TV Most

Brinemo o svim lokalitetima verskog i kulturnog nasleđa, bezbednosna situacija je znatno unapređena prethodnih godina, kaže u intervjuu za “Kurir” dosadašnji komandant Kfora Mikele Risi.

“S velikim interesovanjem pratimo obnavljanje kosovskog dijaloga između Beograda i Prištine pod okriljem EU i nadam se da bi on mogao dovesti do normalizacije njihovog odnosa. Posvećeni smo tome da ostanemo na Kosovu dokle god je to neophodno, rekao je Risi.

On ovih dana završava svoj mandat na čelu misije NATO, koja na KiM brine o bezbednosti svih, i ističe da tamo trenutno ne postoje naznake potencijalnih tenzija.

Kakva je trenutna bezbednosna situacija na Kosovu*? Koje su najveće pretnje i izazovi?

Bezbednost je na dobrom nivou širom Kosova*. Kfor, misija NATO, svakodnevno prati situaciju kroz patrole, obuku i održavanje redovnog kontakta sa predstavnicima svih zajednica. Trenutno ne postoje naznake potencijalnih tenzija. U svakom smislu, globalna pandemija kovida 19 predstavlja najveći izazov s kojim se danas suočavamo kako u svetu, tako i u ovom regionu. Od početka pandemije, Kfor redovno izvršava svoje zadatke, pri čemu je usvojio sve preventivne mere da zaštiti svoje osoblje i zajednice kojima služi kako bi doprinosio bezbednom i sigurnom okruženju i slobodi kretanja u korist svih zajednica na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999.

Da li mislite da samo prisustvo Kfora sprečava nastanak nekih novih velikih sukoba na Kosovu*?

Od 1999. do danas Kfor ima važnu ulogu u odvraćanju i smirivanju, i omogućava da se efikasno suočavamo sa lokalnim i spoljnim faktorima nestabilnosti koji bi mogli negativno da utiču na regionalnu bezbednost i stabilnost, zarad sigurnosti Kosova* i celog regiona. Kfor to radi unutar sada dobro definisanog okvira saradnje sa svim bezbednosnim organizacijama, kao i sa međunarodnom zajednicom. Moram da podvučem reč "saradnja“, pošto na bezbednost utiče više faktora političkog, vojnog, društvenog i ekonomskog karaktera. Imam odlične odnose sa svim akterima u ovim domenima, naročito sa bezbednosnim partnerima, među kojima je i Vojska Srbije. Imao sam redovne sastanke sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Milanom Mojsilovićem, s kojim sam uspostavio izuzetnu ličnu saradnju, koja je pomogla da se tokom prethodnih godinu dana održi mirna i pozitivna atmosfera u region.

Česta meta tokom prethodnih 20 godina bile su srpske crkve i manastiri na Kosovu*, od kojih je mnogo uništeno u pogromu pre petnaestak godina. Prema vašem mišljenju, koliko su srpske svetinje na Kosovu* ugrožene i kako ih možemo trajno zaštititi? Neke od njih su i na listi Uneska.

Kfor se brine i stara o svim lokalitetima verskog i kulturnog nasleđa, koji su od vrednosti za sve ljude na Kosovu* i za ceo svet. Verujem da svako treba da doprinese njihovom očuvanju. Želim da istaknem da je bezbednosna situacija znatno unapređena prethodnih godina. Kfor danas čuva samo manastir Visoki Dečani, gde je Regionalna komanda Zapad, pod vođstvom Italije, prva u liniji odgovora. Zaštita kulturnog nasleđa se takođe zasniva na saradnji. Ja sam nedavno, zajedno s italijanskim ambasadorom Nikolom Orlandom, pomogao u nalaženju konstruktivnog kompromisa između kosovskih institucija i igumana manastira Dečani, oca Save Janjića, kako bismo osigurali zaštitu kulturnog nasleđa i ekonomski razvoj te opštine i regiona. Ono što je bilo i ostalo najvažnije jeste izgradnja poverenja i saradnje u najvećoj meri. Kfor ostaje u potpunosti posvećen podršci svih napora sa tim ciljem.

Koje je, zapravo, trajno rešenje za bezbednost na Kosovu*? Činjenica je da Kfor tu ne može ostati zauvek.

Želim prvo da naglasim da NATO nema plan da promeni ili smanji obim svoje misije na Kosovu*. Kfor se oduvek oslanja na pristup zasnovan na uslovima. S velikim interesovanjem pratimo obnavljanje dijaloga između Beograda i Prištine pod okriljem EU i nadam se da bi on mogao dovesti do normalizacije njihovog odnosa. Upravo taj dijalog je jedino trajno političko rešenje ovog pitanja. Svaka promena u sastavu misije zavisiće od razvoja uslova na terenu, od njihove procene i odluke Severnoatlantskog saveta, tela koje donosi sve odluke NATO. Posvećeni smo tome da ostanemo na Kosovu dokle god je to neophodno i spremni smo da se transformišemo u manje i fleksibilnije prisustvo čiji je cilj odvraćanje, kada bezbednosna situacija to dopusti i Severnoatlantski savet to odluči.

Izvor: Kosovo online/Kurir