TV Most

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je danas u Londonu da region Zapadnog Balkana ima ogromne potencijale koje treba mnogo bolje i više iskoristiti.

Brnabić je, na Investicionom samitu o Zapadnom Balkanu u organizaciji EBRD, na kojem učestvuju premijeri šest ekonomija regiona, istakla da su za Srbiju ključni, prioritetni projekti inicijativa "mini šengen", kao i infrastrukturno povezivanje u regionu.

Ona je napomenula da se tzv "mini šengen" odnosi na uspostavljanje četiri vrste slobode - kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi, u oblasti Zapadnog Balkana.

Podsetila je da Srbija na tome već radi sa Severnom Makedonijom i Albanijom, te dodala da se nada da će i ostale zemlje da se pridruže toj inicijativi, koja, istakla je, na najbolji i najopipljiviji način doprinosi da se region predstavi kao jedinstveno, ujedinjeno tržište i mesto koje pruža drugačiju budućnost na Balkanu.

Kao drugu važnu inicijativu istakla je infrastrukturno povezivanje, te podsetila da je prošle godine u Srbiji završen Koridor 10.

"Sada možete da prođete kroz Srbiju i auto-putevima odete u Mađarsku, Hrvatsku, Severnu Makedoniju, Bugarsku", primetila je Brnabić.

Istakla je da se nastavlja izgradnja auto-puta ka Crnoj Gori, kao i da je započeta izgradnja autoputa ka Sarajevu.

"Planiramo, do kraja godine, da ćemo početi izgradnju 'autoputa mira', Niš - Priština - Tirana - Drač, a EBRD će najverovatnije finansirati taj put", rekla je srpska premijerka.

Premijerka Srbije razgovarala je danas sa predsednikom EBRD Sumom Čakrabartijem.

Brnabić sa Valasom:Očekujemo da Džonson poseti Srbiju ove godine

Premijerka Srbije Ana Brnabić sastala se danas u Londonu sa ministrom odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Benom Valasom.

Brnabić je u razgovoru istakla da je Srbija opredeljena za jačanje sveukupnih odnosa, posebno političkog dijaloga na najvišem nivou.

"Očekujemo da premijer Boris Džonson poseti Srbiju ove godine", kazala je Brnabić, a navedeno je u saopštenju vlade.

Brnabić i Valas su se saglasili da je saradnja dve zemlje u oblasti odbrane veoma razvijena, pre svega vojnoobrazovna i vojnomedicinska.

Na sastanku je bilo reči i o bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu, kao i o daljem jačanju privredne saradnje dve zemlje.

U prvih 11 meseci prošle godine, izvoz usluga u Veliku Britaniju bio je 552 miliona evra, a uvoz 274 miliona evra, čime je ova zemlja na drugom mestu kao najvažnija za izvoz usluga.

kada je reč o izvozu I?T, u prvih 11 meseci 2019. vrednost izvoza je bio 139 miliona evra, a uvoza 54 miliona evra. Takođe, poslednjih godina beleži se i rast spoljnotrgovinske razmene.

Premijerka Brnabić je zaključila da je Srbija opredeljena za dalje unapređenje saradnje sa Ujedinjenim Kraljevstvom u svim oblastima nakon izlaska te države iz Evropske unije.

Tegeltija: Infrastruktura i energetika najvažniji za Zapadni Balkan

Predsedavajući Savetu ministara BiH Zoran Tegeltija izjavio je da su za razvoj zemalja Zapadnog Balkana najvažniji projekti iz oblasti saobraćajne infrastrukture, energetike i projekti koji se tiču bezbednosti i sprečavanja elementarnih nepogoda.

On je napomenuo značaj infrastrukturnih radova koji spajaju sever i jug Bosne i Hercegovine, a za koje je rekao da predstavljaju najskuplje i najteže deonice.

"Sledeća važna komunikacija koju želimo je povezivanje Sarajeva i Beograda. Za to su pokazali interesovanje drugi investitori, ali ne i EBRD. Srbija ide brže od nas, ali mislim da ćemo i mi naše izvore finansiranja tog projekta uspešno okončati", istakao je Tegeltija.

Kako je naveo, povezivanje Crne Gore i BiH na poziciji Šćepan Polje - Foča, jedna je od deonica autoputa koji treba da poveže Sarajevo sa Tiranom i taj projekat je EBRD iskazao spremnost da finansira.

On je pomenuo i obilaznicu oko Banjaluke koja ima strateški značaj i predstavlja deo autoputa Gradiška - srednja Dalmacija.

Kazao je da sve železničke pruge podležu modernizaciji, te da je za unapređenje železničkog saobraćaja važna deonica Zagreb - srednja Dalmacija, preko Bosne i Hercegovine.

Kada je reč o energetici, kazao je da su potencijali graničnih reka do sada neiskorišćeni.

Sa Srbijom su, napominje, potpisani sporazumi oko zajedničkog iskorišćavanja energetskih potencijala reke Drine.

