TV Most

Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlića ističe za RTS da je posle uslovljavanja Prištine jedino, ali iznuđeno rešenje – da se izbori održe na teritoriji centralne Srbije. Smatra da je Kurti "jedva dočekao da se ova tema stavi na sto kako bi dobio još neki jeftin politički poen", pokazavši da se pred Beograd stavljaju uslovi koji su za srpsku stranu neprihvatljivi. Upozorava i da Kurtijevi ciljevi dovode u pitanje i dijalog Beograda i Prištine u Briselu.

Srbi iz južne pokrajine glasaće u centralnoj Srbiji. To je bilo jedino rešenje, posle uslovljavanja Prištine i poruke šefa misije OEBS-a u Prištini Majkla Davenporta, koji kaže da su spremni da podrže i održe izbore, samo ako su ispunjeni uslovi – politički i bezbednosni – kao i ako postoji podrška kosovskih institucija. 

To je i zvanična poruka da izbora 17. decembra na Kosovu i Metohiji neće biti.

Stefan Surlić je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, ocenio da je održavanje izbora na teritoriji centralne Srbije jedino ali iznuđeno rešenje.

"Nažalost, iako je Beograd podneo zvanične zahteve u OEBS-u da održe izbore kao što je to bilo nekih ranijih godina, da prikupi glasove koje bi se kasnije brojali, čak ni ta jedna tehnička mogućnost nije došla u obzir zbog toga što OEBS nije dobio garancije institucija Prištine koje su nadležne za bezbedno održavanje izbora na teritoriji Kosova. I iz tog razloga Srbi će morati da glasaju u opštinama koje su pomenute, znači Tutin, Kuršumlija, Vranje i Raška i jedino na takav način ostvariti svoje biračko pravo", navodi profesor.

Porukom Aljbina Kurtija da bez međudržavnog sporazuma nema glasanja 17. decembra jasno je da je prekršena i Rezolucija 1244 i međunarodno pravo. Takvu politiku Aljbina Kurtija, smatra Surlić, na neki način podržavaju i međunarodni akteri.

"Iako formalno smatraju da nema ništa sporno da Srbi glasaju na ovim izborima, kao što su mislili i za one ranije izbore za referendum, ipak oni podržavaju kosovsku nezavisnost i smatraju da bi konačnu reč trebalo da ima Priština", smatra Surlić.

Ističe da je to samo kontinuitet sistemske diskriminacije Srba na KiM, gde im se oduzimaju politička, ekonomska prava, a poslednjih dana se sprečavaju čak i infrastrukturni projekti koji su od vitalnog značaja za srpsku zajednicu, kao i dodela socijalne pomoći.

Zašto Priština Beogradu nameće neprihvatljive uslove

"Aljbin Kurti je jedva dočekao da se zapravo ova tema stavi na sto kako bi on dobio još neki jeftini politički poen, probudio još jednom nacionalističku javnost u Prištini i pokazao kako postoje uslovi koji su neprihvatljivi za Beograd. I da on neće zapravo podržati bilo kakvu ideju održavanja izbora na kojima će učestvovati Srbi na teritoriji Kosova", naglasio je Surlić.

Dodaje i da se nije očekivao veći međunarodni pritisak na Prištinu, zato što već imamo jedno vrlo negativno iskustvo sa prethodnih izbora i saglasnosti oko referenduma.

Navodi da je Priština sada fokusirana, pre svega na bilo kakav sporazum između Beograda i Prištine.

"I ono što je isto tako veliki problem jeste zahtev koji je usledio od Prištine, koji je zvaničan. Oni su rekli da su izbori mogući samo ukoliko Beograd formalno zatraži to od Prištine direktno i da taj zahtev posle rezultira međudržavnim sporazumom, što bi značilo i de fakto i de jure priznanje nezavisnosti Kosova", objašnjava Surlić.

Da li Kurti dovodi u pitanje i dijalog

Takođe, profesor dodaje i da je vlada u Prištini svesna da je tako nešto neprihvatljivo za Beograd, da tako nešto ne proizilazi ni iz poslednjeg evropskog predloga o normalizaciji odnosa, kao i da se gubi bilo kakva ideja o stvarnoj normalizaciji.

Smatra i da Kurtijevi ciljevi dovode u pitanje i dijalog Beograda i Prištine u Briselu.

"Jer kada mi još uvek razgovaramo o osnovnim političkim i ekonomskim pravima Srba, a sa druge strane se govori o formiranju Zajednice srpskih opština, vidi se da zapravo nemamo saglasje i da Srbi i dalje, uprkos ideji o nekoj autonomiji, zapravo trpe sistemsku diskriminaciju na terenu, da gube perspektivu i da se to odražava u činjenici da na hiljade ljudi, kao što su i naši državni organi potvrdili, napuštaju pre svega sever Kosova", ukazuje Surlić.

Upozorava i da ćemo, ako se ovakva situacija nastavi, svedočiti o tihom egzodusu ljudi koji ne vide nikakvu perspektivu daljeg opstanka na Kosovu i Metohiji.

Izvor: RTS; Foto: TV Most