TV Most

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je, u intervjuu za Kosovo onlajn, da Kosovo nikada neće postati članica Organizacije za evropsku bezbednost (OEBS), jer se u toj međunarodnoj instituciji odluke donose konsenzusom, a Srbija se s tim nikada neće složiti.

Očekujete li da će region, i odnosi Beograda i Prištine biti na dnevnom redu Saveta ministara OEBS-a, s obzirom na akutna žarišta u svetu? Hoćete li vi u Skoplju ukazati na aktuelnu situaciju na Kosovu?

Svakako, to je sastavni deo onog što govorimo. Mi se time stalno bavimo, pošto je u Beču sedište OEBS-a, na svakom sastanku se i o tome raspravlja. Mi osuđujemo odluku da se ne dozvoli glasanje na srpskim izborima na Kosovu, zato što je to apsolutno suprotno svemu onome što smo se dogovarali Briselskim sporazumom. I posle Briselskog sporazuma organizovani su izbori, i ovo odbijanje sada je očigledna namera Kurtijevog režima da odbije sve što ima bilo kakve naznake dogovora, i da time pokaže da su oni nezavisna država i da jedino o čemu mogu da razgovaraju sa nama jeste da priznamo Kosovo, što je za nas apsolutno neprihvatljivo. Naravno na Kosovu postoji i misija OEBS-a. Mi od njih tražimo da budu objektivni, statusno neutralni i da daju doprinos zaštiti Srba koji tamo žive.

Bilo je više pokušaja da se Kosovu omogući članstvo u OEBS-u, kakva je sada situacija?

Bilo je verbalnih izjava, naročito od Albanije. Ono što je dobro kod OEBS-a jeste da Kosovo nikada ne može da postane član te organizacije, jer je za to potreban koncenzus, a Srbija se nikada neće s tim saglasiti.

Način odlučivanja je takav da se odluke donose jednoglasno. To znači da bi Srbija trebalo da se složi s tim, a Srbija se s tim nikada neće složiti. To je apsolutno nemoguće.

Krajem nedelje se održava Savet ministara OEBS, šta očekujete od tog sastanka? Kakve zaključke očekujete na ovom Samitu?

Nažalost OEBS je postao organizacija u kojoj postoji veliko neslaganje i imajući u vidu način odlučivanja i funkcionisanja, a i da je to organizacija koja je nastala iz potrebe da se prevazilaze konflikti između dva bloka u to vreme, pa je uveden princip odlučivanja konsenzusom, te je zbog toga gotovo nemoguće donositi bilo kakve važne odluke, koje se tiču bezbednosti na tom prostoru koji se proteže od Vankuvera do Vladivostoka.

Ima mnogo nerešenih pitanja koja su važna za funkcionisanje organizacije, kao što je pitanje budžeta, izbora novih rukovodilaca nekoliko važnih segmenata OEBS-a, kao što je pitanje generalnog sekretara, šefa ODIHR-a, visokog komesara za ljudska prava, izaslanika za slobodu medija.

Sve je pod znakom pitanja šta će se uopšte moći usaglasiti u narednim danima. Koliko sam video dozvolili su prelet ruskom ministru Sergeju Lavrovu što znači da će to biti promenjena situacija u odnosu na prošli ministarski sastanak u Poljskoj, gde nije bio pozvan. To je urađeno iz potrebe da svi zajedno sednu i probaju da donesu određene zaključke koji bi bili kompromisni.

Da li je dogovor oko pitanja da Malta bude idući predsedavajući OEBS-u pokazatelj da je ipak moguće doneti zaključke i odluke u Skoplju?

Mislim da su još u toku pregovori da li će to zaista biti u predlogu oko kojeg će svi da stanu. To je jedno od pitanja koje je nerešeno, koje se do poslednjeg trenutka dogovara.

Konflikti koji postoje, veliko nepoverenje, zatim blokada rada određenih institucija, u okviru OEBS-a dovode do toga da se postavlja pitanje da li uopšte može da deluje ova organizacija. Podsetiću da je ta organizacija trebalo da bude institucija koja ima za cilj prevenciju konflikata i kao jedna platforma za dijalog između različitih strana. To se sada uopšte ne koristi i dovodi se u pitanje sama suština i razlog postojanja jedne takve organizacije.

