TV Most

U godišnjem izveštaju Stejt departmenta o terorizmu u svetu za 2021. godinu, ističe se da Srbija nastavlja da u oblasti borbe protiv terorizma sarađuje sa SAD i drugim međunarodnim partnerima.

Kako se konstatuje, u Srbiji te godine nije bilo terorističkih napada, ali glavni problem na tom polju ostaje prenos novca i oružja kroz region. 

U izveštaju se, takođe, izražava zabrinutost zbog potrebe repatrijacije terorista i članova njihovih porodica iz Sirije, kao i zbog terorističke samoradikalizacije pojedinaca, kroz rasno ili etničke motivisane ideologije, često povezane sa nacionalizmom.

Kako se ukazuje, zakoni Srbije za učešće u inostranim vojnim sukobima propisuju kazne od šest meseci do 10 godina zatvora.

Srbija je osudila na kazne zatvora pojedince koji su učestvovali u aktivnostima povezanim sa terorizmom na području Sirije, kao i one koji su učestvovali u rusko-ukrajinskom konfliktu, napominje Stejt department.

Prema istraživanjima pojedinih nevladinih organizacija, Srbija nije pokazala nameru da u zemlju vrati svoje građane koji se trenutno nalaze u Siriji, piše u izveštaju. Od 10 srpskih državljana koji su se borili u terorističkim formacijama i vratili se iz Sirije ili Iraka u Evropu, četiri su se vratila u Srbiju. 

Srbija je procesuirala sedam takvih osoba, neke u odsustvu, za ukupno 69 godina izricanja kazne.

Prema nekim nevladinim organizacijama i medijima, tužioci koji se bave takvim slučajevima navodno primenjuju različite standarde, pri čemu se povratnici iz Sirije suočavaju sa do 11 godina zatvora za krivična dela u vezi sa terorizmom, a povratnici iz Ukrajine dobijaju uslovne kazne zbog učešća u stranom oružanom sukobu.

Služba za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a objasnila je da Krivični zakon dozvoljava da je za krivična dela u vezi sa terorizmom moguće goniti samo osobe osuđene za borbu u redovima terorističkih grupa koje su odredile Ujedinjene nacije, poput ISIS-a. 

Srbi koji se bore sa proruskim grupama u Ukrajini — koje UN nisu označile kao terorističke grupe — procesuirani su zbog učešća u stranom oružanom sukobu, objasnila je ista služba MUP-a, navodi se u izveštaju.

Stejt department ocenjuje da Srbiji nedostaje zakonodavstvo koje šire pokriva ponašanje u vezi sa obukom za teroriste, finansiranje terorističkih organizacija i aktivnosti vrbovanja terorista.

U izveštaju se, takođe, podseća da se Srbija, prema Vašingtonskom dogovoru iz 2020. godine, obavezala da označi organizaciju Hezbolah u potpunosti kao terorističku organizaciju i uvede mere koje će suzbiti finansijske aktivnosti i druge operacije na njenoj teritoriji, ali da se do kraja 2021. to nije dogodilo. 

Stejt department ističe da je Srbija uključena u regionalnu saradnju kada je reč o borbi protiv terorizma, kao i da srpski MUP i BIA sarađuju sa INTERPOL-om i Europolom na tom polju.

Dodaje se da je Srbija učesnik NATO-vog Partnerstva za mir i u tom smislu učestvuje na međunarodnim vežbama, kao i da je SAJ učestvovao u dve specijalne vojne vežbe u organizaciji američke Specijalne komande za vojne operacije.

U izveštaju se navodi da je Srbija razvila snažne bilateralne odnose i saradnju u graničnoj kontroli sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom, kao i da ima trilatelarno granično partnerstvo sa BiH i Hrvatskom, i da njene bezbednosne agencije sarađuju sa agencijama u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Kosovo važan saradnik u borbi protiv Islamske države

Stejt department je u izveštaju za 2021. godinu tzv. državu Kosovo ocenio kao dobrog saradnika i člana Globalne koalicije za borbu sa Islamskom državom.

U izveštaju se navodi da u 2021. godini na Kosovu nije bilo terorističkih incidenata, kao i da je legislativni okvir tzv. Kosova adekvatan za procesuiranje pojedinaca za koje se sumnje da pomažu ili učestvuju u terorističkim aktivnostima ili stranim ratovima.

Dodaje se da je tzv. Kosovo prepoznalo Hezbolah kao terorističku organizaciju, kao i da kosovska policija učestvuje u programu Stejt departmenta o pomoći u borbi protiv terorizma.

Pod mentorstvom SAD, osnaženi su kapaciteti sudija i tužilaca.

U izveštaju se navodi nekoliko ''značajnih bezbednosnih akcija'', uključujući uslovnu slobodu za regrutera Islamske države Sadata Topojanija, kaznu zatvora za Visara Ćukovčija i Nuredina Sulejmanija zbog učestvovanja u operacijama Islamske države, zatvorske kazne za Krešnika Podvoricu zbog veličanja terorističkih napada koje je izvela Islamska država, i druge.

Navodi se i da tzv. Kosovo blisko sarađuje sa Albanijom i Severnom Makedonijom u izgradnji antiterorističkih kapaciteta u regionu.

Izvor: T a n j u g