TV Most

Kraljica Elizabeta Druga, koja je preminula danas u 97. godini, ostaće upamćena kao monarh koji je najduže proveo na britanskom tronu - 70 godina, a druga u svetu, iza francuskog kralja Luja Četrnaestog, koji je vladao više od 72 godine.

 

Njenu dugu i uglavnom mirnu vladavinu obeležile su promene u životima ljudi oko nje, promene u političkoj moći Britanije i načinu na koji se na tu zemlju gleda u svetu.

Kraljica je svojevremeno izjavila da je vlastitu ulogu doživela kao "vođenje kraljevstva kroz vreme promene", a te reči, kako ocenjuje Bi-Bi-Si (BBC) najbolje ilustruju izazov koji je Elizabeta postavila pred sebe: da konzistentnost i konstantnost učini ključnim kvalitetima njene vladavine, usavršivši imidž monarha koji je pouzdan i lojalan.

Tokom čitave njene vladavine, čak i tokom najtežih vremena po kraljevsku porodicu, republikanizam nikad nije stekao značajnu podršku u Velikoj Britaniji, navodi BBC ocenjujući da su ljudi u kraljici prepoznali autentičnost zasnovanu na doslednosti.

Kao ustavni monarh, Elizabeta se uglavnom nije bavila političkim pitanjima, niti je otkrivala političke stavove, ali se redovno sastajala sa premijerima.

Kada je Elizabeta postala kraljica, posleratna Britanija je i dalje imala značajno carstvo, ali tokom 1950-ih i 1960-ih, mnoge teritorije su stekle nezavisnost i britanska kraljevina je evoluirala u Komonvelt.

Elizabeta je tako bila u poseti drugim zemljama kao lider Komonvelta i predstavnica Britanije, uključujući i revolucionarno putovanje u Nemačku 1965. godine.

Ona je postala prvi britanski monarh koji je tamo boravio u državnoj poseti u više od pet decenija. Tokom 1970-ih i 1980-ih, Elizabet je nastavila da putuje širom sveta. Godine 1973. prisustvovala je konferenciji Komonvelta u kanadskoj Otavi, a 1976. otputovala je u SAD na proslavu 200. godišnjice nezavisnosti Amerike od Britanije.

Više od nedelju dana kasnije bila je u Montrealu, u Kanadi, da otvori Letnje olimpijske igre.

Godine 1979. putovala je u Kuvajt, Bahrein, Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Oman, što je izazvalo međunarodnu pažnju i široko poštovanje.

Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, kraljica je smatrala da je pravi trenutak da podseti njene podanike na njihove odgovornosti tokom ogromne promene, i na opasnosti trijumfalizma.

Dvanaest godina kasnije, teroristički napad na Ameriku 11. septembra potresao je svet i kraljica je pozvala na pomirenje i oproštaj, podseća Bi-Bi-Si.

Jedan od detalja koji je obeležio njenu vladavinu je kritika na račun kraljevske porodice posle smrti princeze Dajane, koja se razvela od njenog sina, princa Čarlsa, 1996. godine.

Njihov razvod je narušio podršku kraljevskoj porodici, koju su neki smatrali zastarelom i bezosećajnom, prenosi "Britanika".

Kritike su se pojačale nakon Dajanine smrti 1997. godine, posebno nakon što je Elizabeta u početku odbila da dozvoli da se državna zastava na pola koplja vijori iznad Bakingemske palate.

U skladu sa svojim ranijim pokušajima da modernizuje monarhiju, kraljica je pokušala da predstavi monarhiju manje tradicionalnom.

Rođena je u Londonu 21. aprila 1926. godine kao Elizabet Aleksandra Meri.

Kao i većina dece iz kraljevske porodice, ona nije redovno pohađala škole i fakultete, već se sa sestrom Margaret obrazovala kod kuće.

Njena baka, kraljica Meri i majka Elizabet su imale najveći uticaj na nju, a kada je nje otac DŽordž postao kralj, počela je da uči o ustavu, zakonima, a naučila je i francuski i nemački.

