TV Most

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović ocenjuje da je Rezolucija o Srebrenici i kosponzorstvo zemalja regiona očekivani presedan i političko oružje, ali da Zapad nije razmišljao o posledicama njenog izglasavanja za budućnost regiona.

“To je nešto što je očekivano i što je potpuno, usudio bih se reći, bez dugoročnog razmišljanja. SAD, Velika Britanija, Nemačka će biti ili ne na ovim prostorima, ali ćemo mi uvek biti tu, naši potomci će biti tu. I sutra će da neko zameri što je neko podržao rezoluciju protiv Srba, bespredmetno”, ocenio je Vujinović za Kosovo onlajn.

Ističe da nije iznenađen činjenicom da su se među kosponzorima našle i mnoge zemlje sa Zapadnog Balkana, poput Severne Makedonije, Albanije i BiH. To objašnjava “antisrpskim raspoloženjem”.

“Zašto ove države? Pa to su sve elite koje su tu pod kontrolom određenih velikih sila. I da bi opstale na tim pozicijama, uključujući i crnogorsku DPS, one idu kako ima se kaže. Potpuno sam uveren da u Severnoj Makedoniji sa bilo kakvim državnikom, Makedoncem ako biste privatno razgovarali, da bi vam rekao ‘ma mani me toga, rečeno nam je da se to podrži’. Za Albance je jasno, kao i za BiH, a čak i ti Dukljani ili Montenigrini ili Komite u Crnoj Gori... To su prosto antisrpski stavovi i sve što bude antisrpsko oni će biti za to”, tvrdi Vujinović.

Dodaje da je za Zapad bilo veoma važno da što više zemalja u regionu bude uključeno kao kosponzori Rezolucije jer se na taj način šalje jasna poruka i drugim članicama UN. Istovremeno naglašava da je time Srbiji otežana borba pred Generalnom skupštinom OUN da spreči izglasavanje takvog dokumenta, ali da njeni zvaničnici to ipak uspešno rade.

“Predsednik je prethodnih nekoliko dana razgovarao sa 25 afričkih država. Neko će postaviti pitanje zašto. Pa svi imaju jednak glas u Generalnoj Skupštini. Da je ovo u Savetu bezbednosti ne bismo brinuli jer bi Rusija i Kina udarile veto. Ali, u Generalnoj skupštini smo blizu da to možda neće proći”, smatra Vujinović.

Tvrdi da je Rezolucija nastavak političkih pritisaka na Srbiju.

“Ta rezolucija je još jedan od nastavaka političkih pritisaka zbog naše spoljne politike, zbog našeg pokušaja da budemo neutralni. Suštinski to je presedan. U ovom trenutku u Gazi je genocid, ukrajinske snage svoj rođeni narod teraju u klanicu, a mi pričamo o Srebrenici koja bez sumnje jeste račni zločin, ali isticati to kao primer genocida je zaista bespredmetno”, kaže Vujinović.

Upitan da li bi Kosovo moglo da iskoristi izglasavanje Rezolucije o Srebrenici jer je i do sada najavljivalo tužbu za genocid protiv Srbije, naš sagovornik nema dileme da će takav dokument UN postati političko oružje za koje je, kako ističe - “samo nebo granica”.

 “Činjenica da će politički biti doneta ta Rezolucija i prihvaćena u Generalnoj skupštini - nebo je granica šta će da urade dalje. Imamo najave iz Sarajeva da će biti traženje ratne odštete i pored toga što je sud u Hagu presudio da Srbija nije učestvovala u tom zločinu. Međutim, političke su priče, politički su argumenti i onda kosovski Albanci zaista mogu da podnesu tu tužbu. E sada, pitanje tužbe često nije pitanje da to bude završeno, nego pitanje ugleda. Imamo Ekspo 2027, a neko ‘zalepi’ Srbiji tužbu za genocid. Nisam baš siguran da će svaki potencijalni izlagač da se odazove da dođe u ‘genocidnu državu’”, smatra Vujinović.

Dodaje da je drugi problem što većina lidera u regionu svoju popularnost gradi na “borbi protiv Srba”.

“Stabilnost Kurtijevog režima je upitna, on je tu pod kontrolom SAD, više Nemačke, i i on može veoma lako može da ode, a on ne može da ostvari bilo kakav legitimitet u svom narodu osim u borbi protiv Srba. To je jedini legitimitet svuda u regionu koji je siguran političarima tih zemalja. Videli smo hrvatske izbore i pregovore o koaliciji gde Penava iz Domovisnkog pokreta neće da ide u koaliciju sa Srbima zato što su Srbi. To je kultorasizam jedan kroz jedan”, zaključuje Vujinović.

Upitan da li će odluka pojedinih zemalja da bude kosponzor Rezolucije o Srebrenici uticati na dalju bilateralnu, ali i ekonomsku saradnju u regionu naglašava da je to za sada enigma zato što su neke političke elite u Severnoj Makedoniji već nagovestile izlazak iz inicijative Otvoreni Balkan, a da je slično i kada je reč o Albaniji.

“Sa objektivne, čak i prosrpske tačke gledišta, nije mi jasno kako mi sa Albanijom tako uspešno sarađujemo. Srpski turisti idu na albansko primorje, radna snaga se kreće bez ličnih karti, kamioni prolaze granice bez problema, a mi na političkom nivou imamo probleme. To bih pripisao našoj benevolentnosti, dobroj volji Srbije. Koliko će ona da traje ne mogu da odredim ali u suštini u regionu su loši odnosi zbog Srbije. Da nismo ovoliko dobre volje ovo bi bio mnogo gori region danas u Evropi jer ponašanje naših suseda prema nama je zaista za teže reči od loše”, smatra Vujinović.

Izvor: Kosovo onlajn