TV Most

Danas je subota, 25. maj, 145. dan 2019. Do kraja godine ima 220 dana.

1787 - Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji počela rad Ustavna konvencija. Nacrt Ustava SAD usvojen 17. septembra, posle gotovo četiri meseca rasprave. 
1803 - Rođen američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson. Dela: "Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vođa života", "Društvo i usamljenost". 
1810 - U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast preuzela privremena Vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816. 
1840 - U Srbiji juveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom. 
1856 - Rođen francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske. 
1879 - Rođen  Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik "Dejli ekspresa" i "Sandej ekspresa". 
1889 - Rođen ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Napravio helikopter i avion s više motora. 
1892 - Rođen bivši predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je rođen 7. maja. 
1895 - Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualizma. 
1911 - Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama Vlade u građanskom ratu. 
1915 - Završena bitka za grad Ipr u Belgiji u Prvom svetskom ratu, u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit. 
1923 - Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan, sa Abdulahom kao kraljem. 
1929 - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu. 
1944 - Nemci u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar, u Bosni, gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana. 
1961 - Britanski advokat Piter Benenson u Londonu osnovao organizaciju za zaštitu ljudska prava “Amnesti internešenel”. 
1963 - Samit afričkih država u Adis Abebi okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva. 
1979 - Po poletanju sa čikaškog aerodroma srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo svih 273 putnika i članova posade. 
1993 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu SFRJ, sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu i Tokiju. 1994. osnovan i Međunarodni krivični sud za Ruandu, sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši. 
1994 - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva. 
1995 - Avijacija NATO, u ratu u BiH, bombardovala skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni 18. juna. 
1995 - U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba poginula, a 108 ih povređeno. 
2000 - U 100. godini umro češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemački film "Pandorina kutija" jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio. 
2001 - Deset godina po raspadu SFRJ, predstavnici novonastalih država u Beču parafirali Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje. 
2001 - Amerikanac Erik Vajhenmajer prva slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarem, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila taj vrh. 
2001 - Umro kubanski fotograf Alberto Korda, poznat po fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta Če Gevare.

Izvor: B92