TV Most

Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da je na Samitu o Zapadnom Balkanu, u okviru Berlinskog procesa, koji je danas održan u virtuelnom formatu, razgovarano o napretku regiona na putu ka Evropskoj uniji, naglašavajući da je i u sopstvenom interesu EU da taj proces napreduje, te je ukazala da je neophodno da se radi dalje na stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta.

"Berlinski proces, koji smo započeli pre sedam godina, pokazuje da nam je pored procesa približavanja sa ciljem članstva u EU stalo da region sarađuje u fazi u kojoj svaka zemlja radi na svom evropskom putu", objasnila je Merkel na konferenciji za štampu.

Ona je istakla da se ne radi samo o pitanju važnom za budućnost zemalja regiona, već je to i u interesu EU da se proces pristupanja podstakne, omogući pomirenje, prevazilaženje podela.

"Postoje mnogi razlozi, između ostalog i geostrasteški zbog čega želimo članstvo regiona u EU", podvukla je Merkel.

Rekla je da je bilo mnogo uspeha u proteklim godinama, a kao primer navela početak primene sporazuma o ukidanju naknade rominga, što je od koristi za građane.

Takođe je pomenula i razmenu đaka, kao dobar primer napretka.

Kazala je da se radi na zajedničkom regionalnom tržištu, gde je već ostvaren određeni uspeh, ali još nije postignut dogovor o međusobnom priznavanju diploma i omogućavanju slobodnog putovanja samo uz ličnu kartu.

Ističe da će se uložiti sva energija da se i u tome uspe.

Takođe, na skupu, dodala je, bilo je reči i o posledicama pandemije i pružanja pomoći zemljama regiona.

"Svesni smo da još ima mnogo problema koje treba prevazići, kao što su dijalog Beograda i Prištine, te i BiH", rekla je ona.

Kazala je da je Nemac Kristijan Šmit prisustvovao današnjem sastanku, i da će on 1. avgusta započeti svoj mandat u BiH kao visoki predstavnik međunarodne zajednice.

Prenela je da je bilo i niz diskusija između Bugarske i Severne Makedonije oko početka pristupnih pregovora.

"Potrebno je puno strpljenja i angažovanja. Svi učesnici su izrazili spremnost na to", kazala je Merkel.

Berlinski proces, koji je iniciran pre sedam godina, doveo je, prema njenim rečima, do toga da su sastanci predstavnika regiona, pa čak i bez EU, postali normalnost.

"Puno toga ima da se radi, rad mora biti nastavljen. Slovenački premijer Janez Janša učestvovao je na Samitu i on će 6. oktobra pozvati na Samit o Zapadnom Balkanu, gde će biti reči o pristupnim procesima. Nadamo se da ćemo postići dogovore o zajedničkom regionalnom tržištu do 6. oktobra", objasnila je ona.

Upitana za Francusku uzdržanost po pitanju pristupnog procesa Merkelova je kazala da ne treba upirati prst na samo jednu državu.

"Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je učestvovao na Samitu kao jedan od ranijih domaćina, izjasnio se o pristupnoj perspektivi. Zemlje regiona kažu da im taj proces teče presporo. Postoje teške diskusije kada je reč o otvaranju poglavlja, nekada su neopravdane, nekada opravdane", rekla je ona.

Istakla je da je sa Makronom ranije razgovarala da na Konferenciji o budućnosti EU treba da bude na dnevnom redu i sposobnost Unije da apsorbuje nove članice.

"Nije ispravno samo govoriti o jednoj zemlji. Holandija ima niz primedbi, a imamo i mi neke", objasnila je ona.

Merkel je rekla da je sa Makronom imala u proteklom periodu niz bilateralnih susreta, a tako i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i prištinskih predstavnika Hašimom Tačijem ranije, i sada sa Aljbinom Kurtijem.

"Mi smo veoma angažovani da se stvore uslovi za pristupanje EU", poručila je ona.

Upitana kako bi ocenila proteklih sedam godina u vezi Zapadnog Balkana rekla je da su mnogi očekivali brži pristupni proces i da je važno da je Berlinski proces stvorio novi kvalitet saradnje.

