TV Most

Predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu Edvard Džozef izjavo je da Kosovo ima obavezu da primeni odluku o snivanju Zajednice srpskih opštine, jer je na to pristalo 2013. i 2015. godine, ali u kontekstu pregovora, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Kako je rekao, ono što Kosovo može i očekuje se da uradi, na neki način zavisi od stava kosovskih Srba i Beograda. 

"Nijedna zemlja neće dati konačni status manjini koja je potencijalno separatistička sa neprijateljskom vladom koja je podržava. Zamislite, na primer, da u slučaju Severnog Kipra vlasti u Nikoziji kažu da može da formira svoje udruženje i druge stvari bez ikakvih garancija, dok Turska priznaje nezavisnost te regije! Naravno da neće to učiniti, kao što ni Priština ne može", rekao je Džozef za RSE.

Dodaje da bi Priština mogla da konstruktivno predloži kako Zajednica srpskih opština može da se organizuje u skladu sa "suverenitetiom i teritorijalnim integritetom Kosova", ali i interesima tamošnjih Srba.

Kako je objasnio, sasvim je moguće formiranje takve zajednice koja ne bi bila Republika Srpska, što bi doprinelo stvaranju poverenja.

"Dakle, to nije binarno pitanje tako da je Kosovo dužno da formira Zajednicu srpskih opština, a tek onda Srbija da ispuni svoje obaveze. Radi se o pregovorima u kojima obe strane treba da pokažu dobru volju i iskrenost. Ali, nezavisno od pregovora, Kurtijeva vlada i druge dužne su da ispune ustavne obaveze prema kosovskim Srbima, bez obzira šta Beograd čini", smatra Džozef.

On ističe da Kosovo ima obaveze prema lokalnim Srbima, pre svega da sprovede odluku Ustavnog suda o vraćanju imovine manastiru Dečani, što pokazuje da postoji Pravda, ali da vlada premijera Aljbina Kurtija kao i prethodne vlade to nisu učinile.

"To je neodrživo. SAD i evropski partneri moraju da zahtevaju od vlasti u Prištini da se odmah realizuje pomenuta odluka Ustavnog suda i nijedan lokalni gradonačelnik i bilo ko drugi ne bi smeo da to spreči", rekao je Džozef.

Džozef dodaje i da bi prijemom Kosova u NATO Partnerstvo za mir, Srbija izgubila dosadašnju polugu moći.

"Time bi se smanjio uticaj Rusije i Kine. Kakve benefite bi one mogli da pruže (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću u toj novonastaloj situaciji, jer ne bi mogle da spreče ulazak Kosova u Severnoatlantsku alijansu, ako se sve njene članice slože oko toga?", rekao je Džozef.

On kaže i da geopolitika ima veze sa Srbijom samo preko njene poluge uticaja na Kosovo, što je jedini razlog što nema sankcija protiv vlasti u Srbiji. 

"Bivši albanski premijer Sali Beriša sankcionisan je od Bajdenove administracije zbog korupcije. Specijalni američki izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar jasno je rekao da je korupcija problem u Bosni i Hercegovini (BiH). Da li čujete ovakve izjave o sistematskoj korupciji u Srbiji? Ja nisam čuo. Stoprocentni razlog je poluga moći koju Beograd ima nad Kosovom, a preko toga Rusija i Kina obezbeđuju svoj politički uticaj u region", smatra Džozef.

Kako je ocenio kada bi Članice NATO – Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka priznale Kosovo, Srbija bi ostala bez pomenutog instrumenta.

"Takođe, ruski i kineski uticaj u regionu bi se znatno smanjio, a otvorio put za dostojanstveno, stabilizirajuće rešenje kojim bi se zaštitio status kosovskih Srba. Time bi se i Srbija vratila na demokratski put. Dakle, sve to bi bilo moguće ako te četiri zemlje priznaju Kosovo, jer bi to omogućilo i Kosovu da postane član NATO, nakon čega Srbija više ne bi mogla da ga blokira", rekao je Džozef.

U interesu Srbije je da postane članica NATO-a

Džozef smatra da bi članstvom Srbije u NATO alijansi krah doživela strategija izolacije i slabljenja Kosova, jer bi se time promeenila "njena strateška kalkulacija", budući da Rusija i Kina više ne bi mogle da joj pomognu oko najvažnijeg pitanja, a to je Kosovo.

"U tom trenutku, Beograd će morati da se okrene drugim, veoma dobrim opcijama, tačnije da se priključi zapadnom poretku, postavši njegov odgovorni deo. To bi onda značilo završetak priče o "srpskom svetu", priznavanje suvereniteta i integriteta Kosova i pregovore o konačnom rešenju, uz posredovanje EU i SAD, kojim bi se garantovala potpuna zaštita Srba na Kosovu i njihovih verskih zdanja, čak stvarajući uslove za povratak onih koji su izbegli", rekao je Džozef.

Kako je rekao, to je moguće jer većina Srba živi južno od Ibra i dodao da nije moguća koegzistencija sa Albancima, svi oni bi već napustili Kosovo.

Imenovanja specijalnog izaslanika i novog ambasadora značajan signal

Upitan da li imenovanje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, i imenovaanje Kristofera Hila za ambasadora SAD u Srbiji značajnu promenu u pristupu Vašingtona regionu, odnosno njegov veći angažman, Džozef kaže da je to evolutivni proces. 

"Imenovanje Kristofera Hila, diplomate veterana u regionu iz 1990-ih, koji zamenjuje sadašnjeg ambasadora u Beogradu kome mandat još nije istekao – veoma je značajan signal”, rekao je on.

"Najpre, ovim imenovanjima i izjavama Bajdenova administracija već neko vreme signalizira da je svesna da je situacija u regionu veoma ozbiljna. Dakle, nije tačno da SAD zapostavljaju Zapadni Balkan i da ne uviđaju kako unutrašnje pretnje tako i one koje proističu iz delovanja Rusije i Kine. To potvrđuju ova imenovanja, ali to je proces. Ključni element neće biti "Otvoreni Balkan". To je Vučićeva igra sa prihvatanjem Trampovog pristupa o ekonomskoj normalizaciji jer ga oslobađa pritiska.

Otvoreni Balkan omogućava benefite ali...

Govoreći o inicijativi "Otvoreni Balkan" Džozef kaže da ekonomska normalizacija po ugledu na Trampov pristup omogućava izvesne benefite, ali da je prava prepreka ekonomskom rastu u regionu političke prirode, zbog čega postoji otpor Kosova, Crne Gore i Bosne da se priključe "Otvorenom Balkanu". 

"Da je ta inicijativa tako dobra i da se radi samo o zarađivanju novca sve ove zemlje bi se pridružile. Ovo približavanje Rame i Vučića nije tako 'zdravo'. Naime, treba se podsetiti da Velika Srbija vodi ka stvaranju Velike Albanije, i obrnuto. To je veoma opasna dinamika i ona se prelama na Kosovu na reci Ibar, što bi vodilo podeli na Veliku Srbiju i Veliku Albaniju. Zapadu nije u interesu stvaranje Velike Albanije, Velike Srbije i podele BiH na tri dela. To je u interesu Rusije i Kine, ali ne i Zapada", rekao je Džozef.

Izvor: Kosovo online/RSE