kaže da su joj i Srđan i Boban i njihov stariji brat Goran, braća.

"Može Srbija o svojoj braći da priča, jer samo država koja se seća svojih junaka, samo Srbija koja pamti svoje heroje i mučenike jeste Srbija koja ima budućnost. Nisu mogli Milići da izmene tok svoje sudbine, nisu mogli Milići da na nekom tuđem ognjištu grade svoj dom, nisu mogli Milići da više vole svoju otadžbinu, nisu mogli da daju veću žrtvu za njenu slobodu nego što jesu. Zato je dužnost svakoga od nas da pamtimo i da budemo večno zahvalni. Baš kao što na ovim Spomenicama piše - 'Zahvala otadžbina'", naveo je Selaković.

Svečanoj akademiji u Sali kraljevačke Gradske skupštine prisustvovali su i gradonačelnik grada na Ibru Predrag Terzić, predstavnici vojske, policije, ratni veterani, članovi porodica hrabrih boraca i brojni gosti.

Nada Milić i njen, sada pokojni suprug Dragoljub, te ratne 1999. godine za samo desetak aprilskih dana ostali su bez svojih blizanaca, Srđana i Bobana, dvadesetšestogodišnjih oficira tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ), koji su časno dali svoje živote braneći otadžbinu od NATO agresora i terorista OVK.

U proleće 1999. Srđan, potporučnik VJ, nastradao je od nagazne mine nedaleko od Srbice na Kosmetu. S teškim povredama najpre je prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici, a potom i na beogradsku VMA, gde je 4. aprila i preminuo.

Njegov blizanac Boban, poručnik VJ, koji se uprkos tragičnom gubitku brata ipak vratio u svoju ratnu jedinicu na Kosmetu, samo deset dana kasnije poginuo je u mestu Volujak kod Đakovice kada su dve NATO rakete pogodile oklopno vozilo u kojem se nalazio.

Njihova majka Nada Milić kazala je da je važno da se govori, da se priča, da se piše, da se ne zaborave ta deca, ne samo njeni sinovi, nego svi naši heroji koji su časno branili svoju zemlju, svoju dedovinu, svoja ognjišta, svoj rod i narod.

"Došlo je vreme da se isprave greške iz prošlosti i želim da se zahvalim svima koji su Srđana i Bobana odlikovali Spomenicom i utkali ih u večnost", kazala je Nada Milić primajući Spomenice svojih sinova.

Po okončanju NATO agresije, Milići su se iz Prištine, sa najstarijim sinom Goranom preselili u Kraljevo.

Tu je, u proleće 2000., od neizmerne tuge za tragično nastradalom braćom - preminuo i Goran.

Sahranjen je u istoj grobnici kraj Srđana i Bobana na novom kraljevačkom groblju.

Deset godina kasnije, u carstvu nebeskom pridružio im se i otac Dragoljub.

"Žao mi je što ove Spomenice nije doživeo da vidi moj pokojni suprug", emotivno je dodala Nada navodeći da bi mu bilo puno njegovo "bolom i tugom izmučeno srce".

Izvor: Kosovo online, Večernje novosti; Foto; Kosovo online