TV Most

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić izjavio je danas da je teško postavljati rokove za postizanje dogovora između Beograda i Prištine, jer mu se čini da će sa obe strane biti opstrukcije, kako se to pitanje ne bi rešavalo ove, već tek 2025. godine, nakon izbora u SAD i EU, ali da se time otvara ključno pitanje – kako sačuvati mir u međuvremenu.

Mijačić je rekao i da neće doći drugi predlog međunardone zajednice, nakon ovog francusko-nemačkog, i da je to ono što je na stol i o čemu mora da se razgovara.

"Teško je postavljati bilo kakve vremenske rokove za dogovor između Beograda i Prištine. Ni u Beogradu ni u Prištini, ni javnosti ni političke elite još uvek nisu pripremljene za bilo kakav dogovor. Postojaće veliki pritisci da se ovo pitanje reši ove godine, ali nisam siguran da će javnosti i političke elite raditi na tome. Sklon sam da pomislim da će biti opstrukcija, izazivanja sukoba, raspisivanja izbora i različitih tehnika kako bi se preskočila naredna godina, a pitanje rešavalo 2025", ocenio je Mijačić na goišnjoj konferenciji Radne grupe NKEU "U susret sporazumu".

Zato je za njega ključno pitanje kako sačuvati mir u celom tom prostoru. Dodao je da je prošla godina bila na ivici incidenata, te će čuvanje mira biti izazov za međunarodne faktore na Kosovu.

"Teško je sačuvati mir i otuda pritisak da se ove godine postigne sporazum, kako bi se koliko-toliko normalizovali odnosi. Ovaj sporazum nije kraj, on treba da garantuje mir u eri Kurtija i Vučića. Prethodni mir garantovao je Briselski sporazum u eri Tačija i Vučića. Sada je došao Kurti na političku scenu i potreban je mir sa Kurtijem", kazao je Mijačić.

Ukazao je da je već godinu i po dana aktuelan sporazum o tablicama, ali ga Priština ne prihvata i ne primenjuje, dok su Srbi na severu Kosova potrošili kapacitet barikada, na načon na koji su to učinili, pa je sada, smatra Mijačić, nemoguće je podići nove barikade da bi se rešilo pitanje tablica, koje ostaje kao kapisla koja može da izazove incidente, na koje bi trek onda međunardna zajednica reagovala.

Dodao je i da se nedavna sednica parlamenta pretvorila u nešto što se najmanje odnosilo na Kosovo, uz velike reči i floskule, čak i incidente, a bez ozbiljne debate.

Mijačić je naveo i da francusko-nemački predlog nije konačan predlog sporazuma, već predlog za sdiskusiju, s šest tačaka koje, iako predlog nije javan,"provejavaju kao konstanta“.

"Jedna tačka podrazumeva da Srbija prizna neku vrstu pravnog subjektiviteta Kosova, druga, nepopularna i nepovoljna za Beograd, da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u međunardnim institucijama i organizacijama, a treća, koju u Srbiji žele da čuju - da nema formalnog priznanja Kosova, makar ne do ulasksa Srbije u EU, za šta je neki datum, kako se čuje, 2030. godina", rekao je Mijačić.

Takođe, naveo je da se jedna tačka odnosi na pitanje zaštite Srba na Kosovu, a jedna na status SPC na Kosovu, budući da u praksi ima mnogo problema po tom pitanju.

Poslednja, šesta tačka, kaže, "kao šargarepa" odnosi se na investicije i regionalne integracije, uz ocenu da je interesantno da se evropske integracije ne pominju, jer su svi svesni da ih niko u ovom trenutku ne može garantovat Srbiji. Zato se spominju regionalne integracije, dodaje Mijačić, koji prognozira da će se dve incijative Berlinski proces i Otvoreni Balkan u jednom trenutku vše integrisati.

„To je šest principa sporazuma, a trenutno se pregovaraju detalji kako će se formulisati rečnik sporazuma koji će se iznedriti. Ali, postoje određeni uslovi da bi došlo do pregovora, a to su bezbednost na severu Kosova i nepostojanje jednostranih akata. To nije lako izvesti, imajući u vidu šta se sve dešava na severu Kosova u poslednjih godnu i po dana, posebno u poslednje vreme sa izgradnjom specijalnih policijskih utvrda koje izazivaju nemir među lokalnim stanovništvom“, rekao je Mijačić.

Prema njenim rečima, za vraćanje Srba u institucije treba da usledi osnivanje ZSO, kao pitanje svih pitanja bez kojeg nema pomaka u pregovorima bez toga.

"Očekuje nas izazovna godina, mnogo korka sledi. Zanimljivo je da je sledeća godina, ogodina izora u SAD i EU, i sledeće godine niko neće ulaziti u te procese. Zato će se rešenje tražiti ove, ili tek za dve tri godine", uveren je Mijačić.

Prema njegovim rečima, francusko-nemački predlog nije ništa novo, te bi se mogao nazvati "Briselski sporazum 2", odnosno deo sporazuma koji nije ispregovaran.

"Svima je jasno da Srbija ne može da prizna Kosovo u ovom trenutku, ali traže se načini da Srbija i Kosovo napreduju u integrativnim procesima, a da ne se Kosovo ne prizna. Ne postoji alternativa ovom sporzaumu, postoji mogućnsot da se on u nekim elementima jezički preformuliše da bude prihvatljiviji", smatra Mijačić.

Napominje i da ceo proces, ako izostane formiranje Zajednice srpskih opština, neće biti kredibilan.

"Mislim da je dobro da se u ovom trenutku priznanje ne traži od Srbije, ne samo zato što je čin priznanja težak za naše društvo, već je to mehanizam da se kosovska strana privoli da iskreno pristupi implementaciji svih odredbi sporazuma. Kosovska strana nikada nije radila na implementaciji preuzetih odluka, još od Ahtisarijevog plana. Radila je samo na početku, a posle je došlo do derogacije", rekao je Mijačić.

Naveo je i da neće doći drugi predlog međunardone zajednice, i da je ovo ono što je na stolu, zbog čega je potrebna dubinska debata u društvu, ukazujući da je alternativa - zamrznuti konflikt, koji, napominje, nije isti za ljude koji sede u Beogradu, ili bilo gde na Kosovu.

"To znači da smo se odrekli građana tamo", smatra Mijačić i dodaje da je zato potrebna doza odgovornosti prema datom trenutku i rešavanju problema.

Odgovarajući na pitanja, Mijačić je rekao i da je za njega najveća nepoznanica šta Srbija želi iz ovog procesa.

"Platforma Srbije za pregovore je nepoznata. 2018. godine je predsednik Aleksandar Vučić organizovao unutrašnji dijalog i rekao da će na kraju izaći sa platformom, a to nije učinio sa objašnjenjem da ne možemo izaći sa platformom jer bi to umanjulo poziciju Srbije u pregovorima. Prošle godine u septembru kada je bila vanredna sednica o KiM, Vučić je rekao da je Srbija imala platformu za podelu Kosova. Mislim da ne bi bila loša platfomra i da je izaša sa njom 2018. Srbija treba da kaže - šta mora da izađe iz procesa", rekao je Mijačić.

Kako kaže, nije poznato šta je bolji ishod za Sbriju – ako se bori za teritorijalni integritet, onda se ide u jednom pravcu, a ako se bori za Srbe na Kosovu, ide se u drugom pravcu, smatra Mijačić.

"Imam utisak da se naši političari bore samo da ne priznaju Kosovo. I to je legitimno, ali proizvod toga je kampanja protiv srpskih proizvoda... Ne govorim šta država treba da uradi, ali kao građanin imam pravo da znam šta Srbija želi. Ako Srbija percipira budućnost u očuvanju tertorijanog integriteta mislim da će pozicija Srbije biti sve lošija", rekao je Mijačić.

Za njega je važno i pitanje da li će Srbija sačuvati Srbe na Kosovu kao politički faktor.

"Srba ima 120.000, a ako se iseli 40.000, više niste politički faktor", naveo je on.

Dodao je da nije prvi put da postoji kampanja protiv srpskih proizvoda, ali da se trgovina vratila na nivo pre uvođenja taksi, što je dobro, jer jačanje ekonomskih odnosa doprinosi stabilizaciji političkih prilika.

Naveo je i da je poznato od 2009. godine da je uslov za ulazak Srbije u EU, da prizna Kosovo, što su Nemci još tada rekli, a oni stav ne menjaju.

„Ovo su ključni pregovori sa Kosovom i oko Kosova. Nakon ovih pregovora, ostaje samo Srbija da prizna Kosovo, ili implementacija postignutih dogovora. Ovo su pregovori gde će da se reše sva pitanje, ostaju priznanje i implementacija“, rekao je Mijačić.

Koordinatorka NKEU Bojana Selaković, govoreći o padu podrške građana evrointegracijama Srbije, rekla je da to nije ništa čudno, imajći u vdu trendove poslednjih 10ak godina.

To je, kazala je, posledica unutrašnje dinamike u društvu, ali i nedoslednog odnosa EU, ne samo prema Srbiji, već i prema regionu.

Pojašnjava da je od februara prošle godine, od ruske agresije na Ukrajinu, došlo do promene u narativu EU, svesne da je ovaj region ostao van fokusa, ali je uz to, kaže, prisutan i suštinski nedosledan i neiskren odnos vlasti prema procesu evropskih integracija i konstantno zbunjivanje javnosti, nekada i od strane nosilaca najviših janvih funkcija.

„Bez obzira na te podatke, činjenica da se i dalje najveći broj građana Srbije, na dnevnom nivou, iseljava upravo u zemlje EU, govori o njihovom odnosu prema EU“, rekla je Selaković.

Ona je dodala da pristupanje EU više ne zavisi od Srbije, koja se, kaže, nije pokazala kao najrevnosniji kandidat za članstvo, ali i da Srbija sada ima šansu da se priključi tom vozu.

„Svi koji zagoravaju odustajanje od evropskog puta treba da objasne građanima koje su posledice koje slede i šta je alternativa našem društvu ubuduće“, jasna je Selaković.

Izvor: Kosovo Onlajn