TV Most

Britanski fajnenešel tajms u članku posvećenom samitu u Berlinu tvrdi da su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron nagovestili zemljama zapadnog Balkana da su male šanse za njihovo brzo priključenje EU i da su im preneli da bi prvo trebalo da "srede situaciju kod kuće".

Samit se, konstatuje list, održao u trenutku kada je Brisel "uključio alarm" zbog sve veće uloge Kine i Rusije na zapadnom Balkanu.

Makron je, napominje list, rekao da razume da i drugi akteri "imaju svoje interese na Balkanu, ali da je jasno da su evropski interesi važniji".

U tekstu pod naslovom "Hladan tuš Francuske i Nemačke na nade Balkana za brzo pristupanje EU", britanski list navodi da je Makron bio fokusiran na neophodnost "političke stabilnosti" u regionu, navodeći da će Pariz pomoći u ključnim ekonomskim, socijalnim i bezbednosnim reformama, kao i u reformama u oblasti vladavine prava, pre nego u procesu proširenja EU.

List navodi i da je nemačka kancelarka protiv bilo kakve ideje rešenja spora između Beograda i Prištine koja uključuje razmenu teritorija, dok bi Vašington i Brisel podržali takvo rešenje.

List dodaje, pozivajući se na navode analitičara, da su Merkel i Makron bili domaćini samita zbog zabrinutosti razvojem događaja u regionu, uprkos, kako ocenjuje, uspehu bez presedana u vezi sa postignutim sporazumom o imenu Severne Makedonije.

EU već dugo govori o mogućnosti ulaska zemlja zapadnog Balkana u taj blok kako bi podstakla ekonomski napredak i poboljšala širu regionalnu stabilnost, ističe list, prenosi portal Vijesti.ba.

Server: Amerika da se zapita o svojoj poziciji

Profesor Univerziteta DŽons Hopkins u Vašingtonu Danijel Server ocenio je da posle samita u Berlinu ideja o razgraničenju između Srbije i Kosova "polako zamire" i smatra da i Amerika mora da preispita svoju podršku toj ideji, prenosi Glas Amerike.

"Čini mi se da se predsednik Francuske Makron približio nemačkoj kancelarki Merkel u protivljenju bilo kakvom korigovanju granica. I to mi deluje kao ispravan stav, nadam se i da će otvoriti put ozbiljnijoj diskusiji o ovom pitanju", rekao je Server.

Na konstataciju da je takva pozicija Francuske i Nemačke suprotstavljena stavu SAD, čiji su zvaničnici poručili da bi podržali svaki dogovor dve strane, Server kaže da bi Amerika trebalo da se zapita o svojoj poziciji.

"Pozicija SAD je bila malo dvosmislena i pasivna zbog poruke da su spremni da saslušaju sve predloge. To je neiskreno, jer su SAD zapravo podržavale razmenu teritorija, ali to je ideja koja polako zamire. Mislim da zato i Amerika mora da preispita svoju podršku toj ideji."

Predsednik Kosova Hašim Tači poručio je da "veruje da je dogovor sa Srbijom moguć ove godine, ali samo uz odlučnu ulogu SAD".

Server ne veruje da je učešće Amerike u pregovorima dobra ideja.

"SAD su indirektno uključene u dijalog. Ali problem sa zvaničnim uključivanjem SAD je to što će se onda zahtevati i prisustvo Moskve. A mislim da niko u EU, na Kosovu, a možda čak i u Srbiji ne želi Rusiju za pregovaračkim stolom", kaže on.

Server uprkos pozivima koji su dolazili i iz Bele kuće, ne veruje u dogovor tokom 2019.

"Ne znam da li je dogovor moguć ove godine, teško pitanje je članstvo Kosova u UN. I to zahteva ne samo dogovor Prištine i Beograda, već dogovor Vašingtona i Moskve, a nisam siguran da je to moguće", zaključio je Server.

Karpenter:Evropa da rešava pitanje Kosova, SAD da se ne meša

Analitičar američkog instituta Kejto Ted Karpenter ocenio je danas da ishod samita o Zapadnom Balkanu, održan u Berlinu, predstavlja delimičan uspeh za Merkelovu i Makrona kao organizatore, jer su se Beograd i Priština složili da nastave razgovore.

"I zbog toga samit nije potpuni neuspeh. Ali, dve vlade nisu ništa bliže nego pre u prevazilaženju razlika o suštinskim pitanjima", kaže Karpenter za Tanjug, ocenjujući domete sastanka u nemačkoj prestonici.

Upitan kako vidi perspektivu dijaloga Beograda i Prištine, američki analitičar kaže, da upravo zbog toga što nema približavanja u suštinskim pitanjima, kao i zbog "tvrdoglavih razlika" po drugim pitanjima, posebno kada je reč o promeni granica, nova runda razgovora najverovatnije neće biti ništa uspešnija od prethodnih pokušaja.

Karpenter, takođe, smatra da SAD treba da se klone ovog spora u potpunosti i da treba da prepuste evropskim silama da ga rešavaju.

"Ranije američko mešanje kombinovano sa 'slepom' podrškom Prištini izazvala je dovoljno tragedija na Balkanu", zaključuje Karpenter.

Izvor: Agencije