TV Most

Kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da je optimista kada je reč o sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope, na kojem bi sredinom maja trebalo da se donese odluka o članstvu Kosova u toj međunarodnoj organizaciji. Kada je reč o Zajednici srpskih opština, ne poriče da su njegovi prethodnici postigli sporazum, ali ponavlja da za njega nije u redu da se ZSO stavi u centar kao prioritet, a da osnovni sporazum padne u drugi plan.

U intervjuu za Dojče vele, Kurti je, povodom članstva u Savetu Evrope, istakao da je Kosovo napredovalo u rangiranjima prestižnih međunarodnih organizacija, kao i da izveštaj o Kosovu ne predviđa preduslove, koje Kosovo nije ispunilo.

"Uz to, uspešno smo prošli sastanak ambasadora 24. aprila prošle godine, kao i Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope pre 10 dana I16. aprila ove godine, a izveštaj nije predvideo nikakve preduslove ili uslove koje nismo ispunili. Optimista sam i po pitanju sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope, sredinom maja", rekao je Kurti.

Zahvalio je nemačkim poslanicima na porukama sa zasedanja Parlamentarne skupštine, dodajući da se nada pomoći i na sastanku Komiteta ministara.

"Velika podrška Kosovu, sa 131 glasom za, u poređenju sa 29 protiv, odnosno 82 odsto podrške treba da se odrazi i na Komitet ministara. Radimo na tome da nam Nemačka pomogne i da Kosovo postane 47. članica Saveta Evrope", naveo je Kurti.

Govoreći i Zajednici srpskih opština, Kurti kaže da ne poriče da su njegovi prethodnici napravili sporazum, već da insistira na tome da on mora da bude u skladu sa zakonom.

Ponavlja i da kosovski Ustav daje široka prava manjinama, a posebno srpskoj.

"Ne poričemo da su naši prethodnici pravili sporazum o ZSO, ali sve mora biti u skladu sa zakonom, Ustavom, sa javnim interesom i u odbrani prava građana Srbije. Dakle, Ahtisarijev plan je predviđao i neku vrstu međuopštinske saradnje, ali daleko od onoga što je Beograd tražio, poput onoga što imamo u BiH. Sada se međunarodni faktor, SAD i EU protive onome što imamo u BiH, s obzirom na posledice. Dakle, ne svodimo prava srpske manjine na formulaciju ZSO, ali u isto vreme ne poričemo da su to potpisali moji prethodnici, Tači i Mustafa, pre 11 godina, odnosno pre devet godina", rekao je Kurti.

Na pitanje da li Kosovo ima nacrt statuta za ZSO, odgovara da njegov predlog od 18. marta u Ohridu nije prihvaćen. 

"Ne smatram u redu da se ZSO izvuče iz osnovnog sporazuma, stavi u centar kao prioritet, a da se osnovni sporazum vrati u drugi plan. Sve ovo je deo diskusija koje vodimo. Podržavamo izveštaj Dore Bakojani, koja je bila ministarka spoljnih poslova Grčke, zemlje koja i dalje ne priznaje Kosovo, a koja je jasno rekla da je dijalog za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, koji je sporazum koji Srbija krši, ne treba mešati sa članstvom Kosova u Savetu Evrope, za šta smo ispunili sve preduslove“, rekao je Kurti.

On je podsetio da je Uredbu o zabrani dinara donela nezavisna institucija, Cenralna banka Kosova, a da se o modalitetima primene razgovara u Briselu.

"Srbija nema problem što se dinar zabranjuje, jer se dinar ne zabranjuje, već samo kao sredstvo plaćanja, u skladu sa Ustavom. Da bismo imali transparentnost o tome ko je kome poslao novac za koju svrhu, u potpunosti podržavamo ovu uredbu CBK-a. U međuvremenu, o modalitetima za njenu primenu, bez posledica, vodi se dijalog u Briselu i mislim da su na dobrom putu da pronađu rešenje koje omogućava nesmetan prelazak na uredbu, što je dobro i za građane", kazao je Kurti.

Dodao je i da ga čudi izveštaj američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava na Kosovu.

"Naravno, ima i kritika, ali ako pogledate izveštaj za 2019. godine, Kosovo je danas napravilo izuzetan napredak i ono što me najviše čudi je da se u izveštaju američkog Stejt departmenta, na primer, ne pozivaju na Fridom haus, ne citiraju Transparensi internešenel... Da su citirani njihovi izveštaji, Kosovo bi moralo da bude pohvaljeno", rekao je Kurti.

Izvor: Kosovo onlajn