TV Most

Kriza koju je izazvao rat u Ukrajini utiče i na Zapadni Balkan, gde postoje dva značajna rizika - poremećaji u snabdevanju prirodnim gasom i usporavanje u evrozoni, izjavila je Asli Demirguč Kunt, glavna ekonomistkinja Svetske banke (SB) za Evropu i Centralnu Aziju.

Ona je u intervjuu za Glas Amerike istakla je da je u Srbiji najveća briga energetska zavisnost, pošto se Srbija u potpunosti oslanja na Rusiju u snabdevanju prirodnim gasom. Ukazala je da u Srbiji postoje skladišni kapaciteti i da bi to trebalo da pomogne u ublažavanju posledica usporavanja protoka gasa. Ona je, međutim, upozorila da bi, ako trenutna sitacija bude dugo trajala ili se pogorša, to izazvalo skok cena i moglo dovesti do industrijskih ograničenja.

Na pitanje kako će na srpsku privredu uticati mogući poremećaji u snabdevanju ruskim gasom Demirguč Kunt je navela da se procenjuje se da će rast u Srbiji u 2022. godini biti 3,2 odsto, što je manje od polovine tempa rasta 2021.

Prema oceni Demirguč Kunt, dugoročno gledano, postoje i drugi izazovi s kojima se srpska privreda suočava da bi promovisala brži rast, a to se odnosi na potencijalne zastoje u privatnim investicijama. Prema njenim rečima, neke od tih zabrinutosti povezane su sa pogoršanjem uprave, nedostatkom infrastrukture i obrazovnim sektorom koji, kako je ocenila, treba reformisati jer postoje neusklađenosti u onome što se predaje i potrebama na tržištu rada.

Odgovarajući na pitanje da li postoji opasnost od nove recesije u regionu Zapadnog Balkana, rekla da je procena rasta za region Zapadnog Balkana 3,2 procenta u ovoj godini, što je skoro jedan odsto manje od onoga što je SB prognozirala u januaru.

"Postoje dve vrste uticaja na region. Jedan je direktni uticaj rata, uglavnom zbog cena ključnih sirovina i proizvoda, naročito energije. Zatim indirektne posledice koje su rezultat usporavanja u evrozoni", navela je Demirguč Kunt.

Precizirala je da je jedna od rizika povezan sa poremećajima u snabdevanju prirodnog gasa i navela da podregion uvozi 67 odsto svojih zaliha prirodnog gasa iz Rusije.

Kao drugi rizik navela je kroz evrozonu, pošto oko 63 odsto izvoza otpada na evro.

Ukazujući da više od polovine direktnih stranih investicija u regionu dolazi iz evrozone, kao i skoro dve trećine doznaka, Demirguč Kunt je istakla da bi, ako evrozona doživi recesiju dublju od očekivane, to bio još jedan rizik koji bi pogodio Zapadni Balkan.

Rat i sankcije će se preliti na privredu kroz izvoz, direktne strane investicije, doznake i prihode od turizma, rekla je zvaničnica Svetske banke.