TV Most

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine proglasila 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. Ovaj datum je odabran kao sećanje na brutalno ubistvo sestara Mirabal, političkih aktivistkinja, koje se dogodilo 1960. godine u Dominikanskoj Republici. Ovim datumom u Republici Srbiji počinje i akcija „16 dana aktivizma” koja traje do 10. decembra, kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, navela je u saopštenju Dnaijela Vujičić, narodna poslanica u .Narodnoj skupštini Republike Srbije sa KiM  i ćlan skupštinskog Odbora za rad i socijalna pitanja

Ovu kampanju obeležava 1.700 organizacija u preko 100 država sveta.

"Nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja najčešći oblik kršenja ljudskih prava. Podaci pokazuju da su jedna od tri žene u svetu prebijene, prisiljene na seksualni odnos ili su doživele neki vid zlostavljanja, a nasilnik je najčešće muškarac iz bliskog okruženja", navela je Vujičić.

Kako je rekla, Republika Srbija je pristupila  postavljanju sistemskih osnova tretiranje nasilja nad ženama.

"Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) predstavlja sveobuhvatni međunarodni dokument koji detaljno reguliše prevenciju, zaštitu, procesuiranje ali i participaciju žrtava i uvodi obavezne programe za počinioce nasilja" dodala je Vujićić i naglasila da se u društvu malo govori o nasilju nad ženama osoba sa invaliditetom.

"Tema nasilja nad ženama veoma je važna i u maju ove godine  su usvojena dva vrlo bitna zakona: Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije. Postoje i drugi zakoni i propisi, ali suština je u njihovoj primeni. Važno je da čitavo društvo bude uključeno kako bi se žene osnažile da o nasilju i govore. Važno je da žene osobe sa invaliditetom koje imaju otežanu komunikaciju teško mogu prijaviti nasilje. Nedostatak toga je u nedostatku tumača, asertivnih tehnologija, poteškoća u artikulaciji misli, ograničeni vokabular. Takođe, žene u grupnom smeštaju i u institucijama su često naučene da se povinuju, da budu pasivne, tihe, povučene i da veruju više drugima nego sebi. Tim problemima će društvo morati da se pozabavi, da radimo na tome da se svest kod ljudi poveća, da budemo društveno odgovorni", ocenila je Vujičić.

Kako kaže, smatra važnim da su institucije te koje će u budućnosti morati da upodobe svoje usluge potrebama žena sa invaliditetom žrtvama nasilja  kako bi one na mnogo laksi I efikasniji način  u zavisnosti od stepena invalidnosti mogle da iskoriste svoja Zakonom odredjena prava.

Konsenzus svih relevantih institucija i uključivanje civilnog društva kroz primer dobre prakse kroz proces saradnje i otvoren pristup je jedino merodavan u resavanju ovog kompleksnog problema koji se tiče svih nas.

"Važno je unaprediti aktivnosti na lokalu, obzirom da su jedinice lokalne samouprave ključni faktori neposrednog delovanja u prevenciji i zaštiti jer nasilje više nije privatna stvar . Vlada Republike Srbije je u junu prosle godine usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije koja prepoznaje žene kao i dalje osetljivu društvenu grupu i među zadacima Strategije i Akcionog plana za sprovođenje ovog strateškog dokumenta su i stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetljivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima; iskorenjivanje odnosno suzbijanje govora mržnje i akata fizičkog i psihičkog nasilja i privođenje pravdi učinilaca takvih akata i radnji; utvrđivanje smernica za borbu protiv diskrimincije u jedinicama lokalne samouprave, i javno zagovaranje neophodnosti sprečavanja diskriminacije i promovisanje kulture tolerancije", navodi na kraju Vujičić.

Izvor: TV Most, saopštenje