TV Most

Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je danas, na sednici vlade, da je Temeljni ugovor sa SPC neopravdano izazvao previše pažnje, jer je to samo jedna od tema, koja se može razmatrati i za pet meseci, i za pet godina, ali je cilj vlade da se Crna Gora pomiri i da se fokus svih pomeri na pitanja od kojih zaista zavisi životni standard građana.

Na sednici vlade, na čijem je dnevnom redu predlog Temeljnog ugovora, rekao i da taj dokument nije iznad Ustava i zakona Crne Gore.

Abazović je kazao da je za vladu razmatranje ovog pitanja jedno od potpuno redovnih aktivnosti, i da ono nije prioritetno za građane, te da mu je pridata preterana pažnja.

Ukazao je da su se na račun Temeljnog ugovora čule ne baš korektne primedbe, koje nisu utemeljene, zbog čega je predočio javnosti, u direktnom prenosu sednice, o čemu se radi u pojedinim članovima Ugovora koje su bili sporni.

Pročitao je stav 4, koji glasi da je hrišćanska crkva, a ne, ističe, SPC, na prostoru današnje Crne Gore od apostolskih vremena i njenog kontinuiteta - misije, kroz istoriju i pravoslavlje, od uspostavljanja Zetske, Budimljanske i Humske episkopije, odnosno Žičke arhiepiskopije 1219/1220. godine...

"Nigde se u pasusu ne pominje SPC. Pogledajte se i uverite se sami, tekst je javan, pa vidite da li je ovo tačno ili razne interpretacije”, rekao je Abazović.

Odbacio je i primedbe na član 2, u vezi sa javno-pravnim ovlašćenjima, i tumačenja da se on odnosi na navodno prenošenje ovlašćenja sa države na crkvu.

"To nema veze sa tim, radi se o njihovim ovlašćenjima u skladu sa kanonskim pravom SPC, da ljudima mogu da izdaju krštenicu. Dakle, ko je odlučio da se krsti, da može da dobije parpir da je taj verski obred urađen na tom mestu. Ako je tu nešto problematičnno, mislim da je to zlonameran komentar", rekao je Abazović.

Rekao je i da ne stoje tvrdnje u vezi sa izgradnjom hramova, jer je propisano da se to odnosi samo na ono što gradi Crkva, gde je Crkva jedna ugovorna strana.

"Sve što piše odnosi se isključivo na nadležnosti države ili jedne verske zajednice (SPC), dok druge zajednice imaju svoja prava i obaveze, one su već uređeni ili će biti, ako se za to iskaže interesovanje na potpuno isto način”, rekao je Abazović.

Ne stoje, kaže, ni tumačenja u vezi sa kulturnim dobrima da će "neko da ponese manastire u Čacak ili Leskovac”.

"Da demistifikujem tu vrstu propagande. Nijedno kulturno dobro ne može da se proda, izmesti, izuzev u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore", rekao je Abazović.

On je poručio i da ne postoji ugovor koji je iznad zakona i Ustava Crne Gore, o čemu god da se radi.

Takođe, naveo je da uniformisana policija ni inače, ne ulazi u hramove, crkve i džamije, kao ni u hotele sa pet zvezdica, u obrazovne institucije, skupštinu, osim u slučajevima kad su ugroženi bezbednost ili zdravlje ljudi, kao što bez naloga, ne može ni na privatan posed.

"Želimo da se Crna Gora pomiri. Imaćemo identičan tretman prema svim drugim verskim zajednicama, koje izraze želju. Zašto je cilj da ovo pitanje sada tretiramo? Možemo i za dva, pet meseci, pet godina, ali je cilj da ljudima pomerimo fokus na nešto što je stvarno važno za životni standard", rekao je Abazović.

Ministar pravde Marko Kovač rekao je da je predlog Temeljnog ugovora sa SPC u saglasnosti sa Ustavom i zakonom Crne Gore, te da su neke stvari izmenjene, a navažnije je da je u saglasju sa tekstovima ugovora koje je Crna Gora potpisala ranije sa katoličkom, jevrejskom i islamskom verskom zajednicom.

„Napravili smo uporednu analizu sa ugovorima koji su ranije potpisani. Na osnovu te analize možemo konstatovati da je više od 95 odsto odredbi identično ili veoma slično sa odredbama drugih sporazuma“, podvukao je on.

Kovač je istakao da ni u čemu nije povređen javni interes, niti doveden u opasnost pravni poredak Crne Gore.

Naveo je i da se radi o ugovoru unutrašnjeg prava, i da nema karakter međunarodno-pravnog sporazuma, dodajući da država ima nameru da sa svim verskim zajednicama uspostavi odnose i prizna najveći mogući stepen verskih prava i sloboda s hodno Ustavu i Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava.

„Nisam čuo nijednu pravnu kritiku na normativni deo teksta, već samo političke komentare na pravni deo teksta. Kritike nemaju nikakvog utemeljenja“, istakao je Kovač.

Izvor: T a n j u g; Foto: T a n j u g, preuzet materijal