TV Most

Predsednik Srbije najavio je gust raspored tokom avgusta, a u Beogradu je juče boravio specijalni izaslanik Velike Britanije Stjuart Vilijam Pič. Sa kakvim porukama dolaze specijalni izaslanici i koji su aspekti pisma koje su im uputili pojedini političari?

Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže da je stav Stjuarta Piča na liniji tradicionalne politike Velike Britanije prema ovom regionu.

“Posebno sada, imajući u vidu da ona više nije članica Evropske unije, da nastupa samostalno, kao velika sila, kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i imajući u vidu da je tradicionalno zainteresovana za region u kontekstu njene politike prema Rusiji. To je već dva veka činjenica i nije slučajno što je predsednik Vučić posle razgovora istakao upravo bilateralne odnose, interes za region i sve skupa. Prema tome, treba računati u budućnosti na aktivan odnos Velike Britanije u ovom regionu“, rekao je Milivojević.

Polovinom jula održana je poslednja runda dijaloga Beograda i Prištine na tehničkom nivou. Nije došlo do pomaka, a ne očekuje se da će biti razgovora ni tokom avgusta.

Na pitanje šta može da se očekuje u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine od 7. septembra, Milivojević odgovara da ukoliko ne dođe do deeskalacije, ne možemo biti optimisti u pogledu nastavka dijaloga.

“Neophodna je deeskalacija i to je neophodno da se učini na pravi način, dakle ne ovako fazno ili fragmentarno kako se to čini, već da se isposluje ono što čini suštinu deeskalacije, a to je odstranjivanje svih ovih policijskih, parapolicijskih, ROSU snaga, stavljanje po strani ovih nelegitimnih predsednika opština, stvaranje uslova za miran život, prestanak represije i formiranje Zajednica srpskih opština. Bez toga ja mislim da nije moguće da govorimo o deeskalaciji, o uslovima za nastavak dijaloga“, rekao je Milivojević.

Aspekti pisma koje su pojedini političari uputili SAD, EU i Velikoj Britaniji

Parlamentarci iz SAD, Velike Britanije i ključnih zemalja EU u pismu specijalnim izaslanicima navode da su zabrinuti zbog aktuelne politike u kosovskoj krizi, kao i da je previše popustljiv stav posrednika u dijalogu prema Srbiji.

Milivojević ukazuje da to pismo ima više aspekata, a da je prvi da predstavlja nastavak pritiska na Srbiju.

"To je sasvim sigurno iz sadržaja pisma i konteksta u kome se ono pojavljuje. Druga stvar koja je važna i koju treba istaći, sada je potpuno ogoljeno da gospodin Kurti ima podršku spolja. I to sad više nije nikakva tajna i ne mora da bude ni predmet ni političkih procena ni spekulacija“, rekao je Milivojević.

Kako ističe, treći aspekt je da su najvažniji potpisnici ovog pisma predsednici spoljnopolitičkih odbora – američkog Senata, britanskog parlamenta i nemačkog parlamenta.

Antiruski karakter pisma

Govoreći o prelivanju pritiska na Srbiju, Milivojević kaže da se od ranije suočavamo sa tim da se dve strane uvek tretiraju podjednako.

“Ovo pismo ide direktno u susret tome da se i Srbija stavi na sto, da se pomogne, rekao bih, pod znacima navoda Kurtiju, u ovom trenutku kad je izložen ovim pritiscima, i na neki način apel da se skinu sankcije sa gospodina Kurtija i da se Kurti i Srbija izjednače u pogledu odgovornosti za nastavak dijaloga. Zbog toga kažem da je ovo nastavak pritiska na Srbiju i uvod u jednu vruću jesen“, rekao je Milivojević.

Pismo predstavlja i pokušaj da se Srbija diskredituje u pogledu njenog međunarodnog položaja i spoljne politike, budući da nema samo za ciljnu grupu i cilj Kosovo i Metohiju, već ima i antiruski karakter.

"I to se vidi iz toga što su glavni potpisnici, predstavnici iz baltičkih država. Dakle, i Ukrajinci nam se pojavljuju po prvi put, što je i na neki način iznenađenje, ali i nije, imajući u vidu da postoji struja u ukrajinskom parlamentu koja se zalaže za priznanje Kosova i koja  se zalaže za pritisak na Srbiju, vezano za politiku prema Rusiji“, naveo je bivši diplomata.

Pokušaj da se Srbija u svakom segmentu isključi sa KiM

Ministarstvo industrije, privrede i trgovine u Prištini poništilo je sertifikate o registraciji i poslovanju 15 privrednih društava na Kosovu i Metohiji, među kojima je i MTS D.O.O, a zbog kako se tvrdi, "dokumenata suprotnih ustavnim principima".

Srbija, navodi Milivojević, ima sve argumente na svojoj strani, a na probi je međunarodna zajednica koja to toleriše.

"Ovo je ozbiljan test jer sve je manji prostor Srbiji da ne reaguje na direktniji način, da zaštiti srpski narod i spreči politiku koja samo jača tenzije", rekao je Milivojević.

Kurti, dodaje, pokušava dve stvari i, nažalost, ima podršku.

"On pokušava prvo da sprovede do kraja svoj politički kredo, a to je da potvrdi kosovsku državnost makar i silom. Dakle, ostvarivanjem političkih ciljeva i upotrebom sile. Ignorisanjem prava i svega ostalog. I drugo, da Srbiju u punom smislu, u svakom segmentu, isključi se prostora Kosova i Metohije. Svako srpsko delovanje, svako srpsko prisustvo, uključujući ako je moguće i narod. To je Kurtijev cilj i to se sad vidi iz ovih postupaka i oko ovih roba i oko svega ovoga“, rekao je Milivojević.

Izvor: RTS; Foto: T a n j u g