TV Most

Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže za RTS da je veoma važno da se održi hitna sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji. Ipak, objašnjava da je za donošenje bilo kakvih odluka potrebno devet glasova, kao i da je teško dostići tu brojku. Ističe da Zapad iritira bilo kakvo izjednačavanje pozicije Srbije i Ukrajine. UN gube svoju moć, jer postavlja se pitanje koju to bezbednost garantuje Savet bezbednosti malim zemljama, zemljama koje se nađu na putu velikih sila, poručuje Surlić.

Srbija će zatražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji. Stefan Surlić kaže da je to veoma važno, pogotovu dok tim telom bude predsedavao Brazil.

"Imajući u vidu da je i dalje na snazi Rezolucija 1244, koja je imala za cilj postizanje trajnog mira između Srba i Albanaca, a sada vidimo da vlasti u Prištini ugrožavaju bezbednost Srba na Kosovu, da je situacija vrlo alarmantna, da se hapse ljudi zbog nekih navodnih ratnih zločina čak 23 godine nakon konflikta. Sve to ukazuje na ugrožavanje mira, stoga je vrlo važno da se ta sednica održi. Na kraju krajeva, Savet bezbednosti je po Rezoluciji 1244 odgovoran za održavanje mira na Kosovu", poručuje Surlić.

Danas će predsednik Vučić u obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija svakako govoriti o Kosovu i Metohiji. Surlić ističe da će tu biti sve one zemlje koje nisu priznale kosovsku nezavisnost ili koje su u međuvremenu otpriznale.

Kada je reč o Savetu bezbednosti i eventualno posebnoj sednici, objašnjava da je potrebno devet članica, odnosno devet glasova, da bi se donela neka konkretna odluka ili mera u cilju održanja mira na terenu.

"U ovom trenutku Srbija može da računa na podršku već tradicionalnih partnera po pitanju statusa Kosova, kao što su Rusija i Kina, ali ukupno najviše sedam. Tu su i zemlje poput Brazila, Mozambika, Gane i Gabona, koje su otpriznale nezavisnost Kosova. Dakle, teško je dostići brojku devet, ukoliko ne bude iznenađenja i neke od zapadnih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo smatraju da je važno da se uputi snažnija poruka Prištini i da se osudi Priština za ove aktivnosti", dodaje Surlić.

Zapad iritira bilo kakvo izjednačavanje pozicije Srbije i Ukrajine

Najavljeno je da će Srbija tražiti isto kao i za Ukrajinu. Surlić ipak ističe da nema nikakvog razumevanja od strane zapadnih zemalja i stavljanja znaka jednakosti u tom smislu.

"Njih iritira bilo kakvo izjednačavanje pozicije Srbije i Ukrajine. U nedavnom obraćanju kancelara Šolca mogli smo da čujemo da čak situacija sa SR Jugoslavijom i 1999. godinom je opravdanje za njihovu pomoć Ukrajini. Dakle, situacija na Kosovu 1999. se predstavlja kao početna tačka nove bezbednosne strategije Nemačke i njene veće angažovanosti u međunarodnim vojnim intervencijama", kaže Surlić.

Ukazuje da Šolc o tome govori kao jednom pozitivnom i bazičnom primeru i kao jednom od glavnih argumenata za njihovu konzistentnu pomoć Ukrajini.

Balansiraniji pristup na ovogodišnjem zasedanju

Analitičari kažu da se zasedanje UN ove godine razlikuje od prethodnih. Surlić je saglasan i kaže da je vidljiv balansiraniji pristup u Generalnoj skupštini u odnosu na prethodne godine, pogotovo na prošlu godinu, kada je u fokusu bila Ukrajina.

"U obraćanju čak predsednika Bajdena videli smo da je Ukrajina bila treća ili četvrta tema. Prvo je pomenuo potrebu za reformom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zatim reformom Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, načina finansiranja, klimatske promene, pa tek onda Ukrajinu", navodi Surlić.

Interesantno je, dodaje, da je i sam ukrajinski presednik Volodimir Zelenski zapravo govorio o ratu Ukrajine više u kontekstu uticaja na druge zemlje, na inflaciju, nedostatak hrane i da je ratu Ukrajine dao jednu potpuno novu geopolitičku notu.

Generalna skupština je poslužila i za pregrupisavanja, kao što je i najavio predsednik Brazila. Namera Briksa jeste da ponude pravedniju raspodelu dobara i pravedniji međunarodni poredak, objašnjava Surlić.

Hoće li biti proširenja Saveta bezbednosti UN

Govoreći o proširenju Saveta bezbednosti UN, koje traže i Vašington i Moskva, a Erdogan o tome govori već godinama, Surlić kaže da se o tome odavno govori.

"Još od kraja Hladnog rata govori se o reformi pogotovo Saveta bezbednosti, reformi prava veta. Međutim, ne postoji saglasnost i dok ne postoji saglasnost pre svega između pet stalnih zemalja članica Saveta bezbednosti neće doći ni do promene formata. Naravno, zemlje koje su stalne članice nisu zainteresovane da se tako odreknu veta", navodi Surlić.

Pored Indije, Japana, Nemačke, tu je i Brazil, iz Afrike Niger i Južna Afrika, regionalne sile poput Meksika i Turske.

"Znači, taj Savet bezbednosti bi od 15 članica verovatno mogao da ima u budućnosti više od 10 stalnih članica, ali to je sve na nivou teorije, zato što je vrlo komplikovana procedura. Potrebno je da dve trećine članica Ujedinjenih nacija plus svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti glasaju za te promene, ratifikuju to u svojim zemljama, pa onda možemo da menjamo povelju Ujedinjenih nacija i prihvatamo nove članice, ali u ovim međunarodnim konstelacijama to deluje kao nemoguća misija i možda će Ujedinjene nacije, nažalost, imati sudbinu Lige naroda", poručuje Surlić.

Ističe da to znači da su oni konstantno nefunkcionalni, kao i da su UN paralizovane kao međunarodna organizacija i da ne mogu da odgovore na pretnje.

"To smo videli kroz blisku istoriju, 1999. godine bez odobrenja Saveta bezbednosti je bombardovana Jugoslavija, 2003. intervencija u Iraku takođe zaobiđene Ujedinjene nacije, sada napad na Ukrajinu od strane Rusije isto tako bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Vidimo da velike sile ne poštuju međunarodno pravo i da daju sebi tu privilegiju da napadaju druge suverene zemlje", napominje Surlić.

UN gube svoju moć, jer postavlja se pitanje koju to bezbednost garantuje Savet bezbednosti malim zemljama, zemljama koje se nađu na putu velikih sila, dodaje Surlić.

Koja je uloga Erdogana u Njujorku

Kada je reč o turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, on dolazi u Njujork u trenutku velikih tenzija između Ankare i Vašingtona sa jedne strane, ali i Ankare i Evropske unije sa druge strane.

"On je pokušao da osvetli druga žarišta, ne samo rat u Ukrajini, znači Niger, situaciju na Nagorno Karabahu, da pošalje jasne poruke Turske i njihovu poziciju na međunarodnom planu, ali očigledno je njegova namera da Tursku predstavi kao regionalnu silu koja će se više pitati u mnogim konfliktima na različitim meridijanima i da neće više prihvatiti politiku Turske koja bezuslovno stoji uz politiku Zapada", zaključio je Surlić.

Izvor: RTS