TV Most

Inspekcija rada je na osnovu prijava na besplatni telefonski broj od kako je linija otvorena u martu sprovela gotovo 10.000 kontrola i otkrila 4.751 neprijavljenog radnika. Inače tokom cele godine inspektori su imali ukupno 70.000 provera čiji je rezultat 16.000 manje ilegalnih radnika.

Osim rada na crno građani su se žalili i da im se ne isplaćuju zarade, ne plaća prekovremeni rad i naknade za trudničko bolovanje, da im je ugrožena bezbednost na radu. Inspektori su najčešće išli na gradilišta.

"Akcija koja je dala najbolje rezultate je bila u julu – 446 lica je zatečeno da rade na crno u toku jednog dana i više od 300 neregistrovanih subjekata. Samo na građevini je bilo 15 njih koji su smrtno stradali", rekao je Stevan Đurović, v. d. direktora Inspektorata.

Ipak u 2018. inspektori su zatekli 17 odsto manje radnika na crno nego prethodne godine. A prijave, uključujući i anonimne, doprinele su da skoro 90 odsto njih dobije stalan posao.

"Imali smo situacije da smo zaticali od toga da su ljudi bežali, što imamo i snimljeno, do toga da smo imali i radnike koji imaju i po 50 godina, a rade preko Omladinske", rekao je ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

U projekat "Reci 'ne' radu na crno" novac je uložila i Norveška.

"To je dobra investicija, država će kada se pređe u legalne tokove dobijati više novca od poreza, ali to je i investicija jer će oni koji su bili žrtve sive ekonomije sada moći da ostvare svoja prava", kaže ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad. 

Zbog teške ekonomske situacije, mnogi se odlučuju za rad u inostranstvu. Na put, najčešće kreću na reč, bez potpisanog ugovora. Bolje bi bilo, upozoravaju nadležni, da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje, i da uz potpisan ugovor u Srbiji znaju za koju platu će raditi, imaju li zdravstveno osiguranje, prevoz i smeštaj. Onda imaju mogućnost i da se žale.

"Mi imamo međudržavne sporazume gde možemo da utičemo kao država i da branimo njihova prava. Međutim, naši ljudi najčešće to kriju i onda pod izgovorom da idu turistički u neku zemlju odlaze i rade na crno. Ti sporazumi garantuju našim radnicima ista prava kao i njihovim građanima i da za iste poslove budu plaćeni identično", naveo je Đorđević.

Srbija je prvi takav ugovor potpisala sa Slovačkom, a ima ih i sa Rusijom, Rumunijom, Mađarskom, Češkom.

Izvor: RTS