TV Most

Od 1. januara farme "krznašice" u Srbiji su ilegalne, što je uslovio Zakon o dobrobiti životinja koji je zabranio uzgoj, držanje, uvoz i ubijanje životinja zbog proizvodnje krzna i kože, a koji je stupio na snagu s prvim danom 2019.

U registru Uprave za veterinu do donošenja zabrane bilo je 16 farmi za uzgoj krznašica.

U Ministarstvu poljoprivrede objašnjavaju da se Zakonom o dobrobiti životinja koji je usvojen još 2009. godine zabranjuje držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz, i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

Što se tiče prakse u EU, članicama je ostavljena mogućnost zabrane na nivou država, te se zakoni razlikuju, neke države uvele su potpunu zabranu uzgoja životinja radi krzna, neke su pojedinačno zabranjivale uzgoj pojedinih vrsta ili imaju zabrane po pojedinim regijama.

U nekim zemljama je uzgoj ograničen ili potpuno onemogućen što je posledica strogih propisa o uzgoju životinja radi krzna činčila u zemljama članicama Evropske unije.

Mnoge zemlje Evropske unije su izglasale potpunu ili delimičnu zabranu držanja i uzgoja ovih životinja, a trenutno se o tome vodi debata u Poljskoj, Luksemburgu i Belgiji.
Što se tiče susednih zemalja, u Makedoniji je zakonom koji je stupio na snagu 2014. godine zabranjen uzgoj životinja radi krzna, kože ili perja, a u Sloveniji je zabrana uzgoja stupila na snagu 1. januara 2015. godine. U Hrvatskoj je to zabranjeno od 2017, a u Bosni i Hercegovini zabrana je propisana 2008. a prelazni period za primenu je 2028.

Udruženje za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje“, 5. maja prošle godine intenziviralo je kampanju „Za Srbiju bez krzna“, čiji je cilj da se građani edukuju i informišu, kao i da se skrene pažnja nadležnima na važnost postojanja i primene ovakve zabrane.

Od 1. januara 2019, dakle, sve preostale farme „krznašica“ u Srbiji postaju ilegalne, a kazne za nepoštovanje zabrane iznose od 100.000 do milion dinara, kažu u udruženju. Njihovi podaci pokazuju da je godišnje ubijano više od 12.000 činčila, koje su jedina vrsta koja se u Srbiji uzgajala radi dobijanja krzna.
Inače, zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna primenjuje se u Velikoj Britaniji, Austriji, Makedoniji, Sloveniji, Belgiji, Nemačkoj, Švedskoj, Hrvatskoj i Luksemburgu. Zabrana s prelaznim periodom koji je u toku postoji u Holandiji, Češkoj, Norveškoj, Danskoj. U Španiji je zabranjeno otvaranje farmi krznašica iz ekoloških razloga. Švajcarska nema formalnu zabranu, ali jako strogi propisi držanja životinja za potrebe dobijanja krzna ne dozvoljavaju uzgoj.

Izvor: Танјуг