"Najvažniji su nam obnovljivi izvori energije, ali BiH ulaže i u termoelektrane", rekao je Tegeltija.

Takođe, kaže Tegeltija, pitanje razmere šteta i upravljanje štetama na rekama od vremenskih nepogoda jedno je od ključnih pitanja u sve tri države, Hrvatskoj, BiH i Srbiji.

"Ti projekti jesu skupi i zahtevni, ali moramo zajedno ući. Postoji potpuna saglasnost o važnosti i spremnosti tih projekata, potrebni su izvori finansiranja", rekao je on.

On se predsedniku EBRD zahvalio na, kako je naveo, kontinuiranoj podršci Bosni i Hercegovini, istakavši da je EBRD imao najviše poverenja u BiH od svih globalnih međunarodnih institucija.

Marković: Autoput i pruga ka Srbiji prioritet Crne Gore

Infrastrukturno povezivanje je ključna pretpostavka za realizaciju vizije razvoja zemalja regiona, ocenio je danas u Londonu premijer Crne Gore Duško Marković.

Marković je samitu kazao da je u prethodnom periodu dosta toga urađeno zajedno, ali i da dosta toga predstoji da se uradi.

Naglasio je da je važno da se planovi zemalja regiona poklapaju i da postoje zajednički interesi.

"Kada u pitanju Crna Gora, kao što je premijerka Ana Brnabić na moje zadovoljstvo saopštila da je izgradnja autoputa prema Crnoj Gori jedan do prioriteta Srbije, želim da obavestim da u ovoj godini završavamo prvu prioritetnu deonicu autoputa prema Srbiji i stvaramo pretpostavke za nastavak radova do same granice i na taj način povezivanja našeg autoputa sa mrežama u Srbiji dalje prema Evropi", objasnio je Marković.

On je kazao da je za Crnu Goru važan i jadransko-jonski autoput, te izrazio uverenje da će u perspektivi sa EU biti nađeni načini da se i taj projekat pokrene.

Dalji važan projekat u Crnoj Gori, prema njegovim rečima je unapređenje železnice, pravca od Crne Gore prema Srbiji, od Bara do Beograda, te dodao da se u strateškim planovima razmišlja i o obnovi železnice od Podgorice do Sarajeva.

Marković je naveo da ga posebno raduje što je realizovan prvi deo strateškog elektroenergetskog projekta Balkanskog koridora.

U svom obraćanju pomenuo je i projekat, koji će početi ove godine, a koji bi, kako je dodao, bio dobra prilika za EBRD, a tiče se rekonstrukcije aerodroma u Crnoj Gori i povećanje avio-dostupnosti kroz dodelu aerodroma pod koncesiju.

"Biće to značajno ne samo za naš turizam već i za celu ekonomiju", uveren je Marković.

Kurti: Dijaspora ključ za povećanje investicija

Dijaspora je ključna u povećanju investicija na Kosovo, rekao je premijer privremene vlasti u Prištini Aljbin Kurti.

Kurti je rekao da je na Kosovu prisutan treći talas entuzijazma.

"Prvi talas je zabeležen nakon oslobođenja'' 1999, drugi talas 2008. posle proglašenja nezavisnosti, a sada treći koji je posvećen razvoju'', objasnio je on.

Kurti je kazao da se Kosovo nalazi u srcu Balkana sa nepokolebljivim opredeljenjem za evropskim integracijama i članstvom u NATO.

Istovremeno je naglasio da je Kosovo gladno investicija i željna za saradnjom sa svim zemljama u regionu.

Kako je rekao, železnica od juga Kosova do Severne Mitrovice je kičma železničke mreže i on želi da izgradi železničku vezu između Prizrena i Tetova u Severnoj Makedoniji.

Naveo je da je već imao sastanke sa pojedinim vladama u regionu, a da će saradnja sa Albanijom dati novu energiju i dinamiku u sprovođenju zajedničkih projekata.

Regionalnu saradnju Kurti vidi pre svega u okviru evropskih integracija, a što se investicija tiče naglašava da je kosovska dijaspora, koja je, kaže, brojna, od ključne važnosti.

''Imamo ogromnu dijasporu naročito u Nemačkoj i Švajcarskoj, ali i u Velikoj Britaniji i verujemo da investicije dijaspore mogu da unaprede našu ekonomiju i omoguće povećanje direktnih stranih investicija'', rekao je Kurti.

Rama: Samo jedan autoput važan - onaj prema EU

Postoji samo jedan autoput koji treba da izgradimo zajedno, a to je autoput ka EU, poručio je premijer Albanije Edi Rama, govoreći o regionalnoj saradnji i projektima na Zapadnom Balkanu.

Rama je rekao da se region kreće napred, ali da put nije lak jer još nije ostavljena prošlost za sobom.

"Imamo otvorena pitanja, neslaganja, postoje još veliki problemi koje treba rešiti, ali mi radimo zajedno, napredujemo zajedno, u želji izgradimo budućnost zajedno, potpuno drugačiju od onoga što smo mi zaticali od generacije do generacije", naveo je Rama.

Istovremeno, dodao je, on čvrsto veruje u projekat regionalne saradnje "Mini šengen".

Međutim, on je, u svom obraćanju, rekao da se ne slaže sa Anom Brnabić i ostalima, pre svega sa osobom koja je izmislila naziv "Mini šengen"", jer on, smatra, uopšte nije "mini".

"Mi smo u proseku najviši ljudi u Evropi. To je jedan regionalni zajednički prostor. Ime Šengen je dat samo da ukaže na to o čemu se radi. Radi se o četiri evropske slobode kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga u našem regionu", naglasio je Rama.

Upozorio je da dok se razgovara u Londonu ljudi i roba na granici čekaju "više hiljadu godina godišnje".

"Niko u EBRD neće želeti da finansira projekat ako se čeka 1.000 godina na granici", primetio je Rama.

Inicijativa EBRD je, kako je kazao, od velike pomoći jer svake godine unosi novu svežinu, i uz Berlinski proces koji je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel, na određeni način, smatra, bila je uteha regiona, koji je u procesu evropskih integracija morao da se suoči sa dosta borbi i ne baš malim brojem razočarenja.

On je zahvalio posebno i premijeru Hrvatske, zemlje koja trenutno predsedava EU, Andreju Plenkoviću, što prisustvuje ovom skupu.

"Hrvatska je na određeni način naš zastupnik u Briselu. U isto vreme Hrvatska regionu tumači Brisel. Lakše je nama protumačiti Brisel nego nas tumačiti Briselu", kazao je u šali Rama.

Zahvalio je takođe i svima koji su učestvovali na nedavnoj donatorskoj konferenciji, istakavši da je najdirljiviji bilo učešće prijatelja iz regiona, koji su dali neverovatan primer solidarnosti i novog duha u regionu.

Albanija dok se kreće napred, prema njegovim rečima, mora sanirati velike štete koju je naneo zemljotres.

On je naveo da Albanija ima u planu više velikih projekata, od novog međunarodnog aerodroma, do fotovoltaične elektrane.

Čakrabarti: Zapadni Balkan prioritet za EBRD, ceo svet želi da region uspe

Zapadni Balkan je prioritet za EBRD i ceo svet želi da taj region uspe, poručio je direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti otvarajući Samit o Zapadnom Balkanu, i istakao da je EBRD do sada u region investirala gotovo 13 milijardi dolara.

Uz napomenu da je ovo "istorijski samit", Čakrabarti je podsetio da je prvi ovakav Samit održan 2014. godine i da predstavlja dobar model za sve druge samite za druge regione, u kojima EBRD takođe investira.

"Ceo svet želi da ovaj region uspe", rekao je Čakrabarti.

On je rekao da EBRD želi da pruži jedinstven doprinos procesu što brže integracije zemalja regiona u EU.

"Ovi samiti EBRD za Zapadni Balkan imaju posebnu ulogu, koju treba da odigraju, da se u uspešnom braku spajaju politika i ekonomija kroz direktan dijalog. Ovi samiti se fokusiraju na praktične rezultate i projekte i promovišu Zapadni Balkan kao izuzetno atraktivnu investicionu destinaciju", rekao je Čakrabarti.

On je istakao da želi da investitori ostvare komunikaciju i interakciju sa premijerima Zapadnog Balkana, a da se premijeri vrate kući sa opipljivim rezultatima, novim poslovima i investicionim partnerima.

U tom smislu, napomenuo je da će danas tokom samita biti potpisano šest novih projekata.

Čakrabarti je istakao da je Zapadni Balkan "predvodnik promena" i reper za druge regione.

On je napomenuo da je ovo njegov poslednji samit, budući da mu ističe mandate na čelu EBRD, ali je istakao da je Zapadni Balkan prioritet za EBRD i da se nada će se ulaganja nastaviti.

Istakao je da je EBRD do sada u regionu uložila gotovo 13 milijardi dolara.

Dodao je da će EBRD najverovatnije finansirati izgradnju autoputa Niš - Priština - Tirana.

"Planiramo da idemo na odobrenje za 'autoput mira', kasnije ove godine", rekao je Čakrabarti.

"Zapadni Balkan ima posebno mesto u mojoj karijeri i srcu. Pozdravljam region i to koliko je napredovao i odmakao se od problematične prošlosti, da bi postao povoljno poslovno okruženje, Divim se ljudima u regionu koji su uspeli u svemu tome i delim njihovu viziju za budućnost", zaključio je Čakrabarti.

Brnabić sa Palmerom u Londonu

Premijerka Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas u Lonodnu, na marginama Samita o Zapadnom Balkanu EBRD-a, sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom.

Prethodno, premijerka Brnabić razgovarala je u odvojenim susretima sa predsednikom EBRD Sumom Čakrabartijem, kao i sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Zoranom Tegeltijom.

Brnabić će se danas u Londonu sastati i sa ministrom odbrane Velike Britanije, Benom Valasom.

Izvor: Танјуг

BrnabićEBRDLondon