TV Most

Kabinet, koji je predstavio danas u parlamentu mandatar Aljbin Kurti, ima 15 ministarstava, od kojih su dva predviđena za Srpsku listu - za zajednice i povratak, na čijem čelu će biti Dalibor Jevtić i ministarstvo za razvoj, kojim će rukovoditi Ivan Milojević.

Jevtić je i u prethodnoj vladi bio na istoj poziciji, dok je Milivojević bio direktor Kancelarije za zajednice. Kurtijev kabinet će imati dva potpredsednika vlade i 33 zamenika ministara.

Zamenici premijera su, prema predlogu, Avdulah Hoti iz DSK i Haki Abazi iz Pokreta Samoopredeljenje.

Kurti je predložio Antona Ćunija za, kako prenosi prištinski Ekspres, ministra odbrane, Ljumira Abdidžikua za ministra infastrukture, Besiana Mustafu za ministra poljoprivrede, Hikmetu Bajraimi za ministra prosvete, Agima Veljijua za ministra unutrašnjih poslova, Vljoru Dumoši za ministarku kulture, omladine i sporta.

Glauk Konjufca će biti ministar spoljnih poslova, Albulena Hadžiju ministar pravde, Lojaljan Bisljimi ministar finansija, Rozeta Hajdari ministar ekonomije, Arben Vitia ministar zravlja, Bljerim Reka ministar evropskih integracija i Emilija Redžepi ministar uprave.

Kurti je poručio i da će, pored ostalog, od Beograda "tražiti odgovornost za počinjene ratne zločine i naknadu ratne štete".

Ćuni je rođen 1967. godine u Đakovici, završio je Vojnu akademiju i poslanik je Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe u prištinskoj skupštini, navode Novosti.

Kurti je rekao da je spreman za dijalog sa Beogradom, ali, istakao je, uz širi politički konsenzus. Najavio je uvođenje "obaveznog služenja vojnog roka" i donošenje zakona o oduzimanju ilegalno stečene imovine.

Vlada će biti, kaže, vlada ekonomskog razvoja, a fokus će joj biti na novim radnim mestima, ali i pravosuđu, odnosno zaustavljanju korupcije.

"Danas stojim pred vama nakon 23 godine delovanja u opoziciji. Dobio sam vaš glas da okončam svoju političku karijeru u opoziciji. Oni koji su me voleli kao opoziciju moraju me voleti i kada budem u vlasti", rekao je Kurti, prenela je prištinska Koha.

Kazao je da će sarađivati sa međunarodnim partnerima.

Inače, po izlasku za govornicu poslanica DSK, koalicionog partnera Samoopredeljenja, Ganimete Musljiju izašla je i okačila Kurtiju značku u obliku kosovske zastave.

Poslanik Pokreta Samoopredeljenje, Glauk Konjufca, podneo je ostavku na funkciju predsednika parlamenta, kako je to predviđeno koalicionim sporazumom tog pokreta i Demokratskog saveza Kosova. Nakon podnošenja ostavke, Konjufca je predsedavanje parlamentom prepustio zameniku Arberiu Nagavciju.

Inače, Srpska lista neće podržati Kurtijevu vladu, ali će preuzeti funkcije koje joj pripadaju prema kosovskom ustavu.

Vlada će biti izabrana ako dobije podršku proste većine, 61 poslanika od ukupno 120.
Samoopredeljenje u parlamentu ima 29 poslanika, dok DSK ima poslanika manje. Međutim, ako predloženi sastav vlade Albina Kurtija ne dobije potrebnu većinu, predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači će predložiti novog mandatara.

A ako i taj pokušaj propadne na kosovskoj teritoriji će biti održani novi vanredni parlamentarni izbori. Ako vlada bude izglasana dve vodeće stranke će ravnopravno podeliti broj ministarstava - po šest, dok će tri preostala pripasti manjinskim zajednicama. Kamen spoticanja u postizanju sporazuma između dveju stranaka je bilo i mesto predsednika privremenih prištinskih institucija, nakon isteka mandata Tačiju, koje je Mustafa tražio za svoju stranku, ali je, kako prenose prištinski mediji, ta tema ostvljena za kasnije.

Što se tiče mesta predsednika, koje je do sada bila glavna tema pregovora, LVV i DSK odlučili su da o ovom pitanju ostaje da se raspravlja kasnije. 

Anton Ćuni pred srpskim pravosudnim organima osuđen zbog ubistva šestorice pripadnika Vojske Jugoslavije

Mandatar za sastav vlade Privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti predložio je za ministra odbrane u svom kabinetu Antona Ćunija, koji je pred srpskim pravosudnim organima osuđen zbog ubistva šestorice pripadnika Vojske Jugoslavije.

Ćuni je u februaru 2016. godine osuđen pred Višim sudom u Nišu za ubistvo iz zasede šestorice pripadnika Vojske Jugoslavije 1998. na Košarama.

Njemu je, zajedno sa još sedmoricom Albanaca, pripadnika OVK, suđeno u odsustvu.

Svaki od njih osuđen je na po 15 godina zatvora zbog učestvovanja u dva napada na snage Vojske Jugoslavije u istom danu, u septembru 1998. godine.

Ključni dokazi na suđenju bili su video snimci koje su osuđeni snimali, a na kojima se vide postavljanja dve zasede i pucanje na vojnike VJ.

U optužnici je bilo navedeno da su pripadnici OVK prvo pripremili zasedu za graničare VJ, postavljajući protivtenkovske mine.

Oklopni transporter VJ je aktivirao minu, jedan vojnik je poginuo, a četvorica su ranjena.

Potom su borci OVK otvorili vatru na vojni helikopter koji je došao da preuzme ranjenike, pisalo je u optužnici.

Ubrzo je usledio i drugi napad, u blizini karaule Košare, kada su optuženi postavili još jednu zasedu i otvorili vatru na vozila VJ, bacajući ručne bombe, i pritom ubili pet vojnika, a ranili dva, tvrdilo je Tužilaštvo.

Suđenje je trajalo 15 godina.

Izvor: Танјуг