TV Most

Na panelu "Čega nema u pregovorima o normalizaciji" održanom u Beogradu, docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić istakao je da je "pitanje kulturne baštine u prva tri pitanja kada se građani Srbije izjašnjavaju šta misle da bi u dijalogu Beograda i Prištine trebalo da bude jedna od ključnih tema".

Surlić je na panelu govorio o zaštiti kulturnog nasleđa ističući da mora da postoji pravno obavezujući dokument koji bi rešio to pitanje.

On je naveo da je pitanje kulturne baštine u prva tri pitanja kada se građani Srbije izjašnjavaju šta im Kosovo znači, odnosno, šta misle da bi u dijalogu Beograda i Prištine trebalo da bude jedna od ključnih tema.

"To je podrška od 67 do 86 odsto, gde građani Srbije uglavnom vide to kao pitanje koje se mora rešiti u normalizaciji odnosa", kaže Surlić.

Međutim, ističe, istraživanja na Kosovu pokazuju da samo devet odsto građana podržava status kulturne baštine kao jedno od pitanja za rešavanje problema Beograda i Prištine.

Prema njegovim rečima političari u Beogradu neće da pitanje kuturne baštine ponude ustupak za finalni sporazum.

"Beograd nije zainteresovan da u finalnom sporazumu kulturna baština bude neka vrsta ustupka, koja bi bila ponuđena od Prištine ili međunarodnih aktera, jer se podrazumeva da bi neki evropski model za kulturnu baštinu trebalo da bude primenjen 'per se', a ne da bude tema dijaloga", kazao je on.

U Prištini, ističe Surlić, Srpsku pravoslavnu crkvu vide samo kao političkog aktera.

"Na osnovu ovih narativa dolazi se do zaključka da je potebno izdvojiti kulturnu baštinu iz procesa, koji sada nazivamo dijalog o evropskom planu, i ako nezvanična verzija, koju smo mogli da vidimo u medijima, upravo pominje kulturnu baštinu i da se njen status definiše", rekao je Surlić.

Dodaje da kada je u pitanju kulturna baština evropski plan nalaže da se primeni neki održivi evropski model.

Podsetio je da Ahtisarijev paket nije ponudio dobre uslove za očuvanje kulturne baštine, dok kosovske vlasti tvrde suprotno tvrdeći da je "Ahtisari" maksimum, iako, ocenjuje, on nije u potpunosti sproveden.

Naveo je da je po Ahtisarijevom planu SPC ima pravo na upravljanje i rekonstrukciju svoje imovine i prostorije, te rekao da se to pravilo krši svakodnevno osvrnuvši se na zabranu ulaska patrijarha na Kosovo.

"Predlažem da se proces dijaloga izmesti, bar što se tiče SPC i da to bude potpuno paralelni proces, koji će takođe, preuzeti EU, budući da ne vidimo jasni želju ni Beograda, ni Prištine da se bave ovom temom evropski predstavnici, u dijalogu sa SPC razgovaraju o nekom održivom rešenju", istakao je on.

Iz Građanske inicijative Maja Stojanović istakla je da se sa civilnim društvom treba da se razgovara o temema koje su ispuštene iz dijaloga Beograda i Prištine, a od presudnog značaja su za normalizaciju odnosa. 

Ocenila je da su organizacije koje se bave žrtvama u velikoj meri zanemarene.

Dodala je i ta se tema nestalih koristi kako bi se zaustavio dijalog i onemogućio bilo kakav dogovor, umesto da se ta pitanja pokreću da bi se utvrdila sudbina nestalih i sa jedne i sa druge strane.

Izrazila je bojazan da iako se prihvati francusko-nemački predlog neće biti rešeno pitanje žrtava i stradalih, što suštinski dovodi do mira i smanjenja intenziteta nacionalizma.

Pitanja koja se, takođe, ne pominju u evropskom planu su teme vezane za zaštitu imovine o čemu je govorio Dušan Radaković iz Nevladine organizacije ACDC.

"Uništeno je i oštećeno oko 6.000 nadgrobnih spomenika, oko 250 srpskih pravoslavnih grobalja, a na više od 50 grobalja ne postoji ni jedan čitav spomenik, Prema podacima UNHCR- a iz 2000. Uništeno je 27.500 kuća i 5.900 stanova Srba i nealbanaca ukupno, 33.500 stambenih jedinica", naveo je on,

Istakao je da oštećeni nisu dobili odštetu, a Priština radi i na dodatnom oduzimanju zemljišta.

Naveo je da je na Kosovu oduzeta imovina od Srba kako bi se gradila "policijska stanica" na 48 hektara, a zapravo je, kazao je reč o bazi odakle se vidi ceo Kopaonik i Sjenica u Srbiji.

Izvor: Kosovo online; Foto; Kosovo online