TV Most

Predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je danas da kosovski premijer Aljbin Kurti 'otvoreno nastoji' da postigne masovni egzodus nealbanskog stanovništva sa Kosova.

"Malo je onih koji su se vratili nakon odlaska, jer tamo prosto nije bezbedno za Srbe. Kurti iznova ometa dijalog sa Beogradom, jasno stavlja do znanja da namerava da to čini sve dok Srbija ne prizna kvazidržavnost Kosova. Ovo je bezobzirna praksa koju u potpunosti podržavaju SAD i EU, koji zahtevaju da Beograd de fakto prizna Kosovo. Oni zanemaruju osnovni briselski sporazum od 2013", rekao je Nebenzja tokom obraćanja na sednici SB UN povodom šestomesečnog izveštaja UNMIK-a o Kosovu.

Istakao je da je od juna prošle godine blokiran uvoz robe iz Srbije na Kosovo, uključujući hranu i lekove.

"Od juna 2023. godine blokiran je uvoz robe u pokrajinu, a to uključuje hranu i lekove iz centralnog dela Srbije. Od početka godine obustavljen je rad sedam srpskih uprava u enklavama južno od reke Ibar. Došlo je do dela diskriminacije u zabrani korišćenja srpskog dinara, praćenu upadima policije, zatvaranjem banaka, blokadom transporta gotovine. Aljbin Kurti i njegov režim sistematski su oduzimali sredstva za život desetinama hiljada ljudi, vodeći pravu kampanju etničkog čišćenja. U toku su napadi na srpske pravoslavne crkve, pošto se srpsko duhovno nasleđe sada albanizuje", rekao je Nebenzja, dodajući da 'dovoljno govori' protivpravni upad samoproglašenog sveštenika iz Albanije u novembru 2023. godine u crkvu Arhangela Mihaila u Podujevu, koji je vodio službu na albanskom jeziku i najavio osnivanje nacionalne albanske crkve na KiM.

Podsetio je da se pravoslavni lokaliteti na Kosovu proglašavaju katoličkim, navodeći da se pobožni Srbi etiketiraju kao okupatori, nazivajući to prekrajanjem istorije.

"Kršeći Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, članice NATO-a preplavljuju Kosovo oružjem, pomažući da se uspostavi njihova sopstvena vojska. Kosovski Albanci razvijaju sveobuhvatni koncept odbrane, a vojni budžet je kontinuirano i nesmanjeno rastao. U svetlu svega ovoga, iznenađeni smo činjenicom da se ove eklatantne činjenice još jednom uopšte ne pominju u izveštaju generalnog sekretara, niti se pominju humanitarne posledice po stanovništvo od trgovinske blokade pokrajine i zabrana srpskog dinara", rekao je ruski predstavnik i naveo da Rusija zahteva od Sekretarijata UN da se ne prikrivaju nezgodne činjenice i ne obezbeđuju pokriće za prištinske vlasti.

Ocenio je da vlasti u Prištini, umesto opravdane osude, dobijaju ustupke od Zapada kroz putovanja u šengensku zonu i unapređenje prijema u Savetu Evrope.

"Suprotno povelji, priprema se prihvatanje članstva nedržave. Opravdani pozivi Srbije da se sačeka odluka Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova su zanemareni. Lista preliminarnih zahteva za Prištinu je podrugljive prirode. Savet Evrope još uvek ima šansu da izbegne sraman ishod tokom sastanka Ministarskog saveta u maju. Pozivamo ih da iskoriste ovu priliku", rekao je Nebenzja.

Istakao je da, ukoliko se Priština ne primora da poštuje međunarodno pravo i postigne kompromis sa Beogradom, 'višedecenijski latentni sukobi' na Balkanu mogu metastazirati u potpuni požar.

"Svaki uslov za ovu savršenu oluju proaktivno se uspostavlja pred našim očima, kako u srpskom, tako i u bosanskom kontekstu, od strane zapadnih zemalja i njihovih zastupnika. Pozivamo sve članice UN da zauzmu odgovornu, principijelnu poziciju i da ne tolerišu nepromišljeno ponašanje", naveo je on.

Govoreći o aktivnostima UN koje i danas, kako je rekao, utiču na pogoršanje situacije na Balkanu, Nebenzja je podsetio na bombardovanja NATO-a SR Jugoslavije.

"Bombe su padale skoro svakog dana, pa su tako 22, aprila uništene vladine zgrade i civilna infrastruktura, 23. aprila napadi su pogodili zgradu RTS-a, a suprotno onome što su neki ovde govorili, o teome je trebalo da se raspravlja kao o situaciji čije posledice još nisu prevaziđene, niti su izvučene ili naučene pouke", rekao je Nebenzja 

On je istakao da je u dva navrata održano proceduralno glasanje o raspravi na temu bombardovanja SR Jugoslavije, ocenjujući da je reč 'delu pritisaka SAD i EU na Srbiju'.

"Pošto su glasali protiv rasprave o posledicama 25. godišnjice zločina NATO-a, insistirali su da Savet bezbednosti navodno ne treba da raspravlja o istorijskim datumima, ali nije prošlo ni nekoliko sedmica u kojima je Generalna skupština, uz njihovo direktno učešće, progurala nacrt rezolucije o Srebrenici, posvećen događajima koji su bili još i stariji", rekao je Nebenzja.

On je tokom obraćanja ukazao da je Iljir Dugolji pokušao da zameni kosovsku predsednicu Vjosu Osmani, nakon čega je Sekretarijat UN zamolio Dugoljija da ustane i napusti sto.

Dugolji je diplomatski predstavnik Prištne u SAD, ali ne i u Ujedinjenim nacijama, čiji Kosovo nije član.

Izvor: T a n j u g