TV Most

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije optužio je Vladu Crne Gore da je pripremila nacrt zakona o slobodi veroispovesti koji je, kako je istakao, primitivniji nego zakon iz perioda komunističke Jugoslavije.

On je to kazao na Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Sloboda veroispovesti ili uverenja u Crnoj Gori“, koja je počela danas u Podgorici.

Mitropolit Amfilohije je takođe naveo da je u poslednje vreme bilo susreta sa ministrom pravde Zoranom Pažinom povodom formulisanja zakona i da to daje nadu da će prevazići probleme.

Kazao je i da su ljudi koji predlažu taj zakon pre svega vaspitavani u anticrkvenom duhu posleratnog vremena, te naglasio da su ranije sklopljeni temeljni ugovori sa Rimokatoličkom crkvom — Vatikanom, Islamskom i Jevrejskom zajednicom, a da je jedina zajednica koja je ostala van toga Mitropolija crnogorsko-primorska, odnosno Srpska pravoslavna crkva.

Kristijan Kriger, predsednik konferencije evropskih crkava iz Brisela, kazao je da se u demokratskim državama sloboda religije i uverenja posmatra kao pokazatelj ljudskih prava i znak postojanja jednog modernog sveta.

„Međutim, neke od članica Konferencije evropskih crkava suočavaju se sa diskriminatornim zakonima koji narušavaju to temeljno pravo. Zapravo, sekularizacije društva i religiozni pluralizam, koji je donesen kroz mobilnost, često čine neophodnim da države sada revidiraju svoju legislativu koja je upravljala u prošlosti veroispovestima i uverenjima pod različitim uslovima“, naveo je on.

Kriger je naglasio da države imaju nespornu dužnost da štite i promovišu pravo na slobodu veroispovesti ili uverenja i da pomažu religioznim zajednicama i institucijama da dođu do pravnog priznanja.

Protojerej-stavrofor Velibor Džomić smatra da je, imajući u vidu da je u Crnoj Gori i dalje na snazi Zakon o pravnom položaju verskih zajednica iz 1977. godine, kao i da je Vlada Crne Gore u svom programu rada za drugi kvartal ove godine najavila usvajanje predloga zakona o slobodi veroispovesti, neophodno da se na stručan i društveno odgovoran način otvori javni dijalog i sagleda pravo na slobodu vere, veroispovesti ili uverenja iz međunarodnopravne, istorijskopravne i pozitivnopravne perspektive, jer je reč o univerzalnom ljudskom pravu i slobodi.

Izvor: Sputnik