TV Most

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,0 posto.

Kako se navodi u saopštenju sa sednice Izvršnog odbora NBS, takva odlluka doneta je imajući u vidu kretanje inflacije i njenih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu.

Inflacija se kreće u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora - niska je i stabilna šestu godinu zaredom i u februaru je iznosila 2,4 odsto međugodišnje, a slično je i s baznom inflacijom, koja je u februaru iznosila 1,3 odsto međugodišnje, kaže se u saopštenju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 9. maja.

Izvršni odbor i u narednom periodu očekuje stabilno kretanje inflacije u granicama cilja (3,0 ą 1,5 odsto), a takva su i srednjoročna očekivanja finansijskog sektora i privrede.

Dodaje se da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju.

Usporavanje globalnog privrednog rasta i inflacije utiče na proces normalizacije monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, koji će biti sporiji od očekivanog.

Međutim, i dalje je neizvesno u kojoj meri će se normalizacija razlikovati od očekivanja tržišta, što bi moglo uticati na nestabilnost globalnih tokova kapitala.

Pošto je krajem prošle godine smanjena, svetska cena nafte od početka ove godine raste, a njeno kretanje u narednom periodu i dalje je neizvesno zbog brojnih faktora - i na strani ponude i na strani tražnje.

U saopštenju NBS kaže se i da je, iako je u prethodnom periodu došlo do popuštanja trgovinskih tenzija između vodećih svetskih ekonomija, protekcionizam u međunarodnoj trgovini i dalje prisutan, kao i geopolitičke tenzije, što kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje čini neizvesnim.

Izvršni odbor NBS ističe da je otpornost srpske privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period.

Kao i u prethodne dve godine, javne finansije su i početkom ove godine u suficitu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa duže od četiri godine više je nego u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.

Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku, kaže se u saopštenju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 9. maja.

Izvor: Танјуг