Udala se 1947. godine za vojvodu od Edinburga, princa Filipa, koji je imao grčke i danske korene, a venčanjem je postao britanski građanin.

Elizabeta je tada bila mlada, imala je 21 godinu, a sporna je bila veroispovest Filipa, međutim, on je prešao na anglikansku veru.

Iz braka sa Filipom ima četvoro dece - princa Čarlsa, rođenog 1948. godine, zatim, princezu En (1950), princa Endrjua (1960), i princa Edvarda (1964).

Njen suprug je preminuo 9. aprila 2021. godine u 100. godini.

Krunusana je sa samo 25 godina, posle smrti oca Džordža Šestog, koji je iznenada preminuo u snu, februara 1952. godine.

U to vreme je bila na turneji u Keniji, a krunisana je 2. juna 1953. godine u Vestminster Ebiju, i to je prvo krunisanje koje je prenošeno uživo na televiziji.

Elizabeta Druga je tada postala kraljica Ujedinjenog Kraljevstva i krunskih zemalja Komonvelta - Velike Britanije, Australije, Kanade, Novog Zelanda, Pakistana i Šri Lanke.

Ne računajući Pakistan i Šri Lanku, ona je, uz navedene zemlje, do danas bila kraljica Jamajke, Antigve i Barbude, Bahama, Belizea, Grenade, Papue Nove Gvineje, Solomonskih Ostrva, Sent Kitsa i Nevisa, Sent Lusije, Sent Vinsenta i Grenandina i Tuvalua.

U vreme kada je preuzela britanski tron, Josif Staljin, Mao Cedung i Hari Truman su vodili Sovjetski savez, Kinu i SAD, dok je Vinston Čerčil bio premijer Britanije.

Pod njenom vladavinom, promenjeno je 15 premijera Velike Britanije, dok se u Americi promenilo 14 predsednika.

Sve ih je upoznala, izuzev 36. predsetnika Lindona Džonsona.

Elizabeta je 6. februara 2022. godine proslavila platinasti jubilej i posle francuskog kralja Luja Četrnaestog, koji je vladao više od 72 godine, drugi je svetski monarh koji je vladao 70 godina.

Kraljicu oplakuje velika porodica

Kraljevska porodica posle smrti kraljice Elizabete Druge ulazi u period žalosti.

Zvanični angažmani će biti otkazani, a zastave će se vijoriti na pola koplja na kraljevskim rezidencijama, vladinim zgradama, širom britanskih teritorija u inostranstvu, navodi Bi-Bi-Si.

Kraljicu oplakuje velika porodica koja je nedavno žalila i posle smrti njenog supruga princa Filipa. Njeno četvoro dece, Čarls, En, Endru i Edvard, podarili su joj osmoro unučadi. Imala je i 12 praunučadi. Princ Vilijam postao je prestolonaslednik, sa 40 godina.

Novi britanski kralj je Čarls, sin Elizabete Druge

Sin kraljice Elizabete Druge, Čarls, novi je britanski kralj koji po automatizmu postaje kralj kao najstariji sin Elizabete Druge tako da nije potrebno krunisanje.

Čarls nasleđuje titulu prve ličnosti Komonvelta, kao i imovinu, prenose britanski mediji.

Poslednji kralj bio je Džordž Šesti, otac Elizabete Druge.

U prošlosti je kraljica izrazila želju da Čarls preuzme Komonvelt. 

“Moja je iskrena želja da Komonvelt nastavi da nudi stabilnost i kontinuitet za buduće generacije i da će jednog dana princ od Velsa nastavi važan posao koji je započeo moj otac 1949.”, rekla je Elizabeta Druga pre četiri godine.

Čarls (73) je decenijama čekao da postane kralj i princ je s najdužim stažom u britanskoj istoriji. On je najstarije od četvoro dece koje su rodili kraljica i njen pokojni suprug, princ Filip.