Srbija će naravno biti konstruktivna. Uvek smo bili konstruktivni, a i mi smo zemlja koja je bila među osnivačima. Odmah nakon Helsinkija konferencija je održana u Beogradu, i Tito je učestvovao na prvoj konferenciji 1975.godine. Trudićemo se da doprinesemo koncenzusu do koga će veoma teško doći.

Srbija je predsedavala OEBS-u 2015, kada se svet već jednom suočavao sa ukrajinskom krizom. Tada ste rekli "suočavamo se sa jednim od najvećih izazova od osnivanja OEBS-a. Umesto duha saradnje, sada preovlađuje nepoverenje”, da li je situacija sada još gora?

Sada je još gora, jer je u međuvremenu došlo do frontalnog rata između Rusije i Ukrajine. To je praktično dovelo do paralize rada mnogih međunarodnih organizacija, a najviše je OEBS u pitanju. OEBS ima i svoje misije na terenu. Cela ova kriza dovodi u pitanje postojanja svih tih misija, od budžeta pa do kadrovskih pitanja, a naročito pitanje donošenja određenih odluka, koje je nemoguće doneti u ovim uslovima. Situacija je danas, osam godina nakon našeg predsedavanja, još gora.

Koliko u tim okolnostima može OEBS nastaviti da postoji, imajući i u vidu da je suspedovan i Sporazum o kontroli konvencionalnog naoružanja, jedan od glavnih dokumenata na kojima se oslanja OEBS?

Može da nastavi da funkcioniše samo ukoliko postoji politička volja da se međusobno razgovara. Može da postoji kao dobra platforma za dijalog. Ukoliko toga nema onda je suština i smisao organizacije doveden u pitanje. Nadam se da će u Skoplju doći do nekog pomaka barem kada je reč o tome da svi učestvuju i da je i Rusija tu da bi mogli da se donesu odeđene odluke.

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, aktuelni predsedavajući OEBS-u Bujar Osmani je rekao da su i zapadne zemlje, uključujući SAD inicirale da se Lavrovu dozvoli dolazak, da bi postojala neka platforma za razgovor.

Ne znam da li će biti bilateralnih susreta na tom nivou, ali će biti svakako multilateralni skup, gde će svako govoriti neko svoje viđenje. Sigurno da će biti dosta polemika, da se u najvećem broju pitanja neće složiti, ali nadamo se da će doći barem do manjiih smirivanja tenzija.

Da li mala zemlja kao što je Malta može da izbori koncenzus tokom svog predsedavanja?

Bile su još neke zemlje u igri. Nije postojala saglasnost jednog ili drugog dela hemisfere. Možda je Malta bila neko kompromisno rešenje prihvatljivo i za jedne i druge. Veličina zemlje nije toliko bitna koliko je bitno da li postoji politička volja da se vodi dijalog.

Istekao je rok za upis birača u inostranstvu, koliko se ljudi prijavilo, koliko glasačkih mesta će biti otvoreno?

Još nije zaključen jedinstveni birački spisak, ali više od 40.000 ljudi se prijavilo za glasanje u inostranstvu. Biće otvoreno 81 glasačko mesto u 35 zemalja, što je najveći broj i prijavljenih i biračkih mesta od 2004. godine, od kada je moguće tako glasati.

Mi smo zadovoljni načinom na koji je to odrađeno. Neka su biračka mesta u diplomatsko konzularnim predstavništvima, ali i na nekim drugim lokacijama za koja bude dobijena saglasnost zemalja prijema. Nadam se da neće biti problema i da će svi ljudi moći da ostvare pravo glasa. Za razliku od prethodnih godina više ljudi se prijavilo i na više mesta će biti otvorena mogućnost za glasanje.

Slažem se da je 40.000 malo u odnosu na ukupan broj ljudi koji živi u inostranstvu. Ali za glasanje je potrebno da se oni prijave i registruju. To je nešto na čemu svi zajedno treba da radimo u narednom periodu.

Izvor: Kosovo Onlajn