"Puno je ostalo da se uradi, ali mnogo je i urađeno", zaključila je ona.

Merkel: Nemačka će dati tri miliona vakcina Z. Balkanu

Nemačka će dati tri miliona doza vakcina protiv kovid-19 zemljama Zapadnog Balkana, izjavila je danas nemačka kancelarka Angela Merkel.

"I (učinićemo) to što pre", dodala je ona na konferenciji za novinare nakon "Samita Berlinskog procesa o Zapadnom Balkanu 2021.", čiji je bila domaćin, preneo je Rojters.

Kurc podsetio EU na obećanja data Balkanu

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc istakao je danas, na Samitu o Zapadnom Balkana Berlinskog procesa, da EU mora da ispuni svoja obećanja.

Unija mora da pojača svoje angažovanje, imajući u vidu frustraciju zbog svoje uloge na Zapadnom Balkanu, rekao je Kurc.

"Moramo ispuniti naša obećanja", rekao je on u vezi pre svega neispunjenog obećanja otvaranja pristupnih pregovora sa Tiranom i Skopljem.

Kurc je izrazio nadu da će doći do napretka pod predsedavanjem Slovenije.

Podržao je inicijativu slovenačkog premijera Janeza Janše o održavanju Samita EU o Zapadnom Balkanu u oktobru.

Kurc je podvukao angažovanje Austrija u približavanju Zapadnog Balkana Uniji i s tim u vezi podsetio na samit održan u Beču sredinom juna.

"Austrija će uvek stajati na strani Zapadnog Balkana", poručio je on.

EU je, prema njegovim rečima, potpuna tek kada sve zemlje Zapadnog Balkana budu bile članice EU.

Kurc je ukazao da je neophodno pojačati i saradnju u oblasti borbe protiv ilegalne migracije.

"Ponovo rastu brojevi ilegalnih migranata i još više moramo podržati naše partnere na liniji fronta", istakao je on.

Istovremeno Kurc je podržao investicioni plan EU za Zapadni Balkan.

Lajen: Prioritet je ubrzanje proširenja na Zapadni Balkan

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je danas na ubrzanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.

Na samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa Fon der Lajenova je u ime Evropske komisije potvrdila posvećenost saradnji i podršci regionu u oporavku nakon krize koju je izazvala pandemija kovid-19.

”Naš prvi prioritet je da ubrzamo agendu proširenja širom regiona i podržimo naše partnere sa Zapadnog Balkana u njihovom radu na sprovođenju neophodnih reformi za napredak na evropskom put. Naše angažovanje sa Zapadnim Balkanom prevazilazi i to, a Berlinski proces je poslužio kao inkubator mnogih inicijativa koje su sada postale sastavni deo politike EU prema regionu. Zajedno smo postavili put ka održivijoj, digitalnijoj i otpornijoj Evropi“, poručila je Fon der Lajenova.

U saopštenju Evropske komisije nakon sastanka navodi se da se Brisel fokusira na podršku regionu kroz Ekonomski i investicioni plan koji za 2021. godinu predviđa 500 miliona evra EU investicija u region.

Komisija je pozvala i na dalji napredak u ekonomskoj integraciji regiona kako bi se iskoristile sve koristi od planiranih investicija.

Komesar za proširenje Oliver Varheji ponovio je da je prevazilaženje socijalno-ekonomskog jaza između Zapadnog Balkana i EU presudno za proces proširenja.

”Kroz Ekonomski i investicioni plan donosimo značajne mogućnosti za investiranje u region. Sada je na regionu da ih dobro iskoristi primenjujući svoj puni ekonomski potencijal i uspostavljajući zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima EU”, poručio je Varheji.

Kao primeri dobre regionalne saradnje, navedeno je uspostavljanje tzv. zelenih traka na graničnim prelazima u regionu koje su omogućile olakšano kretanje robe, kao i inicijativa da se ”zelenim koridorom” Zapadni Balkan poveže s Grčkom, kao zemljom članicom.

Ovogodišnji samit bio je i prilika da se obeleži i stupanje na snagu sporazuma kojim se ukidaju cene rominga u regionu.

