TV Most

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenio je danas da će šefovi država EU  verovatno već početkom jula odrediti novog predsednika Evropskog saveta, koji bi na toj poziciji zamenio Šarla Mišela, a da premijer Mađarske Viktor Orban ukoliko bi privremeno bio na čelu tog tela ne bi mogao suštinski da utiče na donošenje odluka.

Predsednika Evropskog saveta Šarl Mišel najavio je da će se  kandidovati na predstojećim izborima za Evropski parlament, a prema proceduri u slučaju završetka mandata zbog neke "prepreke", predsednika Evropskog saveta privremeno menja lider države koja obavlja šestomesečno predsedavanje Savetom Evrope EU, što će u julu biti Mađarska.

"Predsednik Evropskog saveta ima bitnu ulogu u predstavljanju Evropske unije, ali nije on taj koji donosi odluke. To je kolektivni organ koji donosi odluke zajednički - konsenzusom ili eventualno kvalifikovanim mišljenjem za neke manje važne odluke", objasnio je Zečević za Tanjug.

Zečević smatra da ukoliko bude obavljao ulogu predsednika Orban neće imati mnogo vremena da bilo šta suštinski promeni.

"On mora da ima podršku svih ostalih članova Evropskog saveta, a on je prilično kontroverzna ličnost, tako da ne verujem da bi uspeo da nešto fundamentalno promeni u radu Evropskog saveta", ocenio je Zečević.

Zečević smatra i da će šefovi država EU vrlo verovatno već početkom jula odrediti novog predsednika Evropskog saveta, koji će na toj poziciji zameniti Šarla Mišela, kako bi isključili mogućnost da premijer Mađarske Viktor Orban čak i privremeno bude na čelu tog tela.

"Evropski savet je vrhovni organ i neka vrsta kolektivnog predsedništva Evropske unije. Tu zasedaju šefovi država ili vlada članica EU, ali oni među sobom biraju predsednika Evropskog saveta na dve i po godine, s tim što mogu da mu produže mandat za još dve i po godine", objasnio je Zečević  povodom najave Mišela da će se kandidovati za Evropski parlament.

On je dodao da se mandat aktuelnog predsednika Evropskog saveta zvanično završava novembra meseca, ali da će u slučaju da bude izabran za člana Evropskog parlamenta on prestati ranije - 16. jula. 

"U međuvremenu, od danas, a možda i već ranije, počele su konsultacije među članovima Evropskog saveta, između šefova država i vlada, ko bi mogao da bude nova ličnost - novi predsednik Evropskog saveta", naglasio je Zečević.

Dodao je da će se šefovi evropskih država po tom pitanju sasvim sigurno sastati posle izbora za Evropski parlament početkom jula, a da će sastanaka verovatno biti i pre i da je na njima da odluče kada će novi predsednik preuzeti dužnost.

"Po mojoj proceni, vrlo je verovatno, da bi isključili Viktora Orbana, da će oni odrediti novog predsednika Evropskog saveta i da će njemu mandat početi nešto ranije, znači tačno 16. jula, kada Šarl Mišel odlazi za poslanika u Evropski parlament", rekao je Zečević.

Dodao je da će u drugoj varijanti Orban privremeno obavljati dužnost, ali da to ne znači da će to trajati do novembra, da može trajati kraće, mesec ili dva - odnosno do izbora novog predsednika. 

U slučaju da Orban bude obavljao ulogu predsednika Evropskog savera Zečević smatra da bi Srbija od njega mogla da očekuje neku vrstu razumevanje.

On je dodao da s obzirom na to da predsedavanje Evropskim savetom ima uticaja na dnevni red, mogao bi da neka nezgodna pitanja za Srbiju eventualno odloži za kasnije, ali da je sve to kratkoročno jer je za svaku bitnu odluku potrebna saglasnost svih.

"Sigurno je da Srbiji u simboličnom smislu, obzirom da je Viktor Orban prijatelj Srbije, to nije bez značaja. Ali ne verujem u neke revolucionarne promene u korist Srbije zbog toga što će Viktor Orban predsedavati", rekao je Zečević.

Zečević je prokomentarisao i najave da bi Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine mogao da uđe u Poglavlje 35 o pregovorima Srbije sa EU, a o čemu bi do kraja meseca Savet Evrope trabalo da raspravlja. 

"To znači da bi ceo francusko-nemački plan bio deo pregovaračkog poglavlja. Mi smo zauzeli stav da nešto od toga prihvatamo, a da jedan deo ne prihvatamo, odnosno da nismo saglasni sa prijemom Kosova u Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije", naglasio je Zečević.

Prema njegovim ocenama, sa aspekta Srbije to je nešto što bi bilo nepovoljno, jer bi onda EU Srbiji govorila da je to deo pregovaračkog poglavlja 35, a da je na nama da ga prihvatimo u celosti, pa čak i one delove koje zvanično ne prihvatamo.

"Ono što može da se dogodi u vezi s tim, je da neka od država članica eventualno stavi veto. Mađarska bi mogla da stavi veto ukoliko ne bi želela da ovo postane deo pregovaračkog poglavlja, ili neka druga zemlja koja bi takođe razmišljala u tom pravcu. Onda naravno to ne bi bilo u članu 35. i ne bismo imali formalnu osnovu da celokupni francusko-nemački plan prihvatimo kako bismo postali članovi EU", rekao je Zečević.

Zečević podseća da je Orban rekao da bi u suštini, ako Srbija to traži od njega, mogao da stavi veto, ali naglašava da je Mađarska pod velikim pritiskom jer se bori da dobije fondove EU za razvoj i koheziju.

"To su velika sredstva za Mađarsku i mađarski budžet se dobrim delom puni sredstvima EU. Ostaje da se vidi kakav će definitivni stav zauzeti Viktor Orban po tom pitanju, da li će pristati da na zahtev Srbije blokira ili će eventualno biti pod pritiskom i eventualno ucenjen nekim sredstvima koje Mađarska treba da dobije u narednom periodu", naglasio je Zečević.

Izvor: T a n j u g