TV Most

U srcu malog sela Banje u Srbici, gde svaka kaldrma nosi priče generacija, život teče sporo, ali sa ljubavlju.

Ovde, gde se crkva Svetog Nikole ukazuje kao duhovni oslonac, a izvor vode „Vrelo“ daruje život, mladi se suočavaju s izazovima očuvanja svoje tradicije i zajednice. Posao je postao retka ptica, vodeći mlade dalje od svojih korena, ali duh zajedništva i ljubavi prema rodnom kraju ne bledi.

Jovana Kovačević, jedna od mladih ljudi u ovom selu, otkriva nam kako nedostatak posla utiče na mlade, šta je to što im najviše nedostaje, i kakva je atmosfera među zajednicom koja hrabro korača ka očuvanju svoje tradicije.

„Moje selo se zove Banje, ja sam ovde rođena, ovde sam odrasa, osnovnu školu sam ovde završila. U selu ima dosta ljudi, oko stotinak, što je vrlo značajno za ovo selo. Međutim, ranije je bilo dosta više, danas se to promenilo, najviše zbog posla, jer je to nedostatak uglavnom. U selu postoji crkva Svetog Nikole, vrtić, OŠ Milun Jakšić i jedan prelepi izvor vode koji se zove Vrelo“, kazala je Jovana.

Jovana opisuje život u srcu sela Banje, svakodnevno druženje, događaje u kafiću „Daska“, ali i izazove – nedostatak kulturnih i sportskih sadržaja.

„Mladih sve manje ima, najviše zbog posla. To je nešto što najviše fali ovde. Dosta njih je i otišlo, da je bilo posla, oni bi najverovatnije ovde opstali, sticali svoju porodicu ovde. Ima i danas mladih, ali sve je nesigurno da li će ovde ostati ili neće. Nama je ovde lepo, ovde smo rođeni, ovde odrasli, družimo se, svi smo tu skupa, svako veče izlazimo, šetamo preko dana. Imao kafić Daska, tu se uglavnom okupljamo, igramo se na terenu sa mlađom decom iako smo mi stariji dosta od njih“, kazala je Jovana Kovačević.

„Ovde nemamo neki kulturni centar, niti nešto slično tome. Imao taj kafić, teren. Fale nam neki kafići, teretana, fudbalski klub da bi deca mogla da treniraju i da se odrasli eto bave tim. Osnovnu školu svi su ovde završili. Srednju školu imao u Suvom Grlu, sad je to izbor, dosta njih ide i u Kosovsku Mitrovicu, sve je to do sopstvene volje i želje gde će završiti školu“, dodala je Jovana.

Praznik Bogojavljenje je nešto jedinstveno, jer se taj dan u ovom selu obeležava na drugačiji način nego što je uobičajno u drugim krajevima.

„To je nešto značajno za naše selo, jer se to obeležava na poseban način, nije kao u drugim mestima, gde se pliva za časni krst već mi to radimo drugačije. Prvo se okupimo kod crkve, pa se ide kod česme. Tri mladića sa te česme sa tri lonca polivaju domaćina koji ima krst. Domaćin se nakon toga zahvaljuje svima koji su prisutni i nakon toga poziva sve na ručak u svom domu“, kazala je Jovana.

Ona ponavlja da im posao nedostaje, ali i sloboda.

„Zbog cele ove situacije ne možemo da šetamo u miru, uvek smo u nekom strahu šta može da se desi od strane albanaca. Ovo selo bi izgeldalo i mnogo lepše i bilo bi više ljudi, mogu da kažem da bi bilo i turističko mesto, s obzirom da je veoma bogato ovom izvorskom vodom koja protiče kroz selo“, kazala je Jovana.

U završnom delu intervjua, Jovana deli svoje viđenje budućnosti sela Banje. Kako ona i zajednica planiraju da se nose s izazovima.

„Svoju budućnost naravno vidim ovde ukoliko je to moguće. Trudićemo se da ostanemo ovde koliko god da je to teško, pokušaćemo da ostanemo ovde kako god da je“, zaključuje Jovana.

Izvor: Radio Goraždevac; Foto: Radio Goraždevac