TV Most

Ako Srbija želi da postane članica Evropske unije, onda bi trebalo da deli iste ciljeve i vrednosti, rekao je večeras za T a n j u g  bivši član Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn, odgovarajući na pitanje o pritiscima na Srbiju da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU.

"Jedna od tih vrednosti jeste da se insistira na suverenitetu i integritetu svake države u Evropi", rekao je Flekenštajn nakon skupa u Beogradu pod nazivom "Razgovori o budućnosti Srbije: Spoljna politika Srbije".

Na pitanje da li se sada na neki način dovodi u pitanje pojam neutralnosti, Flekenštajn odgovara da nijedna država ne može da bude neutralna, ako jedna država napada drugu tenkovima i avionima i pokušava da uništi njen suverenitet.

Kada je reč o sankcijama prema Rusiji, Flekenštajn kaže da se sada u čitavoj EU, naročito u Nemačkoj odakle on dolazi, vodi ista vrsta rasprava kakve sankcije uvesti i da li će takve sankcije više naneti štetu nekoj zemlji nego Rusiji.

"Ali, ukoliko vi podržavate međunarodna pravila koja se odnose na suverenitet i integritet država, onda će narod te zemlje to malo više koštati, ali (srpska) vlada traži način da uspostavi neku vrstu ravnoteže. U svakom slučaju, treba pokušati smanjiti zavisnost od nafte iz samo jednog izvora", ocenjuje bivši član Evropskog parlamenta i ističe da je "lepo videti da građani Srbije ne prihvataju da se suverenitet i integritet jedne zemlje uništava".

Flekenštajn je na skupu poručio i da niko od Srbije ne bi trebalo da traži da prekida sve odnose sa Rusijom i izrazio zadovoljstvo što Srbija nije uvela zabrane kada je reč o posetama političara.

"Ali, sada govorimo o situaciji koju niko nije mogao da zamisli ranije, ogroman broj ruskih vojnika je poginuo, a na suprotnoj strani verovatno još više. Ljudi u EU se ne slažu sa ovim, ako govorimo o embargu na naftu, nama je potrebno određeno vreme, nastojimo da zaustavimo taj rat i ekonomskim merama, a ako nema tih napora, onda ćemo imati problem", ocenio je Flekenštajn.

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković naglasio je da je sada ključno pitanje da li treba da se pridružimo restriktivnim merama EU ili ne.

"Mislim da takvu odluku treba da donesemo pošto smo u potpunosti okruženi EU, a takođe želimo da jednog dana postanemo država članica i u tom kontekstu mislim da treba da uradimo reevaluaciju naših odnosa sa Rusijom i značaj tog određenog savezništva na međunarodnom planu", kaže Novaković za T a n j u g.

On smatra da je vrednost "ruske karte" na međunarodnom planu, a pre svega, kaže, što se tiče pitanja KiM, dosta smanjena.

"Pridruživanje restriktivnim merama uz jasnu komunikaciju i prema ruskoj javnosti i vlastima u Moskvi, ne mora da znači kidanje odnosa, već jedan novi momenat koji je utemeljen, pre svega, na našim interesima", poručuje Novaković.

O ulasku Srbiju u EU govorio je i bivši ambasador Srbije u SAD i predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Ivan Vujačić, koji ne smatra da je Kosovo ključno za taj proces integracija.

"Proces integracija ide jako sporo, nema dovoljno napora ni sa aspekta vlasti, jer se vrlo sporo realizuje, a ni EU nije dovoljno angažovana po tom pitanju", rekao je Vujačić.

Panel "Razgovori o budućnosti Srbije: Spoljna politika Srbije" organizovao je Evropski pokret u Srbiji i Fridrih Ebert fondacija.

Izvor: T a n j u g