TV Most

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković započeo je danas obraćanje na sednici Saveta bezbednosti UN o KiM protestom zbog isticanja simbola tzv. državnosti Kosova u pozadini predstavnice Prištine Donike Gervale.

"Nemam izbora nego da uložim protest zbog isticanja simbola tzv. državnosti Kosova. Iako su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni uključujući od strane predsedavajućeg SB UN na prethodnoj sednici da su ovakve zloupotrebe sednica apsolutno neprihvatljive i predstavljaju flagrantno kršenje pravila Saveta bezbednosti o učešću privremenih institucija u Prištini", rekao je on pozivajući se na član 39 pravila procedure Saveta bezbednost.

Ponovo se suočavamo, poručio je on, sa besprizornim nepoštovanjem tog pravila ovog uvaženog tela.

Selaković je ponovio poziv da se preduzmu neophodni koraci da bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o KiM prekinuta je danas nakon što je predstavnik Rusije Dimitrij Poljanski zatražio da predstavnica Prištine promeni ili ukloni zastavu tzv. Kosova jer, kako je naglasio, tzv. Kosovo nije opštepriznata država.

Nakon konsultacija iza zatvorenih vrata simboli tzv. državnosti Kosova iza Donike Gervale nisu uklonjeni.

Politička nestabilnost na KiM, ekstremizam Albanaca sve jači

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković istakao je danas na sednici SB UN, posvećenoj Kosovu i Metohiji, da je na KiM politička situacija nestabilna, a ekstremizam među Albancima sve jači.

Selaković je skrenuo pažnju i na najnovnovije razloge za zabrinutost Srba na KiM, pre svega reakcije Prištine vezane za manastir Visoki Dečani, gradnju vojne baze KBS u južnom delu Kosovske Mitrovice, vojne vežbe KBS..., podrivanje dijaloga sa Beogradom.

Uprkos tome, poručio je Selaković, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije.

"Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog", naglasio je on.

Selaković je ukazao da su nedavni izbori na KiM potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači, te da smo svedočili takmičenju među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama.

Podsetio je da je tokom predizborne kampanje u srpskim sredinama ispisivan veliki broj uvredljivih i pretećih grafita, da su albanski političari u pratnji naoružanih lica sa oznakama terorističke OVK nenajavljeno su dolazili u srpske gradove i sela, dok su privremene institucije nastojale da umanje podršku koju Srpska lista ima na KiM pribegavajući nizu neregularnosti.

Prema njegovim rečima, pod izgovorom izmena biračkog spiska, velikom broju Srba na KiM uskraćeno je pravo glasa.

Ukazao je da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim instiucijama odlukom nove tzv. vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodelili samo jedno ministarstvo.

Selaković je rekao da nerazumna antisrpska politika privremenih institucija u Prištini ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv kovida 19 iz centralne Srbije.

"U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije", konstatovao je on dodajući da ovo nije prvi put da se srpski zdravstveni sistem na KiM i naši zdravstveni radnici nalaze na meti Prištine i ekstremista.

Selaković ističe da su napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu sve brojniji, navodeći da se samo prošle godine dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Pozivajući se na podatke Misije OEBS na KiM, rekao je da je u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30 odsto u odnosu na 2019. godinu.

"Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je ''bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice''. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice", ukazao je šef srpske diplomatije.

Selaković je istakao i da su Srbi povratinici posebno ugrožena kategorija, koji svakodnevno žive u strahu od napada.

On je naglasio da u Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se više od 200.000 raseljenih Srba, koji 22 godine žive van KiM, vrate u svoje domove, dodajući da je i dalje 212.995 ljudi privremeno smešteno u centralnoj Srbiji ili većinski srpskim opštinama na severu pokrajine.

Kazao je i da se odvraćanje povratnika vrši kontinuiranim i sistematskim uništavanjem ekonomskih osnova za održivi povratak,a posebno je, dodaje, problematična zloupotreba optužnica za činjenje ratnih zločina.

Dok hapse interno raseljene prištinske vlasti vrše, tvrdi, najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu, sa ciljem potpunog onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti.

Pohvalio je što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini, podsećajući da, na primer, niko do sada nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara tokom sukoba na KiM, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi.

Takođe, ukazuje da se nisu pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine, a bilo ih je nekoliko - Staro Gracko, napad na Niš eksper u Livadicama, Goraždevac, Bistrica.

Selaković je rekao da očekuje nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava, pri čemu je potrebno da se posebna pažnja posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Takođe je izrazio očekivanje da će EU doneti odluku o produženju mandata Euleksu i u narednom periodu.

Posebno je istakao značaj Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija.

S tim u vezi je istakao da Priština, protivno međunarodnom pravu ne odustaje od planova da instalira novog bezbednosnog aktera, poručujući da je neprihvatljivo donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. "Kosovskih bezbednosnih snaga" u tzv. "Vojsku Kosova".

Kao dodatni razlog za zabrinutost naveo je najavu izgradnje najveće baze KBS u južnom delu kosovske Mitrovice, što Srbi na severu KiM, podvlači, doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Izrazio je i ozbiljnu zabrinutost zbog najave učešća pripadnika tzv. KBS na multinacionalnoj vojnoj vežbi "Trenutni odgovor 21", čije je održavanje planirano od 17. maja do 2. juna ove godine u organizaciji oružanih snaga SAD.

"Dodatne razloge za zabrinutost daje to što je održavanje dela vežbe planirano i na teritoriji KiM, van okvira angažovanja Kfora. Prvi put se na teritoriji KiM raspoređuju vojne snage koje nisu u sastavu Kfora", rekao je Selaković i podvukao da jednostrani potezi Prištine u procesu militarizacije tzv. KBS predstavljaju pretnju po stabilnost i očuvanje mira u čitavom regionu.