Kada je njegova majka preuzela presto sa 25 godina, on je postao britanski naslednik kada je imao 3 godine. Čarlsove titule uključuju one princa od Velsa, vojvode od Kornvola, vojvode od Rotsija i grofa od Kerika.

Vlasti Velike Britanije imaju spreman plan za dane posle smrti kraljice

Britanska kraljica Elizabeta Druga preminula je danas popodne, a britanske vlasti imaju spreman plan za sve što će uslediti u narednim danima, od načina na koji će vest biti saopštena do same sahrane.

U operaciju kodnog naziva "Londonski most", kompletan uvid imao je Politiko.

Tokom Dana D, u satima nakon kraljičine smrti o svemu su obavešteni premijer, sekretar kabineta i određeni broj najviših ministara i službenika.

Premijera je obavestio kraljičin privatni sekretar, koji je takođe, obavestio Kancelariju tajnog saveta, koja koordiniše rad vlade u ime monarha.

Vest je potom poslata vladama 15 zemalja, u kojima je kraljica, takođe, bila šef države i 36 drugih zemalja Komonvelta, jer je cilj da vest prvo saznaju lideri pa tek onda javnost.

Kraljevska palata je izdala "službeno saopštenje" kojim je vest podeljena javnosti.

Svaki naredni dan se naziva D+1, D+2 i tako dalje.

Ministri i visoki službenici će dobiti meil od sekretara kabineta, čiji nacrt glasi: "Poštovane kolege, s tugom pišem da vas obavestim o smrti Njenog Veličanstva Kraljice".

Po prijemu meila, zastave širom Vajthola će biti spuštene na pola koplja.

Cilj je da se to učini u roku od 10 minuta.

Internet stranica kraljevske porodice dobiće crnu stranicu sa kratkom izjavom koja potvrđuje njenu smrt.

Sve stranice društvenih medija vladinih resora imaće crni baner.

Sadržaj koji nije hitan neće biti objavljivan.

Kraljevska porodica će objaviti planove za kraljičinu sahranu, koja će biti održana 10 dana nakon njene smrti.

Premijer će biti prvi član vlade koji će dati izjavu.

Ministarstvo obrane će organizovati počasni pozdrav oružjem na svim pozdravnim stranicama.

Biće proglašen nacionalni minut ćutanja, a premijer će potom imati audijenciju kod novog kralja, koji će se zatim obratiti naciji.

Istovremeno, biće održana služba u Katedrali svetog Pavla u srcu Londona, kojoj će prisustvovati premijer i manji broj ministara.

U 10 ujutro, tokom Dana D+1, dan nakon kraljičine smrti, Savet za pristupanje koji uključuje visoke vladine ličnosti sastaće se u palati Svetog Jakova kako bi proglasio Čarlsa za novog suverena.

U 15:30 premijer i Kabinet će imati audijenciju kod novog kralja.

Tokom dana D+2, kraljičin kovčeg će biti prenet u Bakingemsku palatu, a s obzirom da je preminula u Balmoralu u Škotskoj, aktivirana je operacija "Jednorog", što znači da će njeno telo što pre biti preneto u London kraljevskim vozom.

Od dana D+6 do dana D+9 kraljičino telo će biti izloženo u Vestminsterskoj palati, u okviru operacije kodnog imena "Pero". Njen kovčeg će biti izložen nasred palate na podignutom postolju poznatom kao katafalk, a palata će biti otvorena za javnost 23 sata dnevno.

Za VIP osobe će se izdavati ulaznice kako bi mogle imati svoje termine.

Na dan D+6 biće održana proba za državnu pogrebnu povorku.

Dana D+10 biće održana sahrana u Vestminsterskoj opatiji.

U podne će širom zemlje biti proglašne dve minute ćutanja. Ceremonije će biti održane u Londonu i Vindzoru.

Služba će biti održana u Vindzoru u kapeli Svetog Džordža, a kraljica će biti sahranjena u Memorijalnoj kapeli kralja Džordža Šestog.

Izvor: T a n j u g

kraljica Elizabeta DrugaVelika Britanija