TV Most

Jubilarni 30. Kopaonik biznis forum otvoren je danas na Kopoaniku, a predsednik organizatora Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je govoreći o ključnim dostignućima između dva foruma istakao da je privreda Zapadnog Balkana lane ostvarila značajno slabije rezultate u odnosu na 2021. 

"U prvoj polovini prošle godine rast ekonomske aktivnosti je bio na zavidnom nivou da bi u drugom polugodištu pozitivni trend bio prekinut, a u ovom trenutku je teško odrediti ukupni rast u prošloj godini, ali se sa sigurnošću možemo reći da neće biti veći od 2,7 odsto, što je dva i po puta manje u odnosu na 2021. godinu", rekao je Vlahović.

Foto: T a n j u g

Istakao je da se prognoze rasta za tekuću godinu kreću u rasponu od 2,2 do 2,6 odsto, a što se Srbije tiče naveo je da je naša zemlja lane ostvarila rast od 2,3 odsto, što je skoro duplo manje od projektovanog, da je industrijska porivodnja porasla za 1,5 odsto, dok je ukupni deficit na kraju godine iznosio svega 3,3 odsto.

  Prema njegovim rečima, za ovu godinu je planiran deficit od 3,9 odsto BDP, što je s obzirom na ulazne parametre verovaratno dostižno, ali je upitno postizanje rasta od 2,5 odsto, imajući u vidu prenete negativne trendove iz poslednjeg lanjskog kvartala.

11:09 - Tabaković: Ovo je vreme kada je neophodno jedinstvo, bez obzira na razlike

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković poručila je danas, na otvaranju 30. jubilarnog Kopaonik biznis foruma, da u ovo vreme, kad je svet na svojevrsnom rasršću, neophodno jedinstvo bez obzira na razlike.

"Ovo je vreme kada je jednistvo, bez obzira na razlike, neophodno, kao i solidarnost i saradnja, bismo ostvarili svoj pun potencijal. To nam daje priilku da u uslovima kada je svet na svojevrsnom raskršću budućnost naše ekonomije i društva budu određeni odlukama koje mi donosimo", istakla je Tabakovićeva.

Istakla je da je i tokom 2022. godine, koju su obeležili veliki izazovi,  pokazala da imamo i znanje i želju da jacamo stubove otpornost srpske ekonomije, vodeći računa o životnom standardu.

Čestitala je Savezu ekonomista Srbije 30. godina postojanja KBF i istakla da je velika inflacija prva asocijacija na 1993. godinu, kada je održan prvi forum.

Tabakovićeva je rekla da nije lako toliko trajati, s obzirom da su prethodne tri decenije obeležile velike promene.

"Cilj za održiv rast je uvek opstajao, jer nema alternativu. Činjenica je da za model održivog rasta i razvoja ne može biti prečica, mora da postoji stabilnost, politička, makroekonomska i finansijska, jer su njegov važan preduslov. Tu se susreću interesi svih", istakla je Tabakovićeva.

12:00 - Inflacija na kraju godine duplo manja nego na početku

Februarske makro projekcije u Srbiji ukazuju na popravljanje u svim segmentima i inflacija bi na kraju godine trebalo da bude dvostruko niža nego na početku, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Ona je na otvaranju jubilarnog 30 Kopaonik biznis foruma istakla da se stabilnost i mir ne smeju olako shvatati i da je Srbija pokazala da imamo i znanje i želju da jačamo otpornost srpske ekonomije.

Kako je navela, inflacija dostiže višedecenijske maksimume u velikom broju zemalja, a u Srbiji su u 2022. na inflaciju najviše uticali cene energenata i hrane.

"U Srbiji nismo zakasnili sa reakcijom, postepeno smo od oktobra 2021. godine zaoštravali monetalne uslove, prvo povećanjem izvršne repo stope. Monetarne uslove prilagođavamo češće i to nam daje fleksibilnst u vođenju monetarne politike", rekla je Tabaković.

Dodala je da se od aprila lani povećava referentna kamata stopu i da je ona povećana sa jedan odsto na 5,5 odsto.

"Pomogli smo i otplatu kredita, a mere Vlade Srbije ublažiće uticaj troškovnih pritisaka iz inostranstva na građane I privredu", istakla je Tabaković.

Govoreči o očekivanjima za naredni period, rekla je da rizici u svetu ostaju, ali da nove projekcije u odnosu na treći lanjski kvartal daju razloge za optimizam-

"I u Srbiji februarske makro projekcije ukazuju na popravljanje u svim segmentima, projektovana inflacije je prvi put za poslednje dve godine niža nego u prehodnoj projekciji. Krajem ove godine bi trebalo da bude duplo niža nego na početku godine", rekla je Tabaković.

Inflacija bi 2023. I 2024. godine, prema njenim rečima,  trebalo da bude niža od projektovane.

Kao veoma pozitivno je navela to što je učešće problematičnih kredita spušteno  na tri odsto,  što je najniži nivo do sada, te očuvanje dobrog nivoa javnog duga i  stabilnog bankarskog sektora.

Tabaković je poručila da u ovo vreme, kad je svet na svojevrsnom rasršću, neophodno jedinstvo bez obzira na razlike.

"Ovo je vreme kada je jednistvo, bez obzira na razlike, neophodno, kao i solidarnost i saradnja, bismo ostvarili svoj pun potencijal. To nam daje priilku da u uslovima kada je svet na svojevrsnom raskršću budućnost naše ekonomije i društva budu određeni odlukama koje mi donosimo", istakla je Tabakovićeva.

Navela je da je i tokom 2022. godine, koju su obeležili veliki izazovi,  pokazala da imamo i znanje i želju da jacamo stubove otpornost srpske ekonomije, vodeći računa o životnom standardu.

Čestitala je Savezu ekonomista Srbije 30. godina postojanja KBF i istakla da je velika inflacija prva asocijacija na 1993. godinu, kada je održan prvi forum.

Tabakovićeva je rekla da nije lako toliko trajati, s obzirom da su prethodne tri decenije obeležile velike promene.

"Cilj za održiv rast je uvek opstajao, jer nema alternativu. Činjenica je da za model održivog rasta i razvoja ne može biti prečica, mora da postoji stabilnost, politička, makroekonomska i finansijska, jer su njegov važan preduslov. Tu se susreću interesi svih", istakla je Tabakovićeva.

11:29 - Indermit:Srbija uradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost

Glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja u Svetskoj banci, Gil Indermit, izjavio je danas na Kopaonik biznis foruma da bi 2023. mogla da bude treća najgora nerecesiona godina od 1990. godine, ali da je Srbija odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost.

Indermit je, kao specijalni gost ovogodišnjeg KBF, u obraćanju je naveo da ni 2024. godina neće biti mnogo bolja u svetu, ali da Srbija može dosta toga da uradi kako bi bila spremna za sve izazove.

"Srbija je odradila sjajan posao da održi makroekonomsku stabilnost, a sada je najpotrebniji rast, ako dođe do povećanja privatnih investicija, tako da je neophodno da se više posluje nego ikad", istakao je on.

Izvor: T a n j u g; Foto: T a n j u g