TV Most

Pismo parlamentaraca iz zemalja EU i SAD u kome se zahteva promena politike prema Beogradu je pokušaj da se pomogne Aljbinu Kurtiju i da se diskreditacijom isposluje da se krivica Srbije stavi u prvi plan, rekao je u intervjuu za Blic TV Zoran Milivojević, diplomata u penziji.

Brisel, London i Vašington dobili su pismo parlamentaraca iz zemalja EU i SAD u kome se zahteva promena politike prema Beogradu. Predsednik kaže da je to upereno protiv Srbije. Kako da tumačimo ovo pismo i kakvu reakciju da očekujemo?

Kad je reč o tom pismu, onda su interesantne tri stvari: ko su potpisnici, kakav je sadržaj i kontekst. Dakle, kad je reč o potpisnicima, izdvajam prvopotpisanu Ališu Kerns, predsednicu spoljnopolitičkog odbora britanskog donjeg doma - Doma lordova i činjenicu da je više od četvrtine potpisnika iz britanskog parlamenta. Tu je Bob Menendez, predsednik senatskog spoljnopolitičkog odbora koji je pre mesec i po, dva, imao svedočenje u Senatu na svoju inicijativu sa porukama protiv Srbije. I imamo Mihaila Rota, predsednika spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga. To troje ljudi predstavljaju svojevrstan albanski lobi. Druga stvar je sadržaj pisma, tu se govori o nekom ilegalnom uvozu oružja, o srpskoj krivici na severu KIM, o kriminalnom srpskom faktoru, dakle neke teze koje ne postoje. A kontekst je pokušaj da se pomogne Kurtiju i da se diskreditacijom Srbije isposluje da se krivica Srbije stavi u prvi plan.

Portparol EU Peter Stano kaže da su mere protiv Vlade Kosova uvedene pre mesec dana, a da bi mogle biti uvedene i protiv Srbije ukoliko se sve članice usaglase da Beograd ne radi ništa da smiri tenzije. Šta time poručuje, da li je to taj izbalansirani pristup Brisela?

Postoji jedno nastojanje da se dve strane tretiraju podjednako iako nisu ni političke ni pravno ni suštinski podjednake, to je potpuno jasno. Srbija je država, Kosovo nije država. Radi se o dijalogu o normalizaciji, stvaranju uslova za mir i stabilnost, ali i pokušaju da se dve strane izjednače. To je potvrda strateškog cilja kome teže Priština i zapadni centri moći, a to je da se potvrdi kosovska državnost.

Čitavog leta na severu Kosova se hapse Srbi i optužuju za ratne zločine počinjene ’98 i ’99 na Kosovu i Metohiji. Da li je to nastavak zastrašivanja?

Vidljivo je da Kurti ne odustaje od svoje politike. U drugoj godini mandata se opredelio za silu, represiju, i za nametanje političkog rešenja silom. Problem je što ima podršku, dakle očigledno da se to uklapa još negde sa nekim, i on jasno daje do znanja da neće od toga odustati. To diže nivo postojeće eskalacije i stvara objektivne uslove za širenje sukoba, uslove za mnogo goru situaciju, ali ne samo po Srbe, već za region u celini. Važna poruka je da ne treba očekivati da će Srbija da promeni stav. Srbija se neće odreći svoj državnog i nacionalnog interesa, ni podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, u skladu sa međunarodnim pravom i rezoluciju 1244 .

Izvor: Blic; Foto: T a n j u g