Sledeći korak u pripremi je klizni put za postepeno ukidanje cena rominga između Zapadnog Balkana i EU, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Šic: Fokus samita - nastavak izgradnje regionalnog tržišta Zapadnog Balkana

Današnji samit Berlinskog procesa za zemlje Zapadnog Balkana posebno će se usredsrediti na naredne korake za izgradnju zajedničkog regionalnog tržišta, o kojem su se lideri zapadnobalkanske šestorke dogovorili na samitu u novembru 2020. godine, izjavila je poverenica za odnose sa Zapadnim Balkanom u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Suzane Šic.

Ona pod time, kako je istakla u intervjuu za "Dojče vele", misli na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, što bi, prema njenim rečima, trebalo da se postigne do 2024. godine.

Šic napominje da budućnost Zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji, i da je nemačka vlada, zajedno sa zemljama regiona i ostalim partnerima, na to ukazivala još 2014. godine, kada je pokrenula Berlinski proces s ciljem promovisanja regionalne saradnje i ubrzanja približavanja šest ekonomija regiona i EU.

"Fokus Berlinskog procesa je na konkretnim poboljšanjima za ljude u regionu", izjavila je Šic, navodeći nekoliko primera napretka, kao što su ukidanje naknade za roming na Zapadnom Balkanu, proširenje saobraćajne i energetske infrastrukture i povezivanje sa koridorima EU, kao i osnivanje Regionalne kancelarije za mlade (RYCO).

Ona je podsetila da ekonomski i investicioni plan Evropske komisije za Zapadni Balkan iz oktobra 2020. predviđa korišćenje do devet milijardi evra iz sredstava iz Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć, i da će se uz pomoć garancija mobilisati dodatna ulaganja do 20 milijardi evra iz privatnog sektora, kao i evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.

Micotakis: Integracija Z. Balkana u EU strategija Grčke

Integracija zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju bio je i ostao strateški izbor Grčke, pod postavljenim uslovima, izjavio je danas grčki premijer Kirjakos Micotakis na Samitu o Zapadnom Balkanu Berlinskog procesa.

Grčka je, rekao je on, spremna da sarađuje na proširenju inicijative EU Zeleni koridori, koridorima za teretni transport na velike udaljenosti kako bi smanjila uticaj na životnu sredinu između Zapadnog Balkana i zemalja EU, pružajući lak prolazak na svojim granicama sa Albanijom i Severnom Makedonijom, prenela je Ana.

Berlinski proces je inicijativa koja ima za cilj jačanje regionalne saradnje među zemljama Zapadnog Balkana i njihovim evropskim integracijama. Pored zemalja Zapadnog Balkana, uključuje niz država EU (Grčku, Austriju, Bugarsku, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Poljsku i Sloveniju), Veliku Britaniju i Evropsku komisiju.

Inicijativu je 2014. godine pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel.

Lajen: Prioritet je ubrzanje proširenja na Zapadni Balkan

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je danas na ubrzanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.

Na samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa Fon der Lajenova je u ime Evropske komisije potvrdila posvećenost saradnji i podršci regionu u oporavku nakon krize koju je izazvala pandemija kovid-19.

”Naš prvi prioritet je da ubrzamo agednu proširenja širom regiona i podržimo naše partnere sa Zapadnog Balkana u njihovom radu na sprovođenju neophodnih reformi za napredak na evropskom put. Naše angažovanje sa Zapadnim Balkanom prevazilazi i to, a Berlinski proces je poslužio kao inkubator mnogih inicijativa koje su sada postale sastavni deo politike EU prema regionu. Zajedno smo postavili put ka održivijoj, digitalnijoj i otpornijoj Evropi“, poručila je Fon der Lajenova.

U saopštenju Evropske komsiije nakon sastanka navodi se da se Brisel fokusira na podršku regionu kroz Ekonomski i investicioni plan koji za 2021. godinu predviđa 500 miliona evra EU investicija u region.

Komisija je pozvala i na dalji napredak u ekonomskoj integraciji regiona kako bi se iskoristile sve koristi od planiranih investicija.

Komesar za proširenje Oliver Varheji ponovio je da je prevazilaženje socijalno-ekonomskog jaza između Zapadnog Balkana i EU presudno za proces proširenja.

”Kroz Ekonomski i investicioni plan donosimo značajne mogućnosti za investiranje u region. Sada je na regionu da ih dobro iskoristi primenjujući svoj puni ekonomski potencijal i uspostavljajući zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima EU”, poručio je Varheji.

Kao primeri dobre regionalne saradnje, navedeno je uspostavlajnje tzv. zelenih traka na graničnim prelazima u regionu koje su omogućile olakšano kretanje robe, kao i inicijativa da se ”zelenim koridorm” Zapadni Balkan poveže s Grčkom, kao zemljm članicom.

Ovogodišnji samit bio je i prilika da se obeleži i stupanje na snagu sporazuma kojim se ukidaju cene rominga u regionu.

Sledeći korak u pripremi je klizni put za postepeno ukidanje cena rominga između Zapadnog Balkana i EU, navodi se u saopštenju Evropske komsije.

Dodaje se da je EU donela odluku da partnere sa Zapadnog Balkana uvrsti na listu trećih zemalja za koje bi trebalo ukinuti ograničenja na putovanja, ali i da se obezbedi finansijska i tehnička podrčka da se Zapadni Balkan uključi u sitem EU digital kovid sertifikata.

Današnji samit iz okvira Berlinskog procesa je osmi po redu, a okupio je, putem video konfrencije, šefove država ili vlada sa Zapadnog Balkana, njihove kolege iz devet država članica EU, Velike Britanije i visoke zvaničnike EU institucija.

Domaćin sastanka je bila nemačka kancelarka Angela Merkel.

Plenković za nastavak politike proširenja EU na Z.Balkan

Hrvatski premijer Andrej Plenković učestvovao je danas na virtualnom sastanku na vrhu Berlinskog procesa, na kojemu su čelnici država članica te inicijative raspravljali o postignutom napretku i aktualnim izazovima regionalne saradnje na jugoistoku Europe, saopšteno je iz hrvatske Vlade.

Na sastanku, koji je održan pod predsedavanjem Nemačke, predsednici država i vlada Berlinskog procesa razmotrili su sve što je postignuto u sedam godina postojanja te diplomatske inicijative kojoj je cilj približavanje zapadnog Balkana evrointegracijama.

Plenković je istakao da Hrvatska podržava nastavak politike proširenja, zasnovane na individualnim zaslugama svake države, što je utvrđeno i na Zagrebačkom sastanku na vrhu tokom hrvatskog predsedavanja Savetu EU u maju 2020.

Naglasio je potrebu brzog postizanja konsenzusa o pregovaračkim okvirima za Albaniju i Severnu Makedoniju, kako bi se odmah mogli otvoriti pristupni pregovori, navodi se u saopštenju Vlade koje je prenela Hina.

Premijer je posebno istakao potrebu nastavka evropskog puta Bosne i Hercegovine i sprovođenja ključnih reformi, posebno postizanja dogovora o promenama Izbornog zakona, uz puno poštovanje načela legitimnog predstavljanja sva tri konstitutivna naroda.

Hrvatska pozdravlja stupanje na snagu Sporazuma o ukidanju naknada za roming u državama zapadnog Balkana od 1. jula 2021. kao važno dostignuće koje će poboljšati digitalnu povezivost regiona. Bitno je obezbediti i protočnost kretanja roba, ljudi, kapitala i usluga među državama zapadnog Balkana, a Hrvatska pozdravlja konkretne inicijative u tom pravcu, navodi se u saopštenju.

Plenković je naglasio da je Hrvatska, kao izraz solidarnosti, donirala zemljama jugoistoka Europe 360.000 doza vakcina.

Sastanak je, kako se navodi, potvrdio važnu ulogu Berlinskog procesa kao pokretača regionalne saradnje na zapadnom Balkanu, što je dodatno važno u kontekstu prevladavanja društveno-ekonomskih posledica pandemije kovida-19.

Kada je reč o budućnosti Berlinskog procesa, Hrvatska će ostati pouzdan partner i u budućim konceptima saradnje, s obzirom da evropski put jedini jamči dugoročnu stabilnost jugoistoka Europe, saopšteno je iz Vade.

Izvor: Танјуг