:

:

TV Most

clock

Februar 21, 2023   14:29

0

233

Prof. dr Valentina Pitulić: Svest, utemeljenje i samosvest jednoga naroda se zapravo krije u jeziku, obredima i običajima

Kada je reč o položaju srpskog jezika u našem društvu, to je višestruko komplikovano iz više razloga, rekla je povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika prof. dr Valentina Pitulić sa katedre za književnost i srpski jezik Filozofskog fakulteta PU sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici

“Prvo, kaže, razlog je što su se iscrtale neke druge granice kada je u pitanju raspad stare Jugoslavije, i iscrtavanjem tih novih granica krenulo se u jednu politiku koja je prvo ugrozila jezik. Kaže se da svi ratovi upravo pošinju u jeziku. Jezik jeste nacionalno i svako drugo određenje jednoga naroda i samim tim što je došlo do iscrtavanja novih granica, novih država, srpski jezik je i te kako ugrožen i to u sredinama onih novonastalih država, gde je srpski narod bilo koje konfesije i bilo koje veroispovesti, govorio srpskim jezikom.

Međutim ta jezička politika je krenula u drugom pravcu i meni je jako žao što je došlo do lingvistički neutemeljenog imenovanja novih jezika, kao što je “bosanski” ili npr.”crnogorski”, tako da je srpski jezik sada na tom prvom vidljivom nekom planu i te kako ugrožen u samom imenovanju”, rekla je za radio Kosovska Mitrovica prof.dr Valentina Pitulić.

Navodeći primer bugarskog policajca u Prištini, koji je prolazio ulicom i ubijen je zato što je bugarski jezik zaličio na srpski, prof Pitulić je rekla da je na samoj teritoriji Kosova i Metohije, naročito posle 1999.godine nestajalo natpisa na srpskom jeziku, nestajalo je natpisa na ćiriličnom pismu, jezik je taj koji je mogao da bude lična karta i identifikacija onog ko je prolazio ulicom i progovorio na srpskom jeziku, on je mogao da postrada.

“Na Kosovu i Metohiji postoji mnogo problema kada je u pitanju srpski jezik, to je zatiranje srpskoj jezika, pre svega naših sjajnih dijalekata, iselila su se čitava sela koja su baštinila taj stari dijalekat koji je bio obeležje jednog teritorijalnog prostora”, kaže

Srpski jezik je ugrožen u selu, ali je srpski jezik ugrožen i u gradu

Kao dobar poznavalac prostora Metohije, prof Pitulić je navela jedan primer iz grada Prizrena i kaže da kada tamo nekome kažete “Vi dobro govorite srpski!”, on vam odgovori “Da,dobro govorim bošnjački!”, što je za nju zatiranje imenovanja srpskog jezika.

“Na mnogim prostorima gde su srbi živeli je nastala neka tendencija i to preimenovanja jezika koje umanjuje lingvističko utemeljenje srpskog jezika, jer sve počinje u nauci u ovom slučaju lingvistici i tu se završava. Tako da mislim da je na Kosovu i Metohiji i te kako ugrožen srpski jezik, ali po negde smo i mi krivi. Tamo gde bismo trebali da ga čuvamo mi to ne činimo (na primer najviše natpisa je kod nas na latinici), iako ima svetlih primera, ali zašto bismo pored naše lepe ćirilice koristili drugo pismo. Od nas zavisi koliko žemo mi da uronimo u tu maternju melodiju jezika, o kojoj je dosta govorio naš Momčilo Nastasijević, i kroz tu maternju melodiju jezika uronimo u vekove iza nas, gde smo se mi zaista sačuvali čuvajući naš jezik”, rekla je prof Pitulić.

Koliko smo svesni da je jezik jednog naroda, deo njegovog identiteta i značaja njegovog očuvanja ili pribegavamo da modernizujemo sve pa i jezik gubeći tako svoje ja i svoj identitet?, pitali smo našu sagovornicu.

“Prilike i neprilike u kojima smo se našli su uticale na to da nove generacije pomalo budu izopštene iz tradicionalne kulture koju su imali u svojoj porodici. Svest i utemeljenje i samosvest jednoga naroda se zapravo krije u jeziku i u našoj obredno običajnoj praksi. Mi smo vekovima pod Turcima opstali upravo čuvajući obrede i običaje, staru tradiciju, koja je u tim teškim vremenima bila stub opstanka”, odgovorila je.

“Mislim da treba poraditi na tome da mladi ljudi ne trče previše za onim što nas raskorenjuje, da ne trče za površnim odnosima u društvu, porodici na poslu, koji su došli sa strane i nama se čini da nam je sve tuđe bolje, da je ovo deplasirano, da je ovo demode, da je to relik nekih arhaičnih, prevaziđenih vremena…Ne mislim da je tako, mislim da bi svaki Srbin trebalo da u svom nacionalnom kodu čuva ono što su nam preci ostavili, a šta je to? Ostavili su nam naše lepe običaje.

Nažalost sve više prihvatamo ono što je navodno moderno izopštavajući i porodicu i tradiciju. Ja sam ipak ponosna što na Kosovu ima svetlih primera očuvanja običaja, aobičaji su naše poslednje gospodstvo i pečat našeg nacionalnog identiteta. Kada nije tako, onda vlada jedna površnost, jedna praznina, nema onog kontakta koji imaju ukućani unutar jedne porodice”

Problem izopštavanja svog, ličnog i prisnog je sociološki, smatra prof. dr Valentina Pitulić. Maternji jezik , prvi jezik majčinski, sama reč kaže, to nas negde određuje i tu treba poraditi malo da se ne stidimo onoga što jesmo.

Srpski jezik je prelep jezik, i manje se reči koristi nego što naš jezik baštini

“Nastala je devalvacija reči, isto kao i devalvacija osećanja, devalvacija konatakata. Naša deca sve kasnije krenu da govore. Mobilni telefon i internet jeste blagodet i prednost jednog vremena, ali deca se sa svega godinu dve igraju telefonima, pa često pre nauče engleski jezik nego srpski. Često i logopedi u saradnji sa roditeljima kasnije imaju problema. Zatim sve je manje reči u upotrebi, sve manje je razgovora, susreta, ačovek se sa čovekom susretne i poveže preko jezika”, smatra Pitulić.

Zadatak medija je da neguju srpski jezik da akcentuju, da baštine Vukov jezik utemeljen u narodu

Opasnost koja je određena zakonom je jezička rodna ravnopravnost. Učestvovala sam na nekoliko naučnih skupova povodom toga, pokušavali smo na sve moguće načine da se izborimo da to ne zaživi. Zašto? Odbor za standardizaciju srpskog jezika je odbio nasilje nad jezikom preko, tz.rodne ravnopravnosti, takođe Odbor Matice srpske uz upozorenje je odbio uvođenje u zakona o rodnoj ravnopravnosti, smatrajući da je to nasiljem nad jezikom.

“U zemljama EU usvajanje takvih zakona je samo na nivou preporuke. Hrvati recimo to nisu usvojili, a mi jesmo”, podaci su istraživanja nekih mojih kolega iz Matice srpske a među njima i Isidora Bjelaković.

Dakle to je standardni srpski jezik koji je normiran, dakle sve što prođe kroz matični odbor, a normirano je to moramo da poštujemo. Ovaj globalistički pokušaj nasilja nad jezikom nije “normiran”, dakle vi kao prezenter(spiker), niste u obavezi da koristite rogobatno izmenjen jezik  za rad rodne ravnopravnosti

Na kraju je savetovala ”Ne koristite rogobatne izraze i poštujte norme ili standarde”. Navela je za kraj zanimljiv primer i pitanje koje je postavila na jednom skupu. Kako se zove muškarac koji kosi? “kosač” A žena koja kosi? “kosačica”…ne može, tu reč već imamo u srpskom jeziku sa potpuno drugim značenjem, objasnivši tako određene jezičke nedoumice.

Izvor: Radio Mitrovica sever; Foto: Radio Mitrovica sever

KiMMeđunarodni dan maternjeg jezikaValentina Pitulić
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva