TV Most

Programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić kaže da je obećanje troje kosovskih lidera pred glasanje u Političkom komitetu PSSE da će ispuniti sve međunarodne obaveze, pa i formiranje ZSO, bila njihova želja da pokažu jedan vid načelne političke volje, ali da je pitanje da li će to što su obećali i realizovati i da to i dalje zavisi od pritiska Zapada.

Premijer Aljbin Kurti, predsednica Vjosa Osmani i predsednik Skupštine Gljauk Konjufca poslali su pismo izvestiocu za Kosovo Dori Bakojani pred glasanje o njenom izveštaju za pristupanje Kosova SE. Milić veruje da im je želja bila „podići optimizam“.

„Sigurno nije želja bila da se širi pesimizam po pitanju ZSO i njenog sprovođenja, jer bi to bilo kontraproduktivno u situaciji kada kosovska strana želi da bude integrisana u različite međunarodne organizacije. Tako da je cilj bio poslati jednu pozitivnu poruku. Naravno, da li će ona biti realizovana to je drugo pitanje, ali je bila, pretpostavljam, želja da se pokaže jedan vid bar načelne političke volje. S druge strane, ako su hteli realistično sprovođenje, tu bi trebalo gledati dve stvari. S jedne strane, do koje granice ide zapadni pritisak i, s druge, do koje granice Kurti želi da testira svoje kapacitete. U smislu, do koje granice želi da testira spremnost Zapada da mu daje neki vid odobrenja za njegovo delovanje“, kaže Milić za Kosovo onlajn.

To delovanje, kako dodaje, nailazilo je na osude, ali i dalje nedovoljne da bi Kurti promenio svoju političku poziciju.

„Ako pogledamo neka istraživanja javnog mnjenja koja su dostupna, možemo da vidimo da Samoopredeljenje definitivno ima nižu podršku nego što je imalo na izborima 2021. godine, tako da nekih efekata zapadnih osuda u osnovu na Kurtijevu vladu ima. Verovatno ima dosta i do ekonomskih pitanja, jer zbog slabih ekonomskih pokazatelja vlada ima veći problem nego što ima u spoljnopolitičkoj sferi, gde postoji mnogo veća podrška za njeno delovanje“, ocenjuje Milić.

Što se tiče sprovođenja obaveza pred međunarodnom zajednicom i formiranja ZSO Milić kaže da to "dominatno zavisi od zapadnog pritiska".

„Verujem da trenutno Zapad zbog rasejanosti na različite delove sveta, sa pitanjem Gaze, rata u Ukrajini i tenzija koje postoje na Dalekom istoku u Južnokineskom moru, trenutno ne stiže dovoljno političkog kapitala i pažnje da investira u ovo pitanje. Pokušavaju nekako da ovo pitanje rešavaju u prolazu sa svim ostalim pitanjima koja se dešavaju i, naravno, taj fokus se povećava kad dođe do neke veće eskalacije, kojih u nekom periodu, srećom, nema u nekoj većoj meri", ističe Milić.

Kako dodaje, kosovsko pitanje je uvezano dosta za zapadnom pažnjom, a ta zapadna pažnja je uvezana sa generalnim međunarodnim zbivanjima i nestabilnostima u svetu koje postoje, i koja skreću pažnju na mnogo kritičnija pitanja.

"Mnogo veći regioni sa mnogo više stanovnika, koje ugrožavaju mnogo više država trenutno su većeg prioriteta, pa zato pretpostavljam da dalji fokus na ovom pitanju ne postoji“, kaže Milić.

Izvor: Kosovo onlajn