Selaković je rekao da je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica UN, uključujući i pet članica EU.

Kazao je da je krajnje je vreme da albanski lideri pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

"Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju ''velike Albanije'' ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. KBS na severu pokrajine", poručio je Selaković.

Srbija je, ističe, spremna za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo premijer privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbin Kurti, koji je, podseća, u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije.

"Zapanjujuće je kako Priština ultimatume,koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i EU, naziva ''principima'' i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost 'Kosova', nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?", upitao je Selaković.

Ministar je podsetio da je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje ZSO - nije ispunjena već 2.917 dana.

Ukazao je da problemi postoje i u primeni onih sporazuma koje Priština nominalno ne osporava, navodeći posebno energetiku.

Privremene institucije u Prištini su registrovale svog operatera prenosnog sistema "KOSTT", čime su, podseća, ostvarile sve svoje interese iz Sporazuma o energetici u okviru dijaloga, ali sa druge strane nisu prethodno ispunile svoj deo obaveza iz tih sporazuma, te do dan-danas onemogućavaju osnivanje i licenciranje srpskih energetskih kompanija, koje prema sporazumima na severu Kosova i Metohije treba da se bave ovim poslovima.

Takođe, kritikovao je i samovolju koju Priština sprovodi u vezi sa primenom sporazuma o slobodi kretanja koja ne zaobilazi ni zvaničnike ni druga lica iz centralne Srbije, bilo da su hodočasnici, interno raseljena lica, sportisti ili novinari.

Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu,poručio je Selaković, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.

"Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu", zaključio je on.

Tvrdnjama o genocidu prikrivaju svoje zločine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković reagovao je danas na optužbe za genocid i zločine koje je na sednici Saveta bezbednosti UN na račun Srbije iznela predstavnica Prištine.

Kada je reč o prištinskim pozivima da Beograd prizna navodni genocid, Selaković je rekao da to samo dokazuje da Priština istrajava na kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

"Takve tvrdnje na svakodnevnoj bazi imaju za cilj da predstave sliku da Srbiju treba kriviti za sve i da je počinjen genocid nad Albancima, a sve kako bi se sakrila njihova sopstvena odgovornost za počinjene zločine", rekao je Selaković.

On je izrazio nadu da će Specijalizovana veća za zločine OVK procesuirati osumnjičene što pre i na taj način kosovskim Albancima objasniti šta se stvarno desilo.

Najveće žrtve konflikta su nevini civili ubijeni ili proterani bez obzira koje nacionalnosti, rekao je on i istakao da, uprkos različitm stavovima, ne može se osporiti da je bilo žrtava na svim stranama.

"Svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, razumeće da ga nije počinila Srbija već da je srpski narod bio žrtva projekta izgradnje tzv. države kosovskih Albanaca, projekta zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija o čemu svedoči više od 200.000 Srba koji ne mogu da se vrate u svoje domove", ukazao je Selaković.

Povodom, kako je rekao, ponovljenih laži predstavnice Prištine o broju žrtva seksualnog nasilja tokom konflikta na Kosovu, koja je rekla da je tada silovano 20.0000 albanskih žena, Selaković je ocenio da napori privremenih institucija na KiM imaju jasnu svrhu: da pokušaju da stvore narativ o masovnom silovanju Albanki i da utu svrhu koriste propagandne metode i laži.

"Bilo je žrtava na obe strane tokom konflikata, kao što i naša strana ima dokaze o brojnim srpskim žrtvama. Preduslov za zaštitu prava žrtava pripada svakoj pojedinačnoj žrtvi i to je racionalan i dobro argumentovan pristup", dodao je šef srpske diplomatije.

On je podsetio da je, prema podacima Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na KIM, do sada podneto 1.414 prijava, od kojih je 912 prihvaćeno.

Predstavnici Prištine govore o 20.000 silovanih Albanki, pritom ne pominjući žrtve srpske nacionalnosti.

"Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konflitima i zalaže se za ostvarfivanje pravde za te žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje efekat ovakvog vidanasikljana svakužrtvu pojedinačno, ali isto tako spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde, vodi politizaciji i usporavanju procvesa pomirenja", istakao je Selaković.

On je na sednici, takođe, izneo podatke koliko je Srba živelo u nekim mestima na KiM do 1999. godine, a koliko sada.

Selaković je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba, a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

Ugrožena baština, Priština umesto rešenja negira probleme i optužuje igumana

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković danas je u obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj KiM, posebno ukazao na brojne fizičke napade na objekte Srpske pravoslavne crkve na Kosmetu, ističući da se samo tokom dve nedelje, čak sedam pravoslavnih objekata u pokrajini našlo se na meti vandala, ali skrenuo pažnju i na slučaj manastira Dečani.

Selaković je istakao da je ponižavajuće stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru KiM, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska - Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija.

Naveo je i da je manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na KiM.

"Umesto rešenja za problem ugroženosti srpske baštine, koja je i vredan deo evropskog hrišćanskog nasleđa, Priština je reagovala negacijom problema i tvrdnjom da je samoproglašeno Kosovo oaza verske tolerancije i multikulturalnosti. Takvim pristupom Prištine, srpska kulturna baština se dodatno ugrožava", rekao je Selaković.

On je istakao da je čitav slučaj prerastao u potpuni apsurd, time što je nevladina organizacija koja sebe naziva Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda, inače bliska političkim strukturama u Prištini, prošlog vikenda zatražila da se protiv igumana manastira Dečani Save Janjića pokrene istraga zbog ratnih zločina.

Izvor: T a n j u g

Nikola SelakovićSB UNKosovo