TV Most

Amandmani, o kojima će se glasati sutra, se tiču jurisdikcije Srbije nad ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji, odnosu vlasti prema zaštitniku građana Saši Jankoviću, pridruživanju Srbije sankcijama Rusiji zbog narušavanja suvereniteta i regionalnog integriteta Ukrajine, kao i toku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

U amandmanu koji su podneli poslanici Evropske narodne partije (EPP), od Srbije se kao ustupak poslanicima iz Hrvatske traži da “u duhu pomirenja i regionalne saradnje” preispita Zakon o sudu o ratnim zločinima koji daje Srbiji pravo da sudi građanima Hrvatske za zločine počinjene na hrvatskoj teritoriji.

Zahtev hrvatskih poslanika da se evropski put Srbije uslovi izmenom pomenutog zakona bio je odbačen na februarskoj sednici Komiteta za spoljne poslove EP, ali se u ublaženoj verziji vratio “na mala vrata” u vidu predloga amandmana EPP.

“Raspravljali smo u našem poslaničkom klubu o zahtevu hrvatskih kolega i našli smo kompromis”, rekao je novinarima Mekalister uoči početka večerašnje rasprave o Srbiji, dodajući da nije reč samo o političkom, nego i pravnom pitanju.

“Treba da čujemo i mišljenje pravnih stručnjaka Evropske komisije o ovom zakonu, a sutra ćemo videti da li će amandman biti usvojen”, kazao je Mekalister.

Poslanik Hrvatske demokratske zajednice Andrej Plenković, takođe član EPP, je izjavio da pomenuti zakon unosi pravnu nesigurnost među građane Hrvatske, ali i građane EU i pomenuo slučaj Veljka Marića, hrvatskog “branitelja” koji je u Srbiji osuđen za zločine protiv civila u operaciji “Oluja”.

Poslanici Zelenih, koji su treći po snazi u EP, su podneli dva amandmana na Mekalisterov izveštaj o Srbiji, od kojih se u prvom traži da se ombudsman zaštiti od “podzemnih” napada i da mu se omogući da u skladu sa zakonom nesmetano obavlja svoj posao i dobije dokumenta koje je zatražio od državnih organa.

Ovim je donekle pooštrena formulacija iz usaglašene verzije Mekalisterovog predloga rezolucije u kojoj se takođe kaže da je neophodno omogućiti zaštitniku građana uslove za rad, ali bez pominjanja pritiska kome je u poslednje vreme izložen u nekim medijima i izjavama pojedinih državnih funkcionera.

Drugi amandman Zelenih odnosi se na tok procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine i u njemu se traži da Evropska komisija oda priznanje dogovoru o pravosuđu postignutom tokom februarske runde dijaloga i da tokom procene napretka uzme u obzir doprinos obe strane sprovođenju Briselskog sporazuma.

I konačno, poslanici Ujedinjene evropske levice (komunisti) tražili su da se iz predloga rezolucije izbaci deo u kome se Srbija poziva da se pridruži sankcijama Rusiji i da EP osudi izjavu predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica u EU kao suprotnu Solunskoj deklaraciji iz 2004.

Poslanici EP će sutra popodne glasati o predložnim amandmanima, nakon čega će biti usvojena finalna verzija rezolucije, koja nije obavezujuća, ali ima političku težinu prilikom odlučivanja o daljem napretku Srbije u evropskim integracijama.

Izvor: